СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
РЕПУБЛИКА СРПСКА,
НАЈСТАБИЛНИЈА
И НАЈУГРОЖЕНИЈА.

 

Први дио. Република Српска.

Скоро ништа заједничко нема, у погледу структуре и потенцијала Политичке Сцене, у Републици Српској, Србији и Црној Гори.

Осим што је Српство у опасности.

Уз парадокс да је тамо гдје је најстабилније, у Српској, и у највећој је опасности.

Та чињеница одређује и квалитет Политичке Сцене.

Која, некад продукује стање Српства, некад је продукт стања Српства.

У Републици Српској, послије рата, Политичка Сцена се развијала релативно класично.

Након немогућности, и нежеље, да аморфни и конгломератни Есдеес прерасте у Странку, појавили су се класични Страначки Играчи.

Београд је форсирао Социјалисте. Инглези су форсирали Педепе.

У тој неповољној сцени, појавио се СНСД. Који, тада, и са стране гледано, није имао никакве шансе.

Ну. Обзиром да Бирачи увијек виде боље, СНСД је, дугорочно имао највеће шансе. И искористио их. Социјалисти и Иванић, већ су тада били изанђали Играчи.

Београд је, у међувремену изгубио полет а Запад је наставио са подршком Педепеу, привукавши и Есдеес.

Тиме је запечатио њихову судбину.

Београд се појавом Шизоја, тргнуо.

Шизоје је схватио да му Српска и манипулација над њом, може помоћи око Издаје и Предаје Косова.

Треба знати да му највећи дио памети, наредби и сугестија даје Запад. Вучић је елементарно глуп за креацију највећег дијела послова које ради. Зато ће дуго да траје.

Стога ће он бити добар са Додиком а иза леђа подржавати Расуту Опозицију.

Ту исту подршку, далеко успјешније, даваће Запад, чекајући прилику да им, Опозицији, манипулацијом дода оно што сами никад не могу достићи.

Шта, дакле имамо на Полиитичкој Сцени Републике Српске.

▪ СНСД – Странку која је дуго на власти и под влашћу Додика. Ти мандати су учинили да је Странка олињала. Њена мускулатура атрофира јер се мишићи користе само за један спорт, за Власт.

Дошла је у стање да кад треба да каже Хоп, каже Цуп.

Анализатори Запада то знају. И чекају.

СНСД, одавно од времена када је дошао на 120, 130 хиљада Чланова, окупља побјеглице, властољупце, ситнишићарџије, искориснике и лажне Чланове.

▪ ПДП - класични Играч Лажне Демократије. Та странка је ограниченог капацитета, по својој структури и некој „идеолошкој“ линији, али и по томе што Запад не дозвољава раст јер зна да велики број Бирача допринесе томе да се Странка отме.

Стога Педепе, углавном прикупља болесне будале, аналфабете, нудигузе и самонагузнике. Паметне и образоване, одавно је почео да одбацује. И сада, ако се неко такав појави, иде одмах.

▪ СДС – Артефакт српске трагедије у којој се свака добра шанса пропусти.

Данас је то Странка која влада Теслићем. Зато што је Додик експериментисао и изгубио.

Мирко Шаровић је наслиједио Пробосанца Босића и постао Потурица Шаровић.

▪ Остало су београдски и западни манипулативи.

Уз СНСД дјелују још двије Странке које се ту ћућуре ради Власти. Пошто је сав Нови СНСД такав, то није нека мањкавост.

*

Шта се може очекивати.

Ништа.

Пад СНСД којег сви чекају.

Што дуже чекају, више га, у погледу Власти, учевршћују.

Што се више СНСД учвршћује на Власти, мање је Политичка Странка.

То га неоспорно води путем Мила Ђукановића.

Нико га не воли а нико му не може ништа.

То је погубно по Републику Српску.

Републици Српској треба јака Национална Политичка Сцена.

Она, онда, обезбјеђује јаку и стабилну Републику Српску.

Јака Власт не може да омогући јаку Националну Политичку Сцену.

У овој ситуацију није могуће да се појави нова Национална Странка. Странка Рационалног Национализма. Странка Државности Српске. Странка Самосталности Српске.

Јер је спектар покривен и заузет. И потрошен.

СДС и ПДП не могу да се трансформишу у Националну Странку. Кад је Странка на силазној путањи, као што су њих двије, то је идентично дебелом Гологузу који је кренуо низ Боб Стазу.

За појаву Нове Националне Странке, треба шира група младих Националиста, али не премладих, образованих, енергичних, који су спремни лични живот и лични успјех жртвовати за Странку и Републику Српску.

Након десет година, уз повољну околну ситуацију и неку врсту прелома у Колективној Свијесту, могу убрати значајне плодове.

Да ли је све то реално.

Дабоме да није.

СНСД се одвојио од Бирача и од Младих Људи.

СНСД не разумије да Власт не може сама себи да даје подршку.

То мора да чини Странка.

Странка је Организам, на коме је Власт израслина.

Странка не може да буде подсукња Власти.

Зато ће Запад и Београд, да на Политичкој Сцени Српске, множе Празне Људе. Лажне Људе. И празне Мале Странке.

Запад не воли ништа јако и велико, само конгломератно, калибрисано, хомогенизовано.

У тренутку када тај агрегат превагне у збировима, СНСД ће се предати брез борбе.

Република Српска не може да зависи од СНСД-а.

Још мање од Коалиције СДС – ПДП.

Република Српска мора да зависи од јаке Нацицоналне Политичке Сцене.

Једино са њом може имати дугорочну стабилност.