ИСПОЧЕТКА ЈЕ ТО ИЗГЛЕДАЛО
КАО ВУЧИЋЕВА БОЛЕСТ,
САДА ЈЕ ТО СИСТЕМ ВЛАДАЊА
И РАЗГРАДЊЕ СРБИЈЕ

 
Вучић има највећу гледаност и општу медијалност у историји Србије.
Након 374 празна мјеста, долази Задруга. А Порно Сајтови, сви заједно, на изврсном су 768. мјесту.
Вучићеве изливе прате поплаве и наплавине Милијарду Информација сваког дана.
Оних Информација које се никад и нигдје не би нашле у Новинама и на Телевизијама. Чак ни у аналфабетским извјештајима Удбаша из 51е. Кад је Друг Станоје уватио Подворницу за гузицу.
За разлику од Воље за Моћ, Вучић има Болест за Власт.
То је ствар коју не треба доказивати.
То је тешки Поремећај Политичке Личности.
Могућ на апсолутној неспособности Политичке Сцене Србије, да артикулише све интересе и стратешке правце претвори у смислену Националну Политику.
Србија никад, нарочито пред Распад СФРЈ, није схватила да је прошло вријеме Тита као њеног Вође. Да Србија не може имати Путина или Трампа.
А да у Опозицији не може имати Бајдене који на свакој степеници падају наглаву.
На том несхватању јаше данас Вучић.
И развија, даље, своју Болест.
Када Вучић каже да је бесмислено да се он мијеша у односе Америке и Русије, он који се мијеша у Вегету, Насип и Викендицу Веље Невоље, онда то значи да Србија под његовим Вођством не зна ни куд ће ни шта ће.
Његови суманути свакодневни изливи на Телевизијама, гарнирани са Дезинформативном Прекривком коју покретним елеваторима Медији избацују у Јавност, уништавају Срспку НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.
Губи се свака Институционалност. Нестаје Политички Систем.
Нема никаквих јавних, чињеничних, културних, националних, критеријума и скала.
Нити има ко, нити има шта да вреднује.
Свему безначајном, даје се огроман простор. Свему значајном и пресудном, не даје се никакав простор.
Јер је Бесмислено да се ја мешам.
Србија се, тако, враћа у Преднационално Вријеме. Преддемократско Вријеме. Предпарламентарно Вријеме.
Постаје неартикулисано и територијално недефинисано подручје Медијашења, Лажи, Јетрвашења, Јевтиних Сукоба и  
Јалове Неполитике.
То значи да се, данас, сутра, и вјеровартно никад, не може борити за Српски Национални Интерес.
Ни како Територија, ни као Нација, ни као Култура.
То значи да је готово извјесно да Србија никада више не може изњедрити савременог, демократског, Националног Вођу.
Не може, чак ни Вучића. Јер, таквог Политичког Болесника неће наћи.