АКО НЕ ДОЂЕТЕ ДО ЉУДИ,
ЉУДИ ЋЕ ОТИЋИ ОД ВАС

 
Када се распала Сфрј, Људи нису разликовали Распад Државе и крах Социјализма.
Сви су све погрешно схватили.
Једни да треба да остану Социјалисти, Комунисти, а други, да треба да национално подивљају и да је то најбољи Нацицонализам. А, ко јебе Државу.
Пошто је тада било касно да се врате у Школу, ишли су куд су ишли.
И данас, тако, иду. Нексеиде.
СФРЈ је имала неки систем, чак и када се почео девастирати и урушавати.
Проблем није Систем. Проблем је рушење Система и стварање новог. Нови Систем се не може успоставити ни кроз неколико деценија. А најчешће, не може никад.
У тим Временима, Појединац је слаб. Рушење му је узело и менталну и материјалну снагу. А нове нема на видику.
Таквом Појединцу се мора прићи. Држава, која је још слаба и никаква, Црква, Политичка Странка, Школа...
Постсоцијалистички Јунак то никад није схватио и никад неће схватити.
Под општим оправдањем да нам Комунизам није дао да се појавимо у Новинама и на Телевизији, сви су почели да то доказују по Медијима. Оснивали све више и више Медија. Умјесто Појединцу, прилазили су Медијима, мислећи да тако прилазе Појединцу.
Тако се голо дупе неке Курветине почело појављивати на Телевизијама, чешће него некадшњи предсједеник централног Комитета Савеза Комуниста.
Голо Дупе и Празна Глава, свеједно.
Појединац, који је остао без Тите, без Комунизма, без Државе, без Привреде, без Парадајзна на Мору, остао је заборављен.
Док је требао за национално дивљање, да би се поклопила Власт, Територија и Пљачка, био је добар.
Појединац се показао као неопходан састојак Шешељизације Срба, нпр.
СДС је, тако, на тој платформи Националног Дивљања, добио све, од Избора до Судбина.
И, дабоме, одмах је заборавио Појединца.
Никад му се више није вратио.
Зато, данас, одлазе и најупорнији Чланови и Гласачи.
А долазе Потпредсједници.
У тој опасности је и СНСД.
Када се заборави Појединац, када се оде од њега, неће му неко други прићи. Што би и био неки излаз.
Он ће почети да бауља.
И да гласа као у Бањалуци.
Зато, данас, имају Вучића за Председника Србије.
Тамо је Појединац толико заборављен и одбачен, да је, одавно, почео да се понаша као Боле Мекурац.
А, у ствари, је један велики разуђени Сисоје, кога то све кошта. Као и Државу.

 

АЦА БОЉКА
НЕ ТРЕБА ДА ПОМИЊЕ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,
ЈЕР ЈЕ ТО У СФЕРИ ИЗДАЈЕ
И У СФЕРИ БОЛЕСТИ И ЛАЖИ

