АКО УНИШТИТЕ
ПОВЈЕРЕЊЕ КОД СРБА,
УНИШТИЛИ СТЕ ИМ СВЕ
А И ЊИХ

 
То што су Срби погодни за губитак Повјерења, то је за другу историјску и колективну анализу.
Ако разаберемо постсоцијалистичке Земље и Нације, само код Срба се напада на Повјерење у све, на свим Фронтовима и истовремено. На Повјерење у Цркву, Државу, Институције, Парламент, Војску, властиту Историју, традиционалне Пријатеље...
У Хрватској, ту преко Дунава, у којој Хрвати нису имали Повјерење у СФРЈ, оно није дирнуто, потакнуто је и изграђено преко ноћи, Повјерење према властитој Држави.
Запад је процијенио да Срби под вишевјековном турском окупацијом, нису имали повјерење у Власт, нити је то Отоманаска Империја од њих тражила. Да су почели да га граде за вријеме СХС и СФРЈ.
Када је пала посљедња Југославија, Срби су остали у бестежинском стању и онда је кренуло агресивно разарање Повјерења.
Почело је са Дивљим Српским Националистима. Шешељ и слично.
Дошло се до Вучића.
Када би се неком психоанализом могло установити појединачно и колективно Повјерење Срба Србије, у Вучића, дошло би се до малих вриједности.
Уништено Повјерење Срба прерасло је у Равнодушност.
Она је била присутна и за вријеме Социјализма и СФРЈ.
Само што је била гарнирана са сигурношћу, социјалном и егзистенцијалном.
Сада је Равнодушност набујала.
Она омогућује Власт било коме у Србији. Тадић, Коштуница, Вучић, потпуно три различита профила, имали су скоро исту подршку од Јавности и Бирача.
Лако је добили, лако је изгубили.
А то омогућава само Равнодушност.
Сисоје спава, Шизоје ларма.
Кад дође Милоје, Сисоје неће ни по гујици да се почеше.
Данас се у Србији не може упријети прстом у било шта национално и рећи да Срби имају Повјерење у то.
Црногорци су први изгубили Повјерење и у Српство.
Још нешто повјерења је остало, овдје, у Републику Српску.
Али, Запад и саиграчи, домаћи издајници из СДС-а и ПДП-а, удружени са Сарајевом, раде на томе. Сваког дана.
Шаровић и Иванић, Бореновић, њихови Народни Посланици, више раде на рушењу Повјерења Срба у све што је везано за Републику Српску него на расту Повјерења Бирача у себе.
Напротив, губе их.
Бањалучани су, уз све махинације и инжењеринг, пкказали да немају повјерења у Градоначелника Радојичића. Рекли су да имају у Балу који није ни петнаест људи одвео на излет.
Немају Повјерења, само им је свеједно.
А опасно је то што ће се то одсуство Повјерења наставити и на сљедећим Изборима.
То је, СДС-у и ПДО-у, јасна агенда и инструкција.
При чему не мора значити да они знају шта раде.
Они, у ствари, не знају ништа друго, осим да прихвате јевтину западну сугестију.
Ти људи, који са Западом раде на рушењу Повјерења Срба, раде против Срба.
И, много су опаснији од голих Издајника.