АКО НЕ ДОЂЕТЕ ДО ЉУДИ,
ЉУДИ ЋЕ ОТИЋИ ОД ВАС

 
Када се распала Сфрј, Људи нису разликовали Распад Државе и крах Социјализма.
Сви су све погрешно схватили.
Једни да треба да остану Социјалисти, Комунисти, а други, да треба да национално подивљају и да је то најбољи Нацицонализам. А, ко јебе Државу.
Пошто је тада било касно да се врате у Школу, ишли су куд су ишли.
И данас, тако, иду. Нексеиде.
СФРЈ је имала неки систем, чак и када се почео девастирати и урушавати.
Проблем није Систем. Проблем је рушење Система и стварање новог. Нови Систем се не може успоставити ни кроз неколико деценија. А најчешће, не може никад.
У тим Временима, Појединац је слаб. Рушење му је узело и менталну и материјалну снагу. А нове нема на видику.
Таквом Појединцу се мора прићи. Држава, која је још слаба и никаква, Црква, Политичка Странка, Школа...
Постсоцијалистички Јунак то никад није схватио и никад неће схватити.
Под општим оправдањем да нам Комунизам није дао да се појавимо у Новинама и на Телевизији, сви су почели да то доказују по Медијима. Оснивали све више и више Медија. Умјесто Појединцу, прилазили су Медијима, мислећи да тако прилазе Појединцу.
Тако се голо дупе неке Курветине почело појављивати на Телевизијама, чешће него некадшњи предсједеник централног Комитета Савеза Комуниста.
Голо Дупе и Празна Глава, свеједно.
Појединац, који је остао без Тите, без Комунизма, без Државе, без Привреде, без Парадајзна на Мору, остао је заборављен.
Док је требао за национално дивљање, да би се поклопила Власт, Територија и Пљачка, био је добар.
Појединац се показао као неопходан састојак Шешељизације Срба, нпр.
СДС је, тако, на тој платформи Националног Дивљања, добио све, од Избора до Судбина.
И, дабоме, одмах је заборавио Појединца.
Никад му се више није вратио.
Зато, данас, одлазе и најупорнији Чланови и Гласачи.
А долазе Потпредсједници.
У тој опасности је и СНСД.
Када се заборави Појединац, када се оде од њега, неће му неко други прићи. Што би и био неки излаз.
Он ће почети да бауља.
И да гласа као у Бањалуци.
Зато, данас, имају Вучића за Председника Србије.
Тамо је Појединац толико заборављен и одбачен, да је, одавно, почео да се понаша као Боле Мекурац.
А, у ствари, је један велики разуђени Сисоје, кога то све кошта. Као и Државу.