ГЛУВОНИЈЕМЕ
СРПСКЕ ПИЧКЕ
У ЗАЈЕДНИЧКИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА БиХ

 
Директор Архива Републике Српске, Бојан Стојнић, обратио се Саопштењем за Медије, о томе како је прошла овогодишња расподјела пара за Инситуције културе БиХ, о чему одлучују Министарство цивилних послова и Савјет Министара БиХ.
Он наводи да је од тих три милиона и близу сто хиљада Марака, четвртина отишла тзв Институцијам Културе БиХ.
То су оних познатих Седам Величанствених.
Музеј, Библиотека, Кинотека... Оне се од Рата финансирају и парама цијеле БиХ. Мада, практично не постоје. Никаква Библиотека БиХ не постоји. Није је могуће наћи ни у папирима Комуналне Службе у Сарајеву.
То су установе кантона и Града Сарајева.
Највише пара из Републике Српске, добио је Музеј Завнобиха у Мркољић Граду.
Не зато што је Зоран Тегелтија из Мркоњића, већ зато што је тај Музеј, једна обична Уџерица, један од непостојећих темеља Босне.
Ту су Комунисти, у Зеленим Фесовима, са црвеном Четверокраком, стварали Босну, лијепу, гиздаву.
Све је то тако уназад многих мандата. Когод био на челу тог Министарства. Неуставног и недејетонског Министарства.
И сваки пут се примијени стара српска бољка, Ником Ништа.
Српски Кадрови у заједничким институцијама, ћуте, српске странке и на власти и на Слободи, ћуте, Министарство просвјете и културе у Влади Републиике Српске, ћути, ћути Кумровец, ћуте пси, ћуте караване.
Нису у питању три милиона марака.
У питању је Унитаризација.
Вјероватно су на сцени, увијек, неке нагодбе.
Или Братство и Шехидство.
А најприје ће бити да је у питању Пичковна особина Срба.
У којој, временом, постају и нијеми и глуви и глупи. 

 

ПОЛИТИЧКИ УДАР
НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,
ОДВИЈА СЕ КРОЗ
ПОДСВИЈЕСТ ПОЈЕДИНЦА

 
Снага Подсвијести је подцијењена у Политичким Процесима. Није детектована и није истраживана.
Осим што сам, након многих Избора које сам водио, открио да су Избори више ирационална него рационална појава и одлука, ништа друго није забиљежено.
Озбиљна литература не постоји.
Углавном су то, на подручју цијелог бившег Сфрјишта, ентерисане скрипте под насловом, Како побиједити на Изборима.
Први велики Удар на Подсвијест изведен је преко смрти оног младића, Давида.
Директно у Подсвијест, мјесецима је из дана у дан убризгавана супстанца о кривњи МУП-а и челника Републике Српске.
Резултат је да су они који су увијек Против, а то је вишеслојни сегмент Бирача, од којих многи не излазе на Изборе, мобилисани тако да своју свјесну улогу о изласку на Изборе и гласању Против, базирају на тој инфузираној Подсвијести.
Резултат је срамотни избор руководства Бањалуке.
Да се он базира на претакању Подсвијести у Свијест, нејасне Подсвијести у неодговорну Свијест, јасно је по томе што су странке које су кандидовале аматерско руководство Бањалуке, СДС и ПДП, пале, умјесто да су ојачале.
Ти Гласачи, дакле, гласали су сад и ко зна, опет, кад.
Јер им је потребан индуктор из Подсвсијести.
Иста Операција удара на Подсвијест је Случај Икона.
Иста Операција је и Тв серија Кости.
На исти начин је примљена у Србији и на БНТВ, као Правда за Давида.
У Србији, на Подсвсијест иде Вучић. Као директни туземни играч Запада.
У Републици Српској је стање много другачије, па су потребни модификовани методи са више крви и агресије.
Заједничко је свуда и свим Операцијама, чињеница да не постоји Колективна Подсвијест. Подсвијест се манифестује појединачно. Подсвијести нису потребне чињенице ни аргументи. Код утицаја на Свијест, потребан је микс чињеница, лажи и полуистина, уз обилате зачине сугестија.
Вучићеви Тимови, под паском Запада, такође разрађују сваку Операцију Удара на Подсвијест. Од оног помпезно промовисаног, Вучићу, Педеру, до најновије оптужбе Вучића од стране неког бившег полицајца, на Пинку.
Западни стручњаци, не заборавимо да Запад наручује на хиљаде студија и књига, јавних и тајних, о начинима дјеловања, правцима, трендовима... веома добро су схватили улогу Симбола, Митова и Подсвијести код Срба. И, нарочито, подвсјесну равнодушност и неприхватање Власти и Државе као своје. Боле Мекурац и Сисоје Равни.
Што је вишестољетно насљеђе туђег владања Србима и Српским Подручјима.
У склопу СМП, код Срба, препознато је и, очито или тихо, Издајништво и Превјера.
Све што се сада улива у Подсвијест, у неком блиском наредном периоду, биће рационализовано кроз Изборе или кроз неке друге, анархистичне облике масовног излива.
Томе се може супротставити, само, свакодневна организована активност и комуникација са Свијестима Појединаца, Група и Колективитета.
Што, дабоме, нико не чини.

