ФЕНОМЕНОЛОГИЈА
КРУПНЕ ВЛАСТИ
И СИТНЕ ОПОЗИЦИЈЕ

 
Није то украс само источних народа који воле Вође, Торторе и Апсолуте.
Запад има и већу Тортуру Власти, него Срби или Руси, али је њена појавност мања а моћ структурнија, тешко мјењива и ефикаснија.
Код малих Нација и Држава, Моћ Апсолута је, добрим дијелом, индукована са стране.
Код великих држава Запада, та моћ је индукована знутра.
Тамо је екстерна моћ, на Западу је интерни Капитал.
Код Срба, у Црној Гори, Србији и Републици Српској, Политичка Сцена је идентично непропорционална.
На једној страни је Јака Власт. На другог страни је Ситна Опозиција.
Тамо гдје се Ситна Опозиција уједини у какавтакав конгломерат, може да се, на клацкалици, љуља са Јаком Влашћу.
Тамо гдје није јака и не може да се уједини, мора да тражи помоћ Запада или да буде отворено Издајничка.
Кад тражиш помоћ Запада, дајеш му у руке и Власт и Опозицију.
Онда, Запад, који је исто ситан као и Опозиција, тактизира и управља цијелом сценом.
Кад кренеш у отворену Издају, као Опозиција у Републици Српској, онда постајеш Опозиција самој Нацији и Држави Српској.
Поништаваш и једно и друго.
Јака Власт, кроз неколико мандата, окупи све способне, способне за разне дјелатности и способне на разне начине.
Она покрије цијели спектар Политичких Тема.
И онда лако влада, без неких изузетних резултата или појединаца.
Ситној Опозицији су руке потпуно везане.
Она нема Тему и нема успјешне Појединце.
То је посљедица чињенице да не схватају Политику као Националну и Државну Дјелатност, већ је схватају као Демократију.
Само да се они појављују.
Умјесто да су код првог мандата Јаке Власти, кренули да граде Велику Странку.
Тада би клацкалица изгледала другачије. Не би морали да кукају Западу за помоћ и да буду Издајници.
Јака Власт не може бесконачно да траје.
Стање лаког владања разара је изнутра. Разара и Велику Странку, као окосницу Јаке Власти.
Странка се разара јер сви мисле на Власт а не мисле на Странку.
На крају, Јаку Власт не мијења Јака Власт.
Јаког Вођу не мијења Јак Вођа.
Долазе аутистични, безреферентни, неискусни, подрепашки, мањкави и неспособни. И искачу у први План.
Тако је у Бањалуци искочио Балоначелник а у Србији Вучић.
Од силне опозиционе борбе, никаквог резултата неће бити.
А од силне власти, резултат је Провинцијални Болесник као Вођа.