 
Аца Бољка, Александар Вучић, са којим се Србија унесрећила да га бира за Председника, мора много да учини за Србију и Србе, да би помињао Републику Српску.
Док је та, и његова, Србија, давала Косово, Република Српска се борила и бори за Опстанак.
Некидан је, у изливу Болести и најаве Велеиздаје, рекао да, кад би признао Косово, добио би Нобелову Награду.
И да очекује притиске када је Република Српска у питању.
Притиске на њега.
Какве везе имају Косово и Република Српска.
Никакве.
Косово је отето, и то Аца Бољка и најмање пола Србије, мирно гледа и на томе лагодно ужива.
Република Српска је прошла крвави Рат Опстанка. Створила Држави у опстала. И данас трпи крволочне нападе на свој Опстанак.
Какве везе имају Аца Бољка и Република Српска.
Никакве.
Тај Велеиздајник никада није говорио о Републици Српској као о Другој Српској Држави, о Републици Српској на основу Дејтонског Споразума.
Увијек је говорио о Целовитој БиХ.
И ишао је у Сребреницу, Бакиру и Лажном Геноциду на ноге.
Република Српска, пак, већа је и важнија од БиХ.
А, и прије је настала. Па је, потом, формирана Мухслиманско-хрватска Федерација. А, онда, у Дејтону, скрпљена је и БиХ.
БиХ је Земља која има највише унутрашњих Граница, послије Америке. А најдужа граница у БиХ, српска је, Граница Републике Српске.
Данас, Аца Бољка користи Републику Српску као глет масу јевтином и незаинтересованом Болету Мекурцу у Србији, универзалном Сисоју, кога не занима Косово.
Аца Бољка очекује да ће Сисоје сам себи шапнути, Види, бре, како се наш Аца бори за Србе.
А, Сисоја, при томе, не занима ни Српска, као ни Косово.
Користи је и за демонстрацију своје Политичке Болести.
Сам себе чини важним.
А, у ствари, јавно нуди Западу и мешетарење са Републиком Српском, како би остајао на Власти.
Никада не треба сметнути са Монструозност код Вучића, као прву уградњу.
Све је то посљедица пречестих и непотребних контаката Додика са Вучићем.
Из Републике Српске му треба поручити да не помиње Републику Српску.
Ни јавно. Ни у било каквим контактима са својим западним Пастирима.
Српска је Тема оних који су за њу дали Крв.
За све друге је Мета.
Циљ, Кантар, Трговина, Шићар.
Република Српска има Рабош са Народом.
Нема са Вучићем.
Ни са Србијом која ће, сутра, дати Косово.

 

ШТА ИМАШ ДА КАЖЕШ,
АКО НЕ КАЖЕШ КО СИ

 
Људи који излазе у Јавност а крију своје име и презиме, још живе у Турском Добу, кад су им преци давали лажна, измишљена презимена, зато их код Срба, Хрвата и муслимана, има свакаквих па, код Православаца, само по Слави можеш одгонетати лозу.
Њихова Свијест, а и Подсвијест, почива на лажном егзистенцијализму сопствене немоћи и воајеризму над туђом алатком за Глогиње. Не у његовим. Већ у неким трећим рукама.
Када је, прије рата, негдје у Скендер Вакуфу, Општина хтјела да гради Депонију, мјештани су се успротивили и заказали састанак у мјесној заједници.
Ни тада их није било пуно, планина је, много више стоке него Људи.
И сви се знају.
Ну. Устаје Људина у кожном капуту. Ја сам Неђо Нијемац. Немере се овдје правит Смећиште, ђе наша Марва пасе. Стока.
Дакле, Неђо се представио. Иако га сви знају.
За тридесет година, ствар се потпуно обрнула.
Медији, а Медији су и Друштвене Мреже, често моћније од многих правих а извиканих, безкликних и безтиражних, постали су Смећиште.
А Неђо се, више не представља.
Неђо се крије ко да су сви путеви, овдје Турски Друмови.
Демократија је донијела Слободу Сакривања. Кордоне Лажних. Посматраче Туђег Курца и Ничијег Глогиња.
Портал РТВБН пренио је, некидан, мој текст са Блога, којег је претходно пренио Аргумент.
БНТВ Портал је фалсификовао реченицу и извукао у Наслов.
Алјебешто, то сви раде.
Мене је зачудило откуд ја под Највише Коментара. Сад, кад нисам ништа, ни Пљачкаш, ни Режимац, ни Фашист.
Кад живим само под својим Именом.
Погледам то, иако знам да је Смећиште. Српска Кликсовштина.
И видим да нико не коментарише Тему текста. Вјероватно нико и не зна шта неке ријечи значе.
Али. Сви пљују по мени и сви су одушевљени како су Бањалучани јебали матер и како то није ништа како ће Бањалучани Јебат Матер.
Ни један јунак нема храбрости да каже, Ја сам Неђо Нијемац.
Та Таложна Пичкурија БНТВ, њиховог Портала, којој тај Портал даје полигон и тако спушта критеријуме Јавности, загађује и Јавност, и Људе и Односе, само је једна велика Клиника Јалових Скривача.
Ти Људи, лажних имена и надимака, Људи су низашта.
То је Чопор Хијена и Лешинара који је најхрабрији кад се може сакрити, да нико не зна о коме се ради, кад оде иза оних картона да гласа, а никад јавно неће рећи ова Странка ваља или не ваља, кад се затвори у свој Пољски Нужник, у Стану или у Кући, и храбро сере а не смије ни у огледало да се поглееда.
Све су то потенцијалне Потурице, Издајице и Пребјези.
Са таквима, не треба ни иза Живице пишат.