 

АКО ДОЂЕ НИЈЕМАЦ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА
МОЖЕ СЕ ОСЛОНИТИ
САМО НА РУСИЈУ
И ЗАГРЕБ

 
Иако Њемачка има већи подвидни утицај на подручја Срба, веће срање су правили Инглези. Не само преко Ешдауна, већ и преко Америчана. А и да би спријечили Дојчове. Убиством Ђинђића.
Сада се Геоеутика промијенила.
Инглези отишли из ЕУ. Дојчови ојачали, сами су гоничи ЕУ. Вучићу су најбољи пријатељ. Русија и Њемачка, упркос цвиљењу Америчана, завршавају Сјеверни Ток Гаса.
Када је Република Српска дигла Дејтонска Звона, што је још осјетио Лајчак, ОХР и Високи Представник су изгубили Неуставана Муда и Бонска Јајца.
Инцко, који је дуго ту само зато што није могао ништа конкретно да уради, своју активност је свео на блаћење Срба Српске у УН.
То га је и јебало.
У помоћ су му прискакали ЦИК, Петамб и ислужени свјетски дркуцкароши.
То је, ипак, толико осилило Изетбегопвића и муслимане Сарајева, да су почели да врше Велику Нужду и по Српској и по Хрватима.
Стратешка сарадња Срба и Хрвата у БиХ, какватаква, показала се капиталном.
Ту сам сарадњу предлагао прије двадесет година, под именом Трећи Ентитет и неколико година на Блогу Самосталност Српске, од којег је хрватски портал Поскок преносио многе текстове.
Читава једна екипа младих Хрвата, допринијела је стварању слике о потчињености Хрвата и најезди муслимана Сарајева.
Ту, скоро, укључио се и Загреб. И алармирао ЕУ о неуставном дјеловању Сарајева и насиљу над Изборима Хрватског Члана Предсједништва БиХ.
Српска нема те среће, иако скоро иста насиља од муслимана Сарајева трпи од потписа Дејтона у Паризу.
Јер, у Београду столују Српске Пичке.
Лавров је, недавно био и у Српском Сарајеву и у Загребу.
Русија са Хрватском има низ спојева. Без обзира што су Амери агресивни ко стршљенови кад их се разјари.
Русија, нескривено, још једино у Српској види неки здрав пункт за благу русофилску оријентацију.
Од оних Будала у Црној Гори морала је одустати а оне Будале у Београду, одустају од ње.
Веза Русије и Њемачке постоји. Без обзира на све турбуленције, основна нит није губила на чврстини.
Веза Загреба и Берлина, такође постоји. Загреб је у ЕУ.
У том кавдрату, Загреб, Берлин, Москва, Бањалука, кретаће се судбина БиХ у наредној деценији.
Република Српска то мора да зна и да искористи.
Политиком Корак за кораком.
Најприје, Дејтонска Самосталност.
Сарај муслимани све то виде и знају.
Зато се толико галаме диже око Бајденових наводних изјава, око фокусирања Бајдена на БиХ, око америчког присуства и ратова по Свијету.
Ну. То је све празна слама.
Америка, као и свака велика сила, да би у некој Земљи нешто учинила, мора имати Савезника. Или Издајника.
Ни у БиХ, ни у Србији, Америка нема савезника. Само у Србији има Издајника.
Зато је, највећа потенцијална опасност за Српску, не у Квадрату, већ у Београду.
Јер, Кавадрат може да користи само Моћ. Београд, Браство.
А, кад Београд, користи Браство, можемо само да најебемо.

