МУЈО КУЈЕ КОЊА
ПО ИЗБОРНОМ ЗАКОНУ,
МУЈО КУЈЕ А КОМШИЋ ГА КУНЕ,
СИНЕ МУЈО, НЕ КУЈЕ СЕ ЗАКОН
ПО МЈЕСЕЦУ, ВЕЋ ПО МЕНИ
И ЉИЉАНУ ЗЛАТНОМ

 
Човић ко Корона Кризни Штаб. Сљедећа три мјесеца су кључна за Изборни Закон.
Писао је, сирома, њиховим екселенцијама. Дупечешачима.
Човић је један од фине хришћанске раје у БиХ. Насупрот агресивним исламистичким унитарним Бакирашима.
Ну.
Са Кољачима нема улијепо.
Са Комшићем је завршено.
Питање је само ко ће да саопшти Изборни Смртни Случај.
Комшић је отоманска алатка у рукама унитаристичког Сарајева.
Он је директно поништење Устава БиХ и Дејтонског Споразума.
Он је грабов клин у слабашно врбово ткиво БиХ.
Кад се једном БиХ распадне, а то ће бити релативно брзо, у историсјким размјерима, Споменик Комшићу требамо дићи на сваком званичном прелазу у Републику Српску са муслиманске стране.
Он је један од најзаслужнијих умоболника.
Стратегија Сарајева је сада друкчија.
Након што су Њемачка и Хрватска стале иза Хрватског Народног Сабора, за Комшићем ће звонити звона са Џамије у Сарајеву.
Пошто са Катедрале неће.
Бакираши сада иду на могућност да Шмит, у својству оног ко је дошао из Њемачке, на неки начин наметне Изборне Формуле за Члана Предсједништва у Федерацији.
А да то буде истовремено и са могућношћу кандидовања Осталих.
Остали су Сејдић и Финци.
Тако ће Бакир бити чист, нису се они одрекли унитарне БиХ и признали Хрвате, нису гајтанисали Комшића.
То је мрски Високи Представник.
А ако се омогући Осталима да се кандидују, то је исто као да се омогућило и Комшићу.
И још погубније.
Муслимански Гласови га могу изабрати али оне не може ни лажно да представља Хрвате у Предсједништву.
Муслимани Сарајева ће инсистирати да је то по Изборном Закону.
И то је нова провалија.
Хрвати могу бојкотовати Изборе, што није добро.
Потребно је да се Хрватски Гласови евидентирају.
ХНС би морао припремити своја интерна правила и евиденције које би након Избора јасно показале да је у Хрватским Опћинама, или већински хрватским, Хрват побиједио. То је и сада видљиво али није убједљиво када се пјешке прикупљају постизборни подаци.
Потом треба да донесе одлуку којом се не признају Избори за Члана Предсједништва.
То је требало урадити и код тројног Случаја Комшић.
Чекајући на Екселенције и Ефендије, Хрвати неће постићи ништа.
Република Српска треба ажурирати своје прописе и Институције за Изборе.
Могућа је ситуација о којој говори Петрич.
У Српској треба све изабрати. И Члана Предсједништва. Чак и ако се зна да неће бити конституисања.
До краја се треба држати Дејтонског Споразума.
А озваничење Избора у Републици Српској и њихово провођење властитим Одлукама и Институцијама, најважнији је корак Самосталности.
Тек послије слиједи ПДВ Рачун Српске...
Избори нису дејтонска надлежност БиХ.