СРБИ.
УСЕ, НАСЕ И ПОДАСЕ.
АЛИ ЗАСЕ, ТЕШКО.

 
Премијер Црне Горе, Здравко Кривокапић, дошао је у званичну посјету Републици Српској.
То је велики корак за Републику Српску и за Србе Црне Горе.
Црна Гора се, након тридесет година, сјетила да постоји Република Српска.
Почео је и Вучић да долази.
У Републику Српску.
Ну.
Још је тешко изговара.
Лакше му је да каже Целовита БиХ.
Ако побиједи на Изборима сљедеће године, мораћу му наћи логопеда.
Постоји та нека србијска, србијанска, злакобина у којој Сви Срби, што их је било, воле Србију а Србија не воли никог.
Постоји неизговорена а практикована горка реченица, Само бре да се решимо оних Срба тамо.
У тој Злакоби, Срби Србије су заборавили, већ цијели Вијек, да имају Државу и да им је Држава Пресудна.
Да су у Сфрј, Државу Србију градили као што су је градили Словенци и Хрвати, из Распади би изашли на коњу. И Срби Хрватске, и Срби БиХ, и Срби Косова.
Некако могу да им опростима кад се не брину за околне Србе.
Кад видим како се не брину за себе и своју Државу.
То значи да ми, овдје, у Републици Српској, треба да бринемо само о себи. Јер неће нико други.
Док ми Србију, и све друге, научимо Српству, вјенчаће се Рушка и Гордана.
И добити праунучиће.