 

БАЊАЛУКА,

СИСТЕМ ИЛИ

АНАРХИЈА

 
Враћамо се у Доба Неартикулисаних Радикала.
Само, ови, неће, као Шешељ, завршити у Хагу.
Ну ће завршити у говнима.
Градоначелник Игор Радојичић је био дио Система. Као неко ко је једном  учествовао у цијепању Партије, знао је шта то значи и шта значи Систем.
Коликогод имао замјерки Вођству СНСД, и Вођство њему, био је дио Система.
Одговарао је Систему. Да није успјешно функционисао, не би га Систем СНСД, кандидовао ни први пут за Градоначелника.
И Систем СНСД је одговарао њему. Иначе би иступио и кандидовао се самостално. Или би прихватио глађење Западних Служби да разбија СНСД.
Дабоме, све то има своју цијену.
И све те цијене, и своје и Система СНСД, платио је, сада, Радојичић.
Платио је и цијену уједињења оних Социјалиста и Странке независних социјалдемократа, када је настао Савез независних социјалдемократа.
Други су вишеструко уновчили то Савезивање.
У таквом односу Радојичић – Систем, функционисао је и Систем и Радојичић.
Бирачи Бањалуке, већински дио, гласали су за другу Опцију.
Нису они ни знали, ни размишљали, која је то Опција.
Гласали су за Анархистичног Аналфабету који нема никакве референце у вођењу било чега, који нема довољно живота иза себе, барем у политичком лелемуђењу, нема Велику Странку иза себе, нема Републичку Власт иза себе, нема Систем ПДП.
А, како се показује, ПДП, нечасни и почасни Предсједници, Бореновић и Иванић, не чешу се по гујици што Станивуковић ступа на дужност.
Нисам сигиуран за Бореновића, али Иванић неоспорно схвата да је то са избором Станивуковића, срамота за ПДП и за њега, да то уназађује Партију, и да смањује његове шансе за повратак на Сарајевску Политичку Сцену.
Тетак не може да замијени Два Предсједника и Партију.
У таквој ситуацији, поставља се питање, Ко ће владати Бањалуком.
Нико.
Нико ко је видљив.
Владаће Тајне Службе, које су помогле побједу Станивуковића.
Владаће наизглед добронамјерни Сугестичари.
Потенцијални Пљачкаши Буџета.
Трећи Ешалон иза оних који се, са Запада, буду састајали са Анархистичним Аналфабетом.
Тако је Запад начинио кључни корак у рушењу Репбулике Српске изнутра.
У Бањалуци, Главном Граду, искључене су из Власти и Система и Странке и Влада и Република.
Глуво Бањалучко може да почне.
А, овдје нема дејтонског вета, дејтонске већине, дома народа...
Све то они који су гласали за Градоначелника, не знају нити морају да знају.
Одговорност је на онима који знају и који су знали.
Сад је касно.
Јебеној Куји је касно лајат.

 

ВУЧИЋЕВА СРБИЈА,
РАВНОТЕЖА
РАВНОДУШНОСТИ И ЛАЖИ

 
Вучић влада на основу Српских Особина.
И, зато, може да влада како хоће и колико хоће.
Мада је, у разлагању, очито да је квалитет његове владавине, далеко испод Титове, који је због истог разлога неописиво лако владао Србима, као и испод Милошевићеве.
Што може да значи, само, да је Вучић глупљи од њих а да су Срби још даље и више оматувили и изгубили још више интереса за своју Државу. Којег, иначе нису нарочитог ни имали.
Дабоме, Вучић и Србија су спојене посуде.
С тим што је Вучић Лавор а Србија Лонац.
И што ће Лавор да уништи Лонац.
 Вучић лаже о Економији. Сви успјеси које помиње не постоје. И исти су као и код других Земаља у окружењу.
Његове извике о БДП, такође су лажне. А он то, годинама, пласира, као велики успјех. Када би било који Економист, зачапркао по томе, од стартне основе до структуре, јасно би било да је тај БДП потпуна Лаж.
Олакотна околност је што то никога у Србији не занима.
 Вучић лаже о Српству. Он је добар са Милом, са Сарајевом, са Тираном, са Бриселом... а то и Српство су искључиви и одбијајући полови.
Он, повремено, јевтино Србује. Као, послали смо Додику екипу лекара, тешко је али држи се. Дали смо паре за неку Школу у Српској. И у Дрвару.
Али, о суштинском Српству, Недамо Светиње, нпр, или Дејтонској Самосталности Српске, никад нећемо чути суштински став Вучића.
 Вучић лаже о положају Србије. Не треба разлагати Минишенген, ситуацију кад опозива одлуку о повлачењу Амбасадора из Црне Горе, кад га назове Усрани Комшић а он се нагузи... треба видити фотографију из Овалног Кабинета Трампа.
Србија је неколико пута окупирана и нема никаква права, од суверенских, преко територијалних до самосталних набавки.
 Вучић влада лажним Гласовима.
Ниједан Глас није дат за ово што ради његова Власт. Ништа од тога није образложено Деци. Јер је парола била За Нашу Децу.
*Све је то могуће јер су Срби равнодушни и незаинтересовани за своју Државу. А и Нацију.
Само је Вучић додао Лажне Институције и Лажну Јавност. Каквим их нису правили ни Тито, ни Милошевић.
То Равнодушје Срба, права је дијагноза.
Вучић је тек Корона. Грипа.
 
