У НИКШИЋУ
ВИШЕ ПОБЈЕДНИКА
НЕГО УЧЕСНИКА

 
Барем још неко вријеме се неће сазнати ко је побиједио у Никшићу.
На сцени је чудан феномен, да оног који је освојио највише, сви одвоје настрану а онда говоре о Побједнику.
Тако је ДФ прогласио Побједу.
Он је други по постоцима, заједно са саучесницима, нешто мало изнад трећег.
Црногорска изборна и политичка сцена је минијатурна. И по томе би била незанимљива. То је један европски Град.
Али због стања Српства и вјетрометине на којој се налазе, може да буде занимљива.
◘ Срби, сви, околни, очито, не разумију корелацију или симбиозу Српства и Црногорства. Црногорац не значи, према Српству, исто што и Босанац. Или Србијанац.
Могуће је детектовати знакове да је Српство, уткано у Црногорство, некад јаче него обично Српство без Црногорства.
То није разумио ни Мило Ђукановић.
Ако је интелигентан за долазак и опстанак на власти, обрнуто је глуп за националне и државне послове.
Да је разумио, не би помислио да је Референдум о независности Црне Горе успио зато што људи неће да буду Срби.
Па је, по тој матрици, кренуо на Српску Православну Цркву.
И претрпио велику шкоду.
Још мање то разумије Вучић. Који је за Национална Дела, обични Курчић.
◘ Политичка Сцена, Страначки Мозаик, у Црној Гори, остао је исти. Мало се ту промијенило.
И послије републичких и послије никшићких Избора.
Тај мозаик је погодовао владавини Мила и Депееса.
Нека вас је колико хоћете, што више то боље, ја своје Исе држим и задржавам.
Немогућност побједе или поравнања и приближавања резултату побједника, у правили, уситњава остатак Политичке Сцене.
У Црној Гори се она, осим Власти, окупила и окрупњала и тако преузела власт на нивоу Парламента и Владе.
Пошто се ради о разнородним, вишебројним и више колонским актерима, јасно је да је то обједињавање индуковано са стране. Још не знамо одакле. При томе, то што су неки невољно ушли у обједињавање, не мијења много на ствари.
То је довело до преузимања Власти али још не гарантује задржавање таквог стања.
Дакле. Цијела Политичка Сцена Црне Горе, диригована је.
Први Депеес.
Појава покрета Не дамо Светиње и никшићки успјех оних који су Кривокапићеви, још није довољан детонатор у демократизацији и понарођивању.
◘ Ђукановић је постигао бољи резултат у Никшићу него на републичким Изборима. То је знак да он јача. На локалним Изборима, појединачни резултати падају, јер је учсника много више него на општим.
Поред толике излазности, он је узео 40%.
То значи да је и он индуковао Излазност. А то може само добро уиграна Организација. Што је разумљиво након толико мандата Власти.
Излазност је индуковала и Опозиција. И узела своје колаче из тога.
Бирачима Депееса, очито нису могли да приђу. Као ни онима који досад нису били Милови а сад су гласали за њега.
Стога је Мило побједник у Никшићу.
Само што неће бити на церемонији уручивања Пехара.
Стварни побједник је Кривокапићева Чета.
Што значи да Кривокапић мора да има своју Странку. Коју није лако начинити, јер је заузет премијерском функцијом, јер је Сцена већ добро покривена и заузета, јер се не може, очито, рачунати, на неко масовно осипање Чланства Депееса, јер је Кривокапић у годинама када се не може кренути у градњу Велике Политичке Странке, за црногорске услове, јер треба, са оваквим крајоликом Депееса, десет добрих година да би се дошло до Побједе.