СВА НЕСРЕЋА

ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА,

СРБА И ХРВАТА, У БиХ,

ДОЛАЗИ ОД НЕРАЗУМИЈЕВАЊА

САРАЈ ЧАДОРА

Ствар је сјебо Комунизам, тезом да Босна и Херцеговина није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, већ и српска, и хрватска, и муслиманска.

Чиме је сигерисана Равноправост.

Ну.

Равноправност у Босни није могућа.

Чак ни када је иментујемо Босна и Херцеговина.

Срби и Хрвати су изграђене Нације.

Муслимани нису.

Муслимани нису стигли да то учине.

А нису се претјерано ни знојили око тога.

Исламска вјера гради свој свијет и за тај свијет јој не треба Нација.

Срби и Хрвати су се везивали за Загреб и Београд, не на вјерским трасама већ на политичким.

Муслимани у БиХ су се везивали, центрипетално, искључиво на вјерским основама. Алијина Исламска Декларација, Млада Босна... а на политичким булеварима, користили су, искљичиво, колаборацију са јачима и са оним који окупирају и потчињавају.

То је у каратерним генима тих Људи. Тако су и постали Муслимани, примили Ислам.

Дејтон је наставак Комунистичке тезе о Босни која није ни ни ни...

Амерички креатори Дејтона, нису могли да знају да та комунистичка теза може да функционие само у оквирима СФРЈ.

Када се БиХ одвојила, када су је признали, то је постало немогућа мисија.

И Миље Крви.

Америчани су, и не схватајући, ради Државе у НАТО, почели да подржавају Сарај Чадор.

Који је наставио политику Мале Отоманске Империје, из Сарајевске Котлине.

Хрватима је одмах уручио Ахднаму 2.0.

А, Хрвати, пресрећни, због обећања да ће се истјерати Четници, прихватили, исто не разумијући шта се догађа.

Кад им се указао Жељко Комшић, схватили су.

Са огромним закашњењем.

Прије тога, нису схватили ни у случају Мостара.

Мада су многи, релативно на вријеме, упозоравали на феномен Ахднаме.

Срби, нарочито Присарајски, оптерећени су комплексом Муслиманске Чаршије. Да некако сиђу и да буду помиловани по глави. И добију Бозу.

Зато су и смислили назив Српска Република БиХ.

Зато су и заузели Жути Холидеј Ин и прогласили га Српском Бијелом Кућом.

Ти Присарајски Срби, Радован и Момо, нису имали ни примисли о Српској Држави. Већ о уваженом животу у Сарајеву. Са Муслиманима.

Али. Управо то никако није могуће.

Да је могуће, не би Срби напустили све и отишли из Сарајева.

Догађаји, касније, са девијацијама Дејтона, све до данашњег дана, са Централном Изборном Комисијом, показују сав политички и национални промашај Срба и Хрвата, који су омогућили овакву БиХ.

У којој су се довели у потчињен положај.

Без обзира што Електропривредда Херцег Босне наплаћује Струју и што Српска има Републику Српску.

Сарај Чадор се не може разумијети као Политички Пункт.

Већ, искључиво, као затамњени Чадор. У Котлини. Заборављен након смрти Отоманске Империје.

Али менталитет је остао и веома је жив.

Са Сулејмановим Судијом.

Са Ибрахимима из Паргалије.

Са Хурем.

Са Харемом. У којег се, сада, мало модернизовано, примају и Шаровићи, и Бореновићи, и Иванићи, и Комшићи... чак и Мектићи, иако не носе димије, и Бакир их никад неће наручити у своје одаје, окупане и намирисане, као Сулејман.

Србима и Хрватима, који хоће да се са Сарај Чадором баве Политиком, док се Чадор бави подвалама и преварама, треба подијелити стикове са серијом Сулејман Величанствени, затворити их у Карантин, док не схвате све релације из серије, које и данас функционишу.

Стога, од Сарај Чадора треба очекивати нове подвале и преваре.

Као што је ЦИК.

Јер, они су, мртволадно, то подвалили и Фахри Радончићу.

Није из Чадора.

Треба очекивати и даље противсрпско, издајничко дјеловање Српских Димијаша.

Али. Треба добро анализирати значај сваког потеза, сваке могуће преваре и пројектовати је унапријед.

Кад се догоди, онда је готово.

Све што Сарај Чадор предлаже за БиХ, треба одмах одбити. А, потом мјерити и размишљати.

Иначе ће трендови отићи дотле да их само Рат може опрат.

Ну. Иако су овдје Ратови чести, ко ће га дочекат.

