НЕ МОГУ ВОЂЕ
ДА БУДУ БОЉЕ
ОД ОНИХ КОЈЕ ВОДЕ

 
Ту нема Дијалектике. Народ даје једног измеђусе. Некад лошег, некад осредњег. Када се ради о добром, онда тај Вођа има изванвременски осјећај Одговорности за Нацију и Државу. То, подсвјесно, Бирачи и Апстиненти и траже од њега. Јер, не могу они да узму ту Одговорност у своје шаке.
То се, пак, врло ријетко догађа.
Зато Нације и Државе стагнирају или уназађују се.
Неорганизована Нација даје Хаотичног Вођу.
Данашње доба је такво.
Некад је могао да буде Фараон, мимо свега, Наполеон... али већ од доба Хитлера, ступила је на сцену узрочно - посљедична веза Вође и Нације.
Погледајмо, данас, овдје, како је.
У Загребу имамо Милановића, типичног Гемиштец Бунтовника в Клети и Пленковића, лажног Еуропљанина и Интелектуалца а, у ствари, јевтиног Аграмера пимпековских размјера.
Такве су и вишеслојности Хрвата. Опћенита разуђеност. Истра, Далмација, Славонија, Аграм.
У Срајаеву, Изетбеговић. Инсан из Трапа.
И муслимани у БиХ су утрапљени.
У Српској, Додик. Дрчни Властољубац, расцијепљен између себе и Народа. Та Дрчност је забиљежена и код Караџића. И то их веже, више него што многи виде. Таква је била и Биљана Плавшић.
Срби Српске су управо такви. Људи са руком џелата и душом дјевојке (Младен Ољача). Дрчни и курчни смјерни и благи.
У Београду, Вучић. Једна Обична Пичка.
Такав је био и Милошевић. И Тадић. Коштуница се није уклапао, чита књиге.
Народ Српски, више воли Пичке Пинка од Косова и Метохије.
Срећан је што има Вучића. Не мора да се курчи, да устаникује, да протестује.
Ова мањина, која протестује против Вучића и указује на погубност националне и државне политике у Србији, што се одражава на свеколико Српство, апсолутно је немоћна и украсна.
Ту лежи одговор Српског Назадства уназад вијека и више.
Распад Југославије, морао је доћи. Толики број лоших Народа ни Логор не би могао да држи на окупу.
Ну, несналажење Срба, довело је до највеће цијене коју су платили, у односу на све друге.
Тако је данашње стање, само насљедно тог из претходних, краљевских и комунистичких епоха Лагодног Српства.
Ту, у тој законитој екстракцији Вође из Народа, лежи и одговор на неуспјех Српске Опозиције.
Они траже од Вође да буде поштенији, храбрији и часнији од Народа. Што је  могуће само у оно доба којег више нема.
Борба против Корупције, Непотизма, Запошљавања... одбија се од ушију Бирача и Појединца, као од уцакљеног ростфраја. Искорјењивање тих Болести, угрожава огроман број, већину Појединаца, у њиховим малим Егзистенцијама и удобностима, у Статусу Кво.
Уз то, Опозицији је немогуће да докаже и покаже да би они били такви као што траже од Вође.
Српска Опозиција, по томе и углавном, не потиче из Српског Народа. Већ из Западних Ћенифа.
Зато може нешто да постигне само Петим Октобром.
Вучић, пак, објединио је своје Легло. Он потиче и из Народа (тако му се представља, Ја ћу да будем Лажов и Будала и Овца Јаловица, умјесто вас, само гледајте и ништа не дирајте) и из Ћенифа.
Срећа, Република Српска није у тоја фази и у тој ситуацији.
Али, зато Опозиције јесу.
Опозиција у Српској има несрећу што није у Србији.
Њу је правило за Вучића.
Додик има огромну одговорност као Вођа у Српској.
Сам је.
Растјерао је све око себе.
Срби овдје, траже Опстанак.
Ако попусти Вођа, они неће моћи учинити ништа осим нове Жртве, Крви и Ровова.