 

БААААЊАЛУКО
И ТА ТВОЈА
БИРАЧКА МЈЕСТА

 
Када се анализирају резултати са 260 и нешто, Бирачких Мјеста у Бањалуци, јасно је да Анархистични Аналфабет није побиједио.
Ну је СНСД изгубио.
Камо среће да је побиједио неко способан, из Странке која, у Републици, има 150 или 200 хиљада Чланова.
Да се на дјелу види алтернатива.
Али. Ово није Алтернатива, ово је понижавајуће.
▪ На свим Бирачким Мјестима, гдје је Радојичић изгубио, Одборничка Листа СНСД је имала мање гласова него је у том Мјесном Одбору Чланова СНСД. Чак и на оним биралиштима гдје је Радојичић побиједио, често је мање страначких гласова него Чланова.
▪ Јасно је да до тих свих Чланова нико није лично дошао у протекле четири године. Треба узети у обзира и да није вршена Ревизија Чланства. Што је обавезан технолошки поступак између Избора.
▪ Тако је Одборничка Листа СНСД добила 25.000 Гласова а евиденција говори о 30.000 Чланова.
▪ Када се саберу страначки гласови СНСД, УС, СП и ДЕМОС, то је баш толико колико је добио Радојичић.
Значи, СНСД није учинио ништа да стигне још гласова, по оној формули Два Члана – Три Гласа. И изгубио, негдје, својих 5.000 Чланова.
Од УС, СП и ДЕМОС, то се није могло ни очекивати.
▪ Негдје, гдје је збир страначких гласова већи од оног који је добио Радојичић, сумња у бачен глас пада на оне који имају највише гласоба на том БМ. То је увијек СНСД а понекад УС или неко други. Али, таквих мјеста нема много.
▪ Коалиционари су обавили своје. Као и што су  ДНС, СПС, БЛ Зове, и скоро сви остали, којих је скоро 10.000, дали Глас Анархисти. Што је било јасно и очекивано.
▪ Постоји могућност оптужбе СНСД-а да је поремећајима коалиционих односа на нивоу Републике, омогућио овима да буду против Радојичића.
Међутим. Обје односне странке су разбијене више изван Републике Српске и изнутра, него што је томе допринио СНСД.
Главни проблем што СНСД није био у Бањалуци, као Странка.
▪ Суштински проблем СНСД-а јесте стагнација или атрофија Организације. То се показало у Бањалуци и Требињу.
Кад погледамо пет републичких центара, БЛ, ПР, БН, ДО, ТР, од 2014е број Гласова пада у Бањалуци, Требињу, Бијељини.
Растао је у Приједору, што је подвиг под ондашњим Деенесом.
Добој је засебна рачуница.
▪ 2022е године ће Опозиција, Тајне Службе и унутрашњи разарачи СНСД, нападати на ових Пет Центара. Јер су то највећа рудишта Бирача и Гласова.
▪ Лако се може догодити да СНСД изгуби и мјесто у Предсједништву БиХ и Предсједника Републике.
Јер све може да се одигра по формули Анаристе у Бањалуци. Да побиједе они који немају Странку, немају Организацију, немају Референце, немају Програме, немају Одговорност.
*
▪ СНСД мора формирати Организациону Вертикалу и доћи до сваког Члана.
▪ Актери СНСД морају да обилазе Организационе Пунктове, Чланове СНСД, њих десет, десет. А не да дркају око Извршног Комитета.
▪ Потребно је укинути лажни систем Сигуран Глас. И избрисати га из свих докумената и фајлова.
▪ Потребно је у Бањалуци укинути Рејонске Одборе и Организацију очистити од Службаша.
▪ Потребно је на нивоу СНСД и у Пет Центара, формирати Сталне Изборне Штабове. Од оних који знају шта је Организација и који знају шта раде.
▪ Ако у СДС-у падне Шаровић, треба све учинити да се прије Избора 2022е, формира Коалиција са СДС-ом.
▪ Изборни Хаос и Анархија Политичког Мозаика, може се у Српској сузбити само Организованошћу.
Иначе, идемо у девастирану варијанту Вучићевог Система Српске Издаје и уништења свега постојећег, српског.
▪ Никакав проблем не би био да СНСД изгуби од једнако јаке или приближне Националне Странке.
Али, губитак од Секте ПАНК, Полуиздајничког Анархистичног Неодговорног Конгломераторијума, погубно је за Републику Српску. Јебеш Есенесде.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ИЗБОРИ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ЋОРКАНИ ДОЛАЗЕ