ШТА СПРЕМА

САРАЈ ЧАДОР,

УЗ ПОМОЋ

МИРКА БРАНКОВИЋА

И МУСЕ БОРЕНОВИЋА

Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, предсједници СДС и ПДП, иза којих стоје Бакир Изетбеговић и Младен Иванић, нису ни свјесни ушта се упуштају.

Плиткоћа Политичког Ума одређује Дубину Националне Издаје.

Обадвојица су, у политици, аналфабете, нестручници, провинцијалци. Оплазе.

Као такви, погодни су за манипулације, подвале, краткорочно заглетован дугорочан рад са њима, који ће се испоствити као штета за Републику Српску.

Да није тако како сам их скицирао, они би имали неки Политички Ореол, неку Харизму, неку Енергију... и стварали би Странке које јачају.

Не би им пропадале или стагнирале, користећи туђе несреће и гробове за своје Уличне Анархије.

Обадвојица, својим дјеловањем, и дјеловањем оних који су њихови и избрани или постављени у име њихових Странака, сврставају се у Противсрспке Ешалоне.

У којима су Сарај Чадор, Америчка Амбасада, Земље Финте, ОХР и Уставни Суд БиХ.

Сад су освојили и ЦИК.

Пошто је борба за Уставни Суд, крвава и непопустљива, потребна је још само једна ситница, ВСТС, са ЦИК-ом је комплетиран арсенал.

Сарај Чадору и Противсрпском Ешалону више  и не треба.

Не треба им Парламент, Предсједништво, Савјет Министара, Дом Народа.

Њима треба онај који ће Сулејману Величанственом судски обезбиједити Волунтаризам а Изборно потврдити резултате.

У стилу, Хрвати су изабрали Комшића.

Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, могу код Хурем у Харем.

Али да знају да их никад неће позвати да се предноћ окупају и намиришу.

Подшапљивање Уставног Суда и ЦИК БиХ, може да значи само једно.

За Опште Изборе 2022е, спрема се осакаћивање, колијенчење, коликогод је могуће, поништење Републике Српске.

Учиниће се све што треба да се избори лажирају и преправе.

При чему је немогуће било шта доказати. Јер, вреће иду у Сарајево и никад се не отварају. Осим у небитном узорку.

Република Српска треба да размотри стратегију за те Изборе.

На који начин заштитити листиће и резултате.

Да ли их уопште слати у ЦИК.

Да ли законски омогућити РИК-у да складишти гласове и све поново преброји, прије слања у Сарајево.

Да ли Изборе организовати само за Републику Српску.

Као оправдање крађе и фалсификовања Избора, послужиће Улична Анархија, вјероватно много интензивнија и разуђенија, него што је била Правда за Давида.

Па ће универзално образложење да буде: Грађани су гласали Против.

Као што су се правдали гласови Иванићу и Говедарици, у Бањалуци, за које нема доказа да су их добили од Бирача.

Осим од Бирачких Одбора.

Дабоме, да треба бити опрезан и за предстојеће Локалне Изборе. Нарочито у великим градовима у Српској.

Од сви ових мојих прогноза, најсвјетлија је да ће доћи дан када Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, неће смјети да се врате у Републику Српску.

Већ ће остати у Сарајеву им милом.

Лијепом, гиздавом.

УНУТАРСТРАНАЧКА

ДЕМОКРАТИЈА

ИЛИ

ОРГАНИЗАЦИЈА,

ПРАВИЛА

И ПРОЦЕДУРЕ

Нејасне су то ствари Највећој Већини.

Али. Морам да пишем и кад ме не разумију.

Двије Политичке Странке РРР класе, Рата, Распада, Разбратства, у Републици Српској и Хрватској, имају становитих нутарњих проблема.

СДС и ХДЗ.

Хадезе је доживио Полојтрицидол, јер је Милановић побиједио на предсједничким изборима и сад недостаје само један па да у Региону влада 4М.

Хадезе је одавно у проблемима. Није то посљедица Колинде и Пленковића. Нити посљедица неког успона СДП.

Пленковић, дабоме, може да изгуби а Штир да побиједи.

Мада је Штир против Корупције, што у старту не гарантује побједу. Без обзира што је нека врста тврде Деснице у ХДЗ.

Мислим да је превише образован и стручан а безореолан, за ХДЗ.

Овдје ми је ХДЗ занимљив само због чињенице да се у недјељу одржавају унутарстраначки Избори по прнципу Један Члан – Један Глас.

То је, раније, примјењивао и СДП.

У СДС-у, овдје, Унутарстраначка Демократија има проблема са Мићом Мићићем.

Још нису посегли за ЈЧ-ЈГ.

Али су многе Предсједнике Странке, послије Караџића, бирали по принципу Никонезнакако.

