СВА НЕСРЕЋА

ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА,

СРБА И ХРВАТА, У БиХ,

ДОЛАЗИ ОД НЕРАЗУМИЈЕВАЊА

САРАЈ ЧАДОРА

Ствар је сјебо Комунизам, тезом да Босна и Херцеговина није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, већ и српска, и хрватска, и муслиманска.

Чиме је сигерисана Равноправост.

Ну.

Равноправност у Босни није могућа.

Чак ни када је иментујемо Босна и Херцеговина.

Срби и Хрвати су изграђене Нације.

Муслимани нису.

Муслимани нису стигли да то учине.

А нису се претјерано ни знојили око тога.

Исламска вјера гради свој свијет и за тај свијет јој не треба Нација.

Срби и Хрвати су се везивали за Загреб и Београд, не на вјерским трасама већ на политичким.

Муслимани у БиХ су се везивали, центрипетално, искључиво на вјерским основама. Алијина Исламска Декларација, Млада Босна... а на политичким булеварима, користили су, искљичиво, колаборацију са јачима и са оним који окупирају и потчињавају.

То је у каратерним генима тих Људи. Тако су и постали Муслимани, примили Ислам.

Дејтон је наставак Комунистичке тезе о Босни која није ни ни ни...

Амерички креатори Дејтона, нису могли да знају да та комунистичка теза може да функционие само у оквирима СФРЈ.

Када се БиХ одвојила, када су је признали, то је постало немогућа мисија.

И Миље Крви.

Америчани су, и не схватајући, ради Државе у НАТО, почели да подржавају Сарај Чадор.

Који је наставио политику Мале Отоманске Империје, из Сарајевске Котлине.

Хрватима је одмах уручио Ахднаму 2.0.

А, Хрвати, пресрећни, због обећања да ће се истјерати Четници, прихватили, исто не разумијући шта се догађа.

Кад им се указао Жељко Комшић, схватили су.

Са огромним закашњењем.

Прије тога, нису схватили ни у случају Мостара.

Мада су многи, релативно на вријеме, упозоравали на феномен Ахднаме.

Срби, нарочито Присарајски, оптерећени су комплексом Муслиманске Чаршије. Да некако сиђу и да буду помиловани по глави. И добију Бозу.

Зато су и смислили назив Српска Република БиХ.

Зато су и заузели Жути Холидеј Ин и прогласили га Српском Бијелом Кућом.

Ти Присарајски Срби, Радован и Момо, нису имали ни примисли о Српској Држави. Већ о уваженом животу у Сарајеву. Са Муслиманима.

Али. Управо то никако није могуће.

Да је могуће, не би Срби напустили све и отишли из Сарајева.

Догађаји, касније, са девијацијама Дејтона, све до данашњег дана, са Централном Изборном Комисијом, показују сав политички и национални промашај Срба и Хрвата, који су омогућили овакву БиХ.

У којој су се довели у потчињен положај.

Без обзира што Електропривредда Херцег Босне наплаћује Струју и што Српска има Републику Српску.

Сарај Чадор се не може разумијети као Политички Пункт.

Већ, искључиво, као затамњени Чадор. У Котлини. Заборављен након смрти Отоманске Империје.

Али менталитет је остао и веома је жив.

Са Сулејмановим Судијом.

Са Ибрахимима из Паргалије.

Са Хурем.

Са Харемом. У којег се, сада, мало модернизовано, примају и Шаровићи, и Бореновићи, и Иванићи, и Комшићи... чак и Мектићи, иако не носе димије, и Бакир их никад неће наручити у своје одаје, окупане и намирисане, као Сулејман.

Србима и Хрватима, који хоће да се са Сарај Чадором баве Политиком, док се Чадор бави подвалама и преварама, треба подијелити стикове са серијом Сулејман Величанствени, затворити их у Карантин, док не схвате све релације из серије, које и данас функционишу.

Стога, од Сарај Чадора треба очекивати нове подвале и преваре.

Као што је ЦИК.

Јер, они су, мртволадно, то подвалили и Фахри Радончићу.

Није из Чадора.

Треба очекивати и даље противсрпско, издајничко дјеловање Српских Димијаша.

Али. Треба добро анализирати значај сваког потеза, сваке могуће преваре и пројектовати је унапријед.

Кад се догоди, онда је готово.

Све што Сарај Чадор предлаже за БиХ, треба одмах одбити. А, потом мјерити и размишљати.

Иначе ће трендови отићи дотле да их само Рат може опрат.

Ну. Иако су овдје Ратови чести, ко ће га дочекат.