 
 
 

 

КАКО ДА
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ДОЂЕ ДО НАЦИОНАЛНЕ
ОПОЗИЦИЈЕ

 
Ово што сада имамо је Опозиција Српској.
Народи и Народности СФРЈ, полетили су у Западно Вишестраначје, ко Кезме у Кречану.
Данас, Срби, и остали, немају вишестраначке политичке сцене. Ни у Србији ни у Српској. Од Странака, само се још држи СНСД.
Први Транзициони Закон гласи, Ако Велика Национална Странка, не побиједи и добије Власт, Државом Нацијом Друштвом, управља Запад, Трећа Лига Запад.
На Полиитчкој Сцени Српске имамо мозаик који је потпуно разарајући.
Поред СНСД, постоји још само СДС и ПДП.
Све остало је Цензуска Раја.
ПДП је у паду и ништа му не значи што је Анархистични Аналфабет, Циркусант, освојио позицију Градоначелника Бањалуке.
Они ће све карте бацити, јер ће им тако Запад наложити, на двије Појединачне Функције, на изборима за двије године.
Ако то добију, добили су све.
А, како су добили Градоначелника Бањалуке, могу и то.
СДС, некад Национални Покрет, који није ни покушао да се трансформише у Странку, пада. Драстично.
Јер нема Национални Политички Програм. И, јер је постао приручна пришипетља Сарајева и Манипуалтивног Педепеа.
Сви ти трендови су довели до тога да и СНСД, умјесто да гради своје позиције и учвршћује се у Пет Републичких Центара, почне да манипулише.
Да прима у своје редове Будибогснамице. Или да их ствара и његује. Па, послије, са њима има проблема.
Тако и СНСД доприноси уситњавању Политичког Мозаика.
Мислећи да је то добро јер само СНСД остаје велики.
Ну.
То повећава количину незадовољних и количину оних који ће да анимирају незадовољне и оне који су против.
Локални Избори не треба да уљуљкају СНСД.
На Општим је број кандидата много мањи и друго се коло игра.
Стварање Опозиционе Странке, са Националним Политичким Програмом, сада је велики проблем.
СДС може максимално да постигне заустављање на овом, или нешто нижем нивоу. Под условом да одмах уклони Шаровића. Што Сарајево и Пет Амбасада, као и Иванић, неће дозволити.
СДС не може расти.
Странке које драстично падну то никад не успију.
Голом гузициом, нико се није вратио на старт боб стазе.
Неки други начин окупљања Националних Актера, не постоји. Све може да се постигне до нивоа Апела, Покрета... Србија то показује.
Има јаких Националних Интелектуалаца.
Али од политичке инфраструктуре ништа не могу да створе.
Ако ПДПСДС изгурају двије појединачне функције, тек тада ће њихове странке да се девастирају.
Ако побиједи Двојац СНСД, и СНСД Странка ће да се девастира а количина и компактност оних који су незадовољни и који су против, повећаваће се.

 

СКАЗКА ИКОНА.
САМО ЈЕ БОГ НАСТАО СЛУЧАЈНО,
СВЕ, ПОСЛИЈЕ, БИЛО ЈЕ
ОРГАНИЗОВАНО, ЗАКОНИТО
И СЉЕДСТВЕНО.