Дабоме, нити ће ХДЗ ријешити своје проблеме непрерастања Покрета у Странку, овим изравним гласовањем, нити ће СДС зауставити свој расап, побједом Шаровића или одласком Миће Мићића.

Бољка ХДЗ-а је генетска. Само спорије напредује од Есдеесове, која је иста.

Бољка Есдееса је више феудалистичка него државотворна, као што је код ХДЗ-а.

Јер СДС није истрајао у државотворној борби. Поред тога што никад није прерастао у Странку. Као ни ХДЗ.

Феудалистички темељи Есдееса, сворили су Вучуревиће, ко се сјећа, па Обрене, па Миће...

То, сада, не може да ријеши Политика коју води Шаровић.

Као што непосредни избори неће ријешити кризу ХДЗ-а. Само ће је генерисати.

Шта, дакле, да се ради.

Политичка Странка, нарочито владајућа, али и она која може доћи на Власт, битна је за НДД Сферу.

Јер се њена унутрашња технологија и кадровски мозаик који је одржава и којег је она створила, преноси на Нацију Државу Друштво. Не у потпунсти, али довољно да се може детектовати кроз трендове.

Технологија Туђмановог ХДЗ, добро је захватила Хрватску.

Као и Технлогија Додиковог СНСД, Српску, барем у задња два мандата.

Да би Политичка Странка била оптимална за НДД Сферу, њој не треба ни Туђман, ни Вучић, ни Додик.

Али. Не треба јој ни аморфна, нејасна, директна, Демократија.

Шаровић, дакле, не може ријешити проблем Миће Мићића. Све и да Мићо, сутра, допуже пред Главни Одбор и поднесе све оставке, урола реп и оде да живи са Мигратима у Бихаћу.

Већину проблема Политичких Странака, може да ријеши само једна врста Устава, којег сам, док сам био наиван, назвао Правила и Процедуре, и покушао да покренем процес његовог стварања и доношења у СНСД-у.

Правила и Процедуре нису Статут и не могу да предвиде и трасирају рјешење за све ситуације. То не може ни један такав документ.

Али могу да реално представе стање Странке. Њену крвну слику.

Па би, тако, могло да се у ПиП предвиди и регулише дјеловање Миће Мићића.

Ако знаш да Миће постоје, и да су јачи од Странке, онда мораш да им омогућиш да тако дјелују. А да за Странку извучеш корист.

Што подразумијева само једну ситницу.

Да имаш Политички Програм за Републику Српску, убједљивију од Мићиног за Бијељину.

Као што се и у случају ХДЗ, Колинда, може у ПиП регулисати оставка Предсједника Странке након губитка Предсједничких Избора.

И у једном и у другом случају, прешироко предсједниковање донијеће штету Странци.

Ови Избори у ХДЗ, као и Мићино потезање Главног Одбора и Скупштине СДС, против Предсједника Странке, прешироко су предсједниковање.

Правила и Процедуре морају да уважавају хоризонталну организацију Странке, у кандидационом, организационом и најширем могућем укључивању Чланства, али да прецизно предвиде да даље послове обавља Вертикала Странке.

Која не смије бити компликована и разуђена, јер је, онда, вјештачка. Нити смије бити Шефова, јер је, онда, беспотребна. И она и Хоризонтала.

Ну.

Ако у почетку, не створиш Политичку Странку, Организацију и ПиП, никад ти више, то све, нико, нарочито Лидер, неће дозволити.

НА ЗЕМЉИ,

САМО, ЈОШ,

НОЋ И ДАН

НИСУ МАНИПУЛАЦИЈЕ

Кад је, ономад, у Београду наступила епидемија Вариоле вере, био сам студент.

Те Богиње су много компликованије и опасније од ове грипе, температуре и респираторних проблема. Говорим о здравим болесницима.

Не сјећем се панике, тада, у Београду.

Не сјећам се опште невјерице у Информације.

Објављивано је да су људи у Болницама, објављивано је о смртним случајевима.

Није било, међу нама студентима, теорија завјере, знам ја, мени су рекли, сакривено је, ноћу сахрањују, спаљују мртваце...

Било је препричавања о томе шта је то Вариола вера.

Питали смо студенте Медицине.

Није било гуглања.

Нико није нападао Власт, Режим, Комунизам.

Вакцинација је била обавезна. И потврду си морао да носиш са собом.

Ја сам ишао двапут, и ниједном се није примила. Рекли су ми да не долазим више.

Данас, педесет година послије, у ери Корона Вируса, једне баналне пролазности, једне информацијске честице која нигдје неће оставити никакав траг, Свијет не могу да препознам.

Нестале су чињенице.

