РЕЛАТИВНО МАЛИ СЛОЈЕВИ
УРБАНШТЕЛАЦА У ОТВОРЕНОЈ
И НЕКОНТРОЛИСАНОЈ ЈАВНОСТИ
ГЕНЕРИШУ НИХИЛИЗАМ,
АНАРХИЈУ И КРАЈ ПОЛИТИКЕ

 
Највише зла и шкоде нанесу они који се појаве и наступе након рушења зида од цигле.
Они никад нису циглу направили, нити узели у руке, не знају шта је малтер, нити да за зид треба малтер.
Они уживају у рушењу зида. За њих је прашина која се дигла, ватромет великог успјеха у њиховим настојањима за која нису ни знали док нису видили рушење.
Такве Јединке су добри, савршени, смјерни, складни чиниоци друштва, док их се не пусти тамо гдје не припадају.
У Јавност.
Социолошкополитичка анализа, коју неће нико да уради, јер се свакоме јебе за анализу, пошто Свијет почиње од мене и завршава са мном, дакле, све прије мене треба срушити, показала би тачност описа рушења зида у наступу Српских Радикала након пада СФРЈ, Шешељтиваца, Вуковаца и сличних Будибогснамица.
Масовност Шешељ Мунгоса, показује да је проблем стваран и потенцијално опасан.
Данас од тих Рушитеља није остало ништа.
Осим неосноване Мржње и опште гадљивости, коју су навукли на Српски Народ и огрмне стварне штете.
И, осим Српске Напредне Странке, која је филигрански програмирана као неко ко ће бити паметнији, љепши и европскији од Дебелог Шешеља и Танке Памети.
Нова Провалија.
Шта се, дакле, данас догађа.
Од ондашње појаве Шешељеваца, Јавност, Слобода, Медији, постали су вишеструко обимнији, практично неограничени.
Урбанизација се енормно проширила.
Десетине хиљада села одлазе у два , или само један Град.
Вријеме је добило обиљжја Нерада, Слободе и Демократије.
Нерад је уобичајена оријентација. Нико не иде у Град да ради. Са Села се иде да се не ради.
Слобода је лагано ходање преко пјешачког.
Демократија је носање флашице воде по граду.
Да. Имају и Избори.
Избори су добар полигон да се покажу те нове генерације Јаслодемоса, Урбанштелаца, Бауштера, јер Град је за њих Бау. У значењу Затвора.
Они су дошли у Град као у Затвор.
Никада ништа нису створили, нису постигли, нису радили.
То и не желе.
То све треба само да им падне у крило.
Њихово је само да буду дио нечега што не схватају, не виде, јер није опипљиво, и да увеличавају своју важност у томе.
Јер то захтијева њихова неука шизофрена личност.
Све треба срушити а онда то срушено треба да им обезбиједи све.
Такви деценијама имају исту логику и извику.
Само да ови оду, па макар пасли траву.
Само да ови оду а да они не дођу.
Само да овај падне, веселићу се ко паришко дијете Новаковом Рекету.
Такви се крајње потцјењивачки односе према свему.
То не би било опасно, јер њих је релативно мало, нити видљиво, да није Мрежасте Јавности.
Када изађу на Изборе, и када креирају предизборну атмосферу, резултат је Анархистички.
А гласање је низакога.
Тај њихов воајерско-онанистички циклус се тако и завршава. Више их не занима шта су учинили, ко је дошао, тону у бунило свакодневне егзистенције.
Они који имају прилику, одлазе у Иностранство, представљајући то, нама и себи, као одлазак у златну луку, луку златних бродова, златне воде и још златнијих пара.
Наше пафре су усране, туђе су златне. То је крајња одредница те Филозофије Баунихилизма.
Овдје наступају још анархичнији слојеви. Нови Аналфабети свега. Нови поништавачи свега јавног, колективног и политичког.
Тако се множе генерације никоговића које не знају ко су и одакле су, које не зависе од себе, већ од свега другог и туђег.
Те Никогенерације анационалне су, невјерске су, бездржавне су.
Јер нису способне да буду дио Нације, Вјере, Државе.
Они никада неће достићи ни ниво Грађанина као лажне Јединке и дијела лажног, грађанског Колективитета.