 
Чим су се Сарај Медији и Домаћи Издајници, ухватили Иконе, а Мадлен Иванић иступио најенергичније, што се, иначе, њему догађа ко Мртвом Коњу да прдне, било је јасно да је Операција Икона, пажљиво припремана и организована Операција.
Мени је било јасно чим је у првој вијести поменут Луганск.
То је била Лозинка. Шифрована Порука.
Никад се неће сазнати све што би било добро да се сазна.
Јер би требало похапсити или уклонити много Људи.
То је, иначе, савремена формула заштите.
Ако хоћеш да нешто прође некажњено, нека буде увучено што више актера, и оних који знају шта раде а нарочито оних који не знају шта раде.
Ну.
Нешто је већ јасно и не треба га откривати.
▪ Циљ Операције Икона, био је и Додик и Лавров.
▪ То је примарно западни циљ.
▪ По развоју догађаја на релацијама Вучић – Овални Кабинет, Вучић – Москва, Вучић – Целовита БиХ... јасно је да су и Додик и Лавров циљ и Београда, Вучићеве Србије.
▪ Београд само мало мање видљиво а једнако прегалачки и упорно ради на Предаји Косова и на Јаловљењу Републике Српске, односно, на Унитаризацији БиХ.
▪ Додиков Кабинет, као Члана Предсједништва БиХ ја ни у рату против Дивљих Патака, не бих држао у Рову, на својој Линији.
Јер немам повјерења.
Нити се, објективно, може имати повјерења.
То нису Страначки Људи.
То нису Људи Додиковог Повјерења.
Нико не може да изда Потврду о њиховом претходном Провјерењу Повјерења.
Додик мисли да је довољан он. Што му је главна особина у свему. Али, није тако. Кад против себе имаш неспособне Дрипце као што су Џаферовић и Комшић, то је очигледан знак да ти је противник веома јак а сакривен.
Док Ћоркани, предвече, плешу по Ћуприји, Вила је, предзору, руши.
▪ Пошто је БиХ пуна Тајних Служби, западних и балканских, у шта укључујем и српске, Операција Икона је изведена В соделовању.
Службаши и Удбаши заједно.
Пошто свако у Служби ради за још једну, комбинација је ко на сефу.
▪ Ништа се тектонски неће десити послије Операције Икона. Њу треба гледати као једну од станица ерозије Републике Српске.
А и Додика.
Треба имати на уму да се, прије двије године, Двојац Протува, Иванић – Говедарицља,  у сарадњи Службаша и Удбаша, нереално приближио Додику, на Изборима.
И да је то циљ и за двије године.
СНСД може да побиједи за Скупштину. Ако изгуби Члана Предсједништва и Предсједника Републике, све је готово.
 
 
 
  
 

 

МОСТАР ИЗБОРИ.
 ПОДИЈЕЉЕНА ТЕРИТОРИЈАЛНА
СУШТИНА БиХ.
ТАЈ ЛЕГО, ПРАВЉЕН ЈЕ САМО
ДО СЉЕДЕЋЕ ИГРЕ.

 
Зашто је мала Излазност у Мостару, иако Избора није било три Мандата. Зато што свако има своју Територију осјећа се сигурно на њој и не занима га ниво Мостара, ниво заједништва, мултиетничности и еуропског братства и јединства.
Зашто је мала Излазност Срба, само 1.300 Гласова. Мада их је тек 4.400. Зато што су Срби у страху, немају своју Територију, у мјешовитим су браковима, осјећају се остављено и дају предност сигурности каквог таквог опстанка, него чачкању мечке.
Избори у Мостару, суштински, не треба да се одржавају. Свако има своје подручје. За Хрвате је то Столни Град. И то никакви Избори не могу избрисати.
Од бројних Изборних Јединица, само је једна, Градска, како тако мјешовита. У свим осталима, или Хрвати или  куслимани, имају већине.
То показује прелиминарни извјештај ЦИК-а.
Све је склопљено тако да Хрвати не могу да побиједе иако их има више у том цијелом подручју Мостара.
А ако постоји опасност да побиједе, онда ће се посегнути за манипулацијама и инжењерингом.
Ако се покаже да је тачно оно што тврди ХДЗ, генијално је што су се хрватски гласови крали у хрватским подручјима.
Гдје је упетљано Сарајево и Међузај, без Бајденовог Синдрома проћи не може.
А Хрвати нису миљеници Пет Амбасада и јасно је на чији Млин ће и вода и жито.
Творци Дејтона, Американци, сачинили су и Дејтонски Споразум и Устав БиХ, који је његов дио, и БиХ, на чистој територијалној подјели и заштити три Нације.
Зато постоји блокада у Дому Народа ПС БиХ, зато постоји оних 5 или десет руку из Републике Српске. Зато постоји Вето у предсједништву БиХ. Зато постоји, у склопу Дејтонског Споразума, прецизно обиљежена Гранична Линија између Ентитета. Зато постоје, у мсулиманско-хрватској Федерацији БиХ, Кантони и Жупаније, са својим Границама.
Зато се избори, и они за заједндичке институције на нивоу БиХ, ПС и Предсједништво, потпуно одвијају на територији једног и другог Ентитета. БиХ није изборна јединица ни за Еуросонг.
Мостар не може да падне далеко од те кладе.
Ови Избори ће само боље укопати Хрвате и муслимане у своје ровове, створити још један привид који треба Западу, док НАТО не поклопи цијелу БиХ. Што им је жеља.
А Хрвати ће на крају, путем Комшића, да, поново, буду нагужени у Изборима 2022е.
Јер Сарајево, ако овдје добије Градоначелника, неће ни помишљати на хрватске захтјеве за измјенама Изборног закона.
Које су, типично сарајевски, обећали.

