БиХ ЈЕ МОГЛА БЕЗ ЂУРЕ, 

БЕЗ ТИТА,
БЕЗ БРАНКА И ХАМДИЈЕ, 

БЕЗ АЛИЈЕ.
КАКО ЋЕ, ЈАДНА, 

БЕЗ ОХАЕРА.

 
Бакир, сутра да умре, ни осјетило се не би.
Ну. Охаер, ако оде, однијеће цијелу једну Епоху Илузија.
И без садашње заврзламе око Високог Представника, јасно је да је цијели процес почео прије десет година.
Неке археолошке ископине показују и раније периоде.
Мени још није јасно да ли је ствар усрао одлазак Церића, долазак Бакира или именовање Инцка.
Некидан је Реис Кавазовић рекао да је Народ изгубио правац, прамац и замајац.
Мислио је на муслимане а ја сам то поетски уобличио.
Тај процес је повезан са успјесима и неуспјесима Охаера.
ППЗ, муслимани, Бошњаци, нису имали ни пред Распад СФРЈ.
По томе су идентични Србима.
Ну. Срби су ипак имали нешто у рукама, а муслимани нису имали ништа.
Он да су то Ништа жртвовали за Немогућу БиХ.
Алија је, као ортодоксни вјерски затуцани аналфабет, ускликнуо да ће за БиХ жртвовати Мир.
То је исто погубно, по  муслимане и друге, по сто хиљда живота, као и Бакиров усклик да ће, ако затребадне, стати пред Народ.
Дакле, на два краја, на почетку и на крају, двије су извике које показују да је Реис Кавазовић у праву.
Чињенице.
◘ ОХР је злоупотријебљен, за недејтонско и неуставно насиље, како би се муслиманима пружила прилика да добију Унитаризовану БиХ, да се елиминише Хришћанство, са нагласком на Србе.
◘ Тај процес није донио резултате. Осакатио је ионако немогућу БиХ. Муслимани, њихово вјерско и политичко Вођство, понашали су се као слон у стаклари.
То се, више, није могло правдати и бранити.
У ОХР није хтио да дође нико озбиљан.
Дошло је до оматувљеног Шварц Шилинга и малог ћелавог бандита из Аустрије.
◘ Промијенила се геостратешка констелација у Европи, на релацији Исток – Запад и у Исламском Свијету.
Пукао је Балкан.
Хрватска, као велики добротвор Сарајева, отишла је у ЕУ.
◘ Панта тече ал Сарајево се не мијења.
Инцко је поднио Оставку, ОХР је одавно Овца Јаловица. А ПИК, ПИК је олињала распуштеница.
ОХР, сумњиво дејтонски-недејтонски, и Високи Представник, тотално деформисана дејтонска институција, у ствари, жртве су политике Сарајева Без Кормилара.
◘ Оставка Инцка је крај једне тужне усране каријере.
Да је тај потез повукао прије него што су га Додик и Човић истранжирали пред УН и цијелим Свијетом, још би имао неког смисла.
Оставка је и крај ОХР-а.
Без обзира што још тричетири Шмита могу доћи иза њега.
Инцко је, вјероватно хтио да оде на било који начин али да Оставком примора на именовање Шмита.
◘ Именовање Шмита неће тако глатко ићи.
Нејасно је, само, што Шмиту то треба.
Иди биди у Бундестагу и ћути.
◘ Крај ОХР-а је крај Босне и Херцеговине.
Уопште не мора доћи до Рата или до Мирног Разлаза.
Дејтонске Границе, између Државе Републике Српске и нечег што је требало да буде Држава, Федерације БиХ, као и између Жупанија и Кантона, све више ће да се продубљују.
Као што су се продубљивале братске границе између Социјалистичких Република у СФРЈ.
◘ Муслимани, њихово Вођство, све мање шанси имају да нађу Пут.
◘ Република Српска је на коњу. Пред њом је дуг и стрпљив али сигуран пут.
Хрвати су на магарцу. Сада Загреб више ради за њих него они за себе. То морају промијенити.
И, кад све Хришћанске Земље буду на Коњу, нико неће ићи у Сарајево да их поји и поткива.