БИРАЧКЕ СНАШЕ ВОЛЕ БУДАЛАШЕ
А И ЗАПАДНЕ ДАМЕ,
ДА СЕ, КО БУДАЛЕ, НЕ СМИЈУ САМЕ
- ИЗБОРИ ЗАГРЕБ, БАЊАЛУКА, БЕОГРАД

 
Понекад треба погледати детаљније Изборе по Државуљцима Сфрјишта. Може се много закључити, уз неко претходно минимално праћење стања и срања.
Били су локални избори у Хрватској.
Неко ће рећи, То су Усташе, то нас не занима.
Трендови, међутим, још увијке прекогранично живе, за разлику од влажног Братства и Јединства. И једнаки су за све ове транзиционе Земље, иако не долазе и не пролазе истовремено.
Хрватска је још осебујније пригрлила локалну Демократију. Па у великим Градовима имају двокружни избор Градоначелника. Ако нико не добије 50% плус један Глас. Не знам како је у обичним Опћинама.
Та чињеница је сама по себи довољна за Вашариште, Циркус и Естраду. И генијалан је злаћни прах у очи Грађана и њихове небитне важности.
У Сплиту је највише гласова добио Професор Физике. Они који знају Фарадејев Кавез, они су изнимно погодни за Политику. То је велики напредак за Сплит, јер, није било давно кад је највише Гласова добио Професор Пршута. Сад је трећи.
У Загребу је највише добио Политиколог, Зеленокембриџовац, више од 45%, што је, по мом суду,  по Загреб, горе него Доктор Пршут по Сплит.
Други иза њега је забављач Шкоро, познат као лош пјевач и недуховит забављач.
Томислав Томашевић, тај Политиколог Кембриџовац, познат је тамо по уличним перформансима. Долазио је пред Тодорићеве Дворе да изнајми собу, јер се то негдје водило као Хотел, бранио је неке Улице у Загребу од саобраћаја... све већ виђено као мјестимични мозаик маслачака Обојене Револуције Џина Шарпа.
Он нема Странку. Има Покрет који је формирао прије двије године. Покрет се зове Можемо.
Сви ће рећи да је то велики скок и напредак, послије Бандића. Ја ћу рећи да је то само Наставак.
Али немам жеље да објашњавам.
Томислав Томашевић нема никакав програм.
Његова побједничка ријеч је да жели Загреб пун оптимизма у коме сви виде перспективу.
Пошто у Загребу нема Странака, ХДЗ и СДП, да има, не би покојни Бандић побјеђивао 153 пута, нема ко да Загрепчанима овјасни да је то лук и вода. Боље би то урадиле Кумице са Долца.
Слично се догађа и у Бањалуци.
Побиједио је овдашњи Томашевић. У нашој варијанти, Мало Мајмунче. Добро, нема магистратуру Кембриџа. Али је, зато, уважени прималац Дипломе Бањалучке Гимназије.
И он се, прије избора, излаго и Богу и Народу.
Сад је лансирао извику да су обезбијеђени бесплатни Уџбеници.
Из Министарства Просвјете нико не реагује. Да износи податке, барем у двоструком времену изношења лажи или јевтиних чињеница, о томе колико се даје за школе, за породице, за уџбенике првачића и другачића, за мајке, за дјецу...
Тамо се грију Оне Ствари у лагодном простору Административног Центра Републике Српске.
Доро, сад је већ вријеме да се ладе. Али и то им је обезбијеђено.
Дакле. Одсуство озбиљног страначког политичког наступа.
Не можеш добити Изборе понашајући се Ко Власт у Ладној Води.
Србија је већи примјер него Загреб и Бањалука заједно.
Тамо је сва Србија и политички претворена у Београд. У Србији такође нема Странака. То како стаљинистички, комунистички, као у доба Мао Це Тунга, СНС реагује на миг Вучића, то је доказ да СНС не постоји.
Опозиција се годинама бави београдском калдрмом, док Вучић све руши и гради Београд на води. Умјесто да је изградила једну Велику Странку.
А њихове странчице - покрети су једнако смијешне као и Станивуковићев покрет На Фејсбук, или Томашевићев Можемо.
Доста је било.
Неко мисли са тим побиједити Вучића.
То је више пјанска синтагма пред сами фајронт.
У Хрватској, је стање исто као и у Србији. Манифестације су, само, различите.
Као што је у Србији дошао Вучић, тако је тамо дошла Стрина Колинда. Или сада Милановић.
А Пленковић, у белим рукавицама, обавља посао. Као што је то обављао Санадер, док није нешто засро.
У Србији то чини Вучић. Он нема беле рукавице али умије да Претерано Сере. Што се на Западу једнако цијени.
У Бањалуци је главни циљ срушити Додика.
Да би се створили услови за неког Пленковића или Вучића, у Српској.
Углавном, капитална је погрешка одустајање од традиционалног политиког организовања, од Странака и Страначке Организације.
Иако је то, одавно европски Тренд. Али неке земље нађу начина да држе странке главним фактором Политичке Сцене. Као што је Енглеска, нпр. Без Странака, не би могла да изађе из ЕУ.
Њемачка, без јаких Странака, не би могла да држи дизгине ЕУ.
То одустајање од Странке као Организације оквирних политичких истомишљеника, води само у два путића.
Или у опште политичко вашариште. Као што је талијанско. Гдје је више Влада него лада. Гдје комичари побјеђују на Изборима. Води у бањалучке Балоначелнике, Керуме, Белог, Шкоре, београдске Глумце...
Или у Тоталитатуру Једног Човјека. Који је болестан али нема картон у Породичној Медицини.
Оба путића, омогућују Западу да Земљурке држи у свом посједу феудалне судбине и јевтиног територијалистичког управљања.