 

БЕСМИСАО МОСТАРА,
УДАЛА БИ СЕ
МУЛТИЕТНИЋКИ,
АЛ ЖЕЉКО И ЋЕДО
ЗАПИШАВАЈУ СТАРИ МОСТ

 

Bošnjaci Hrvati Srbi Ostali

44.037 (34,8 %) 42.907 (33,9 %) 23.779 (18,8 %) 15.889 (12,5 %)

46.752 (44,2 %) 51.216 (48,4 %) 4.421 (4,2 %) 3.408 (3,2 %)

Лијева колона је попис из 91е а десна из 2013е.
Јасно је да Срба, више, нема.
Остало их је још у Жељуши и у Ходбини. Како кажу Карте.
Цијели Мостар им је једна велика Жељуша. Јебем јој име.
Јасно је да је Хрвата више па Човић може да говори о Мостару, Хрватскоме Столном Граду.
Јасно је да је Хришћана више.
Због чега се Калај окреће у гробу а црви гледају ко слуђени.
Јер, сада, на тренутној сцени у БиХ, Хришћани су, какотако, заједно.
Зато се сва божија сила, из Сарајева, упрла да позове Мостарце на гласање.
Инцко Калај чак их и подјебава. Искористите своје лична Бонска Овлаштења. И Жеља Њијов и Чеда Његов, дошли и запишавају Стари Мост. И они позивају Мостарце да гласају. Сви они мисле на муслимане. На Бошњаке. Нико не мисли на Мостарце.
Јер. Осим Бошњака, муслимана, у Мостару су сви остали Агресори.
Срби се боре за једног Вијећника у Градској Скупштини.
Тежак посао.
Бошњаци се боре да не изгубе.
Јер они знају да је Мултиетничност само кад је њих више.
Кад је више Хрвата, они такву Мултиетничност не признају.
Какогод буде, Мостар остаје Мостар.
Подијељени Град.
Концентрисани узорак Босне и Херцеговине.
Мостар је толико подијељен да му требају двије Неретве.
И ови Избори су само још једна Лаж о Босни и Херцеговини.
Избори не могу спријечити Рат.
Тако не могу спријечити ни подјеле по националној, вјерској и цивилизацијској Линији.
Неретвом тече Хантингтон у свом најокрутнијем издању.

 