Нестала је Званична Информација.

Ако је тада постојала Радио Милева, а Телевизија почела да подиже Глобално Село, Маклуаново, данас постоје Државе Милеве и Глобална Септичка.

Искључујем Кину која је примијенила драстичне мјере јер је Корона Вирус тамо и лансиран и подметнут. У милионском граду и многољудној Земљи, што је гарантовало успјех.

Непојмљиво је да се једна Држава од шездесет милиона становника, претвори у херметички Карантин због шест, седам, осам хиљада обољелих. Или, наводно, обољелих.

Да УЕФА отказује тамичења. Или да се затварају стадиони.

Масовна је хистерија око прања руку и ношења маски.

А суштина је у томе да је прање руку потребно због Манипулације и Дезинформације. Као и маске.

Ми данас дишемо Манипулацију.

Ми живимо на Манипулацији.

Без Манипулације не можемо да живимо.

Чињеница, више, никоме није потребна.

Она је увреда.

Та манипулација, полуистина, дезинформација... за педесет година су Свијет учиниле потпуно заробљеним.

Свијет је данас, Карантин.

Пјединац се није ослободио совјетизма, комунизма, диктатуре... Појединац се добровољно утамничио.

Резултат свега јесте да је Појединац постао апсолутно небитан.

Данас је један усрани Вирус, битнији од сваког Појединца.

Метак је битнији од сваког Појединца.

Долар је битнији од сваког Појединца.

Лаж је битнија од сваког Појединца.

Из Поузданих Извора, блиских мени, могу да кажем да од Људи, више, нема ништа.

ШТА

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

ПОРУЧУЈУ

САСТАВОМ СВОЈИХ

ИЗБОРНИХ ЛИСТА

У Србији су актуелне Изборне Листе.

У Српској ће бити ускоро. Иако су Локални Избори тек у октобру. А у Србији, и једни и други, убрзо.

Једна и по највећа Странка у Србији, СНС и СП, објавиле су Листе.

Социјалисти се хвале како им је листа пуна Професора Универзитета и Љекара.

Српска Напредна Странка се не хвали, Вучић ради Штаоће.

Обје Листе садрже неку врсту алиби имена.

Оних који су познати у Јавности, или неком њеном сегменту.

Веома мало је Страначких Активиста.

То је логично. Јер, ни СП и СНС нису профилисане Страначке Организације.

СП има загарантован десетпостотни конгломерат на темељима старосне доби и удбашке генетике а СНС је плазматична радикалско-поданичка Србија која иде за Вучићем. Али, која би, сутра, ишла и за Неким Пајкићем, да дође на чело Странке. На начин и са пратњом, како је дошао Вучић.

Управо тај Лав Пајкић, предмет спрдње на друштвеним мрежама, добио је мјесто на листи СНС-а.

Помиње се Весна Змијанац, Неда Украден, Јован Колунџија, Иван Тасовац, Оливер Мандић, Марина Туцаковић... за разне нивое, парламентарне и општинске.

И у Републици Српској, стање је близу.

На листама је много Љекара, Директора, Фондаша, Електропривредњака, Електродистрибутиваца, Шумњака...

Земљодјелца низалијека.

Шта значи овакво страначко Предизборно Листање.

● То су Лажне Листе.

Ти Људи нису из Политике. А Политика је посебан Занат.

Њихов ангажман може да буде искрен али не може да буде ефектан. Ни по средину коју заступају, ни по Страначку Организацију, из које не долазе.

● То су Листе Послушика.

И Листе Страначких Активиста су такође Листе Послушника. Рукодизача. Али, они, барем имају Страначке Органе на којима могу да се противе, да предлажу, да издискутују...

● То је знак непостојања Страначке Организације.

А она, једина, доноси будућност Странци и Идеји.

● Знак Лидерског Тоталитаризма.

Лидер Штаоће, саставља Листе како хоће. Како му треба да ојача своју Позицију. А она се јача и тако што нећеш дати никоме из Организације да исплива и шири утицај.

Јер те може угрозити.

Марина Туцаковић, и кад се ускурчи, иза ње не стоји нико. Марштамо.

● Знак уништавања Странака.

Политичке Странке, чак и у најједноумнијем систему, нека врста су Политичке Цркве. Имају своје Вјернике, неки иду на молитве, већина не иде. Али, сви пале Свијеће за Дан Гласачких Кутија.

Ако те Цркве разориш, разорио си и Политички Дух.

А Лидеру си дао све уруке.

Што Запад највише воли.

Да ради са Лидером. Без Институција. Без Политичке Цркве.

● То је уништавање Представничке Демократије.

И оног мало што је од ње остало.

● То је удар на Државу.