 
Избори за Градоначелника Бањалуке, чак и кад се елиминишу улоге тајних служби, невидљиви недопуштени механизми и стагнација СНСД, велики су пораз Демократије.
Демократија није Циркус, Зајебанција и Аналфабетизам.
Демократија је, у свом представничком облику, пирамидална екстракција која на свакој новој степеници захтијева већу одговорност и већу способност.
Само је код Срба, и код других незрелих Народа, којима Запад доноси Слободу и Демократију, а нико не зна одакле, обрнуто.
Избори у Бањалуци су то потврдили.
Што се више пењеш, потребна ти је све мања референца, све тања способност и све већи аналфабетизам.
Сада се, у Бањалуци, подмеће да свака критика резултата Избора значи да не ваља Народ, да треба промијенити Народ.
Они који су гласали за Анархистичног Аналфабету, нису Народ.
То су његови Бирачи.
Нису чак ни потпуно његови, већ су свачији и ничији, противни и случајни. Веома мало их је Чланова ПДП, што је за Представничку Демократију и Политички Мозаик, најпогубније.
Ти слојеви Бирача АА, писао сам о томе, не схватају да је Град компликованији од њихове дојучерашње Легаје, да је управљање Градом Бањалука, сложеније, теже и одговорније, него вођење Владе Републике Српске, да су Избори за тако конкретне функције, веома одговорни.
Није исто гласати за некога у Европском Парламенту у Стразбуру и за Градоначелника Бањалуке.
Не можете гласати за Градоначелника Бањалуке неодговорније него за Члана Црквеног Одбора у неком селу.
Видиш да може.
Институција Градоначелника и Начелника Општине, који се бира на Директним Изборима, наметнута је од стране Странаца Усранаца. Заједно са ниским Цензусом.
Тако смо добили два одвојена колосијека истих Избора. И још уситњавање актера у одборничким клупама.
И читав низ компликација. Да, нпр, Одборници могу да изгласају одлазак на Референдум за Опозив Начелника иако га они нису бирали.
Комунистички Систем, који је имао Скупштину Општине, Предсједника Општине и Извршни Одбор, са својим Предсједником, као Владом, зато се и зове извршни, логично је функционисао. Јер су у Извршном Одбору били они који знају посао.
Овај систем власти скројен је да разједа Власт у Општини и Граду, да је слаби и да је претвара у Циркус.
Слабљење Локалне Власти, слабљење је и Државе.
Тај Циркус је доживио своју кулминацију у Бањалуци.
Игор Радојичић, који је био потпуно усредсређен и посвећен послу Градоначелника, Граду и подручју Општине, који се није бавио маглом и свјетским темама, који је окупио и стручне и младе људе, који је промијенио много онога што је у Граду било неколико деценија, у шта нико није имао храбрости да уђе, изгубио је од Анархистичног Циуркусанта, од Аналфабете, од оног који није стручан за било шта.
Она Лажна Одборница барем умије да пимпла лопту.
Бањалучки Бирачи су, дакле, искористили своју Грађанску Дужност.
И јебали нам матер.
Добро. Биће великих проблема. Трпиће сви. И Бирачи АА, и они други, и они који нису изашли на Изборе.
Ну.
Највећи проблем је што је установљена пракса у Политици, да сваки Ћоркан може да плеше своје Глуво Гламочко. Не мора ни Ћуприју да има.
Само је питање времена, када ће се за Предсједника Републике Српске, кандидовати таква једна Циркусна Будала.
И побиједити.