БЕЗОПАСНИ СУ,
ЧИМ ПРИЧАЈУ
О ПРОМЈЕНИ ДЕЈТОНА
И ПРОМЈЕНИ УСТАВА БиХ

 
Као и Опозиција што прича о Криминалу и Корупцији, Курва о Невиности а Пси лају.
Посјета Генерала Лаврова четирима Државама Балкана, Српској, Сарајеву, Србији и Хрватској, исцртала је Геостратегију Балкана за наредних четврт вијека.
Којом ће да иде неки нови Лавров.
Треба имати у виду.
▪ Лавров је прво дошао у Републику Српску.
▪ Добио је на поклон Икону која, овдје, у Српској, јасно говори шта је руско, шта је православно.
▪ У Сарајево је отишао реда ради.
▪ У Србију је такође отишао протоколарно. Нема шта тамо да ради.
Храм, којег су умјетниковали и Руси, говори све о томе шта ради Вучић и куд води и подводи Србију. А шта о свему мисли Русија.
▪ У Загребу је дочекан Ка Владика. Што је већи шамар Сарајеву од оног којег су му, Сарајеву, пукли муслимански Станлио и Олио. Смијешни Дрипци, Џаферовић и Комшић.
▪ Најважније Поруке, Лавров је послао из Загреба.
-        Подржао Хрвате у БиХ
-        Републику Српску отворено прогласио Слободном Зоном. Не дирајте је.
-        Бих не може у НАТО без пристанка Републике Српске.
-        Дејтон се не дира.
Зашто то није рекао у Београду.
Зато што је то тамо безвриједно причати. Нема се коме рећи.
У Сарајеву би га оптужили за мијешање у Нутарња Дјела.
У Загребу је јасна нагодба.
Подржани су Хрвати, на основу Дејтона.
Подржана је Српска, на основу Дејтона.
То су, на неки начин учинили и Званичници Хрватске, прије посјете Лаврова.
*
А, ви причајте како Фати треба обући Грађанске Гаће. Па промијенити Дејтон, промијенити Устав, укинути Републику Српску и унитаризовати БиХ.
Лавровљева Посјета и извјесна сагласност са Хрватском, озваничење је Подјеле БиХ.
Као и градња Гасовода из Хрватске, који би ишао, двокрачно, до Сарајева и до Мостара.
 
 
 
 

 

СМРАД КОМШИЋА
И МИРИС ЋОРКАНА,
ШИРЕ СЕ БОСНОМ
И ХЕРЦЕГОВИНОМ

 
Шта повезује Комшића, Џаферовића и Станивуковића.
Политички Аналфабетизам.
Што значи да није важно колико година имаш у гујици и у глави, да би био Политички Аналфабет.
Све остало су нијансе.
Човјек који има храбрости да представља Хрвате за којег су гласали муслимани, много је нељудскија варијанта од Српског Потурице.
Бало који има храбрсоти да се са средњом школом кандидује за Градоначеника Највећег Српског Града, без ичега иза себе, одаје знаке суицидности цијелог једног Народа.
Комшић има иза себе муслиманске гласове. Они су валидни али су безвриједни.
Ну. Његова снага се шири Босном и Херцеговином.
То што је он покушао да понизи Лаврова и Русију, објективна је чињеница која се тиче цијелог овог простора између Србије и Хрватске.
Станивуковић има иза себе гласове. Што је, такође, валидно. Али је безвриједно.
Ну. Чињеница о његовом избору, сада се простире цијелом Бањалуком. И треба прегурати четири године стајања и назатка.
Срећа ће бити да не буде више.
Јер, Комшић Хрватима, већ, једе дванаест година.
То свеколико снижавање критеријума, није присутно само у Политици.
Оно је свуда.
Сваки Појединац, под Лажном Демократијом и још лажнијим Медијима, учествује у томе.
Уздиже себе, снижава друге.
Та Спирала Неодговорности, почне неодговорним давањем Гласа. А потом се изабрани неодговорно понаша, јер они који су му дали гласове, не могу му ништа. То, даље, индукује њихову нову Неодговорност.
Појединци, Масе, Бирачи, Гласачи, криви су за то.
Њихова Подсвијест, пуна воајерства, нихилизма и небриге, појављује се свијестном поруком, Кад ја могу без квалификатива, може и он, кад ја купим факултет и диплому, шта ће њему, кад се ја не држим вриједности, што би се држао он, кад ја не напредујем, нормално, уз Љестве, зашто да то тражим од њега, кад Власт није моја, шта ме брига чија је.
Колективитет, Српски Народ, и Јединка, који се не могу одупријети пењању без Љестава, апсолутном одсуству критеријума, једнократном нихилизму, као привиду важности, слободе  и демократије, мора нестати.
Ако буде имао среће, увијек ће бити Роб, никад самосталан.
Бјежаће од Самосталности, ко Ђаво од Крста.
 

