ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА,
ОСТАЛА ЈЕ ЈЕДИНА МОГУЋНОСТ
КОНСОЛИДАЦИЈЕ И ПОВЕЗИВАЊА
НДД СФЕРЕ

 
Дабоме да се та могућност никад неће искористити.
Коза ће увијек остати нејебана испред хотела.
Постсоцијалистичко, рајско, вишестраначко, пандемократско, Доба, показује да све може да се употријеби.
И Војска. И Озна. И Скупштина. И Предсједник. И Српска Православна Црква. И Лопови.
Само не може да се употријеби Породица.
Ну.
Њу ћемо разорити и уништити.
Највећи дио искориштења проводе екстерни актери, такозвани Велики Кројачи. Запад.
Домаћи актери, у релативно кратком времену, такође су се извјештили у кориштењу.
Рецимо, Вучић.
Постао је прави виртуоз у кориштењу Цркве.
Црква није случајно нападнута, и од Запада и од Домаћих Издајника.
Она има велики утицај на двије од три сфере НДД.
На Нацију и Друштво.
Зато ће је Вучић користити против Државе.
Велика Политичка Странка, велика у овдашњим размјерима, има највећи број алатки за управљање и стабилизовање Нације Државе Друштва.
Има Власт. Вриједносне Скале. Људе. Структуру. Свеприсутност.
Својевремено сам развијао филозофску идеју о Странци као Политичкој Породици.
Што укључује нешто што се, условно, може звати идеолошка припадност, исти обичаји, исте вриједности, заједничко имање и домаћинство...
Као и свака филозофска идеја, и то се састојало од више илузија него реалности.
За то би требало да Велика Политичка Странка, на тачно одређеном кружном току, изађе и крене у тај пут битан за себе и за НДД Сферу.
Требало би. Да на том кружном току не чека Лидер.
Који ће Странку да користи за себе.
Или нека друга Служба.
Атрофија Велике Политичке Странке, није видљива само на највишем хоризонту.
У важним друштвени системима, Здравству, Школству...
Видљива је и у најнижим.
У Општинама. На Јавним Шалтерима.
Тако се Велика Политичка Странка, од велике могућности претворила у велику  термитску црвицу.
Довољно је, само, и напримјер, селектовати Људе без критеријума.
И миран си на дужи рок.
Једном селектован погрешан кадар, даље посао у селектовању обавља сам.
Велика Политичка Странка, данас  би требала да буде Национално Богатство.
Посљедња брана од Глобализма, од Лијевог Анархизма, од Капиталног Тоталитаризма.
Најчешће је, међутим, Национална Срамота.