 

МОЖЕШ ДОЋИ
САМО У НАШ ЧАДОР,
СРБИ И СРПСКА
НЕ ПОСТОЈЕ

 
Јуче сам писао да за неке скупине, које могу себе да називају Нацијама или Народима, није да имају Државу. Јер не умију.
Данас ме оне двије Будале потврђују. Тако да сав Свијет види тај аргумент у моју корист.
Да Сарајево не умије и не може да има Државу, знали су и Дрипци у Дејтону. Зато су за БиХ предвидили само Десет Надлежности Заједничких Институција, предвидили трочлано Предсједништво, трочлани Савјет Министара и Парламентарну Скупштину чији се посланици бирају одвојено, у Ентитетима.
Тако да се ништа не бира на нивоу БиХ.
Сви су изабрани у Ентитетима и само дођу у односну ЗИ, да се састану са онима другим.
Република Српска је у Дејтон отишла као Држава.
Имала је све своје државне украсе и полуге, током читавог Рата.
Из Дејтона се вратила као Држава.
Стога је логично да је Лавров, најприје дошао у Републику Српску. Јер је међународно призната Држава.
Дејтонски Споразум је Међународни Акт Великих Сила.
То што муслимани никад нису дали да Федерација буде Држава, то је у сврху уништења Хрвата тамо и Републике Српске овамо.
А то што многи Срби на власти нису хтјели да прихвате да је Српска Држава, то је генетско Српско Издајништво.
Лавров и Русија знају шта раде.
Џаферовић и Комшић, пак, не знају.
Акт сокачког примитивизма, данас, коштаће БиХ неколико деценија животарења.
Они извршавају наредбе Запада, не схватајући да Запад не подржава њих, Сарајево и БиХ, већ жели Територију БиХ против Русије.
Сокачки Дрипци, Џаферовић и Комшић, не схватају да је СФРЈ живила и опстојала само док је била између Русије и Запада.
Чим се окренула Западу, распала се ко румунска сијалица.
Ни до Сапуна ви нећете стићи.

 

ЛАВРОВ И МИЛАНОВИЋ,
ЧЕКИЋ И НАКОВАЊ
ЗА КАРАВАН САРАЈ

 
Од Загреба можете добити само Рибаћу Четку а од Москве, ни Србина.
То би била најкраћа анализа геостратешког положаја Сарајева.
Које је себе довело у позицију да се налази у тешком  Шкрипу, између Бањалуке и Загреба.
Окренути Загреб против себе, равно је подвигу.
Као кад би се неко босоног испео на Монт Еверест.
То је посљедица научно још необрађеног феномена да поједине скупине, које себе могу да зову Народом или Нацијом, чак и Грађанима, објективно и природно не могу да имају Државу.
Не знају и не умију, и не постоје услови за њу.
Такви су ови у Сарајеву.
А потом, појавили су се и они у Приштини, Титограду и Скопљу.
У Сарај Чадору, темељно не схватају о чему се ради.
Они нису схватили Калајев Режим 1882 – 1903.
Добро. Давно је било.
Калај и тај тадашњи Запад, радио је на завађању провославних, католика и муслимана. Често измишљајући муслиманима одређене погодности да би били у илузији. Па је Калај, тако, наручивао и штампарска слова Арабице, са Блиског Истока, говорио о босанском језику, спречавао приближавање Хришђана...
Тај процес се и данас догађа потпуно једнако.
А муслимани Сарај Чадора, њихово политичко и вјерско вођство, мисле да је то све због њих и на њихову воденицу.
Више од сто година касније, муслимани Сарај Чадора, њихово политичко и вјерско вођство, нису схватили Дејтонски Споразум.
И предигре.
Рат у БиХ није почео Српском Агресијом. Почео је признањем Хрватске. Пошто су у БиХ остале три вјере, а двије су биле већ у крви, у Хрватској, јасно је било да Баклава Мир не може опстати.
Мени је било јасно и да ће се муслимани навући и на Хурмашицу.
Рат у БиХ се није завршио лажним Геноцидом у Сребреници.
Ну се завршио финим усјајеним Ковчегом Дејтон.
Ковчегом за муслимане.
БиХ је једва, на силу, скрпљена од Републике Српске и Федерације. Која је , прије Дејтона, на силу скрпљена као Муслиманско – хрватска Федерација.
Јасно је било да та Федерација не може опстојати. Та синтагма никада није постојала у Повијести.
Јасно је било да је БиХ, у Дејтону, изнутра, изграничена и исколчена за дугу и мучну фазу чекања коначног распада. Или Трећег Свјетског Рата.
Распад Сфрј ће се завршити у БиХ.
То мсулимани Сарај Чадора нису схватили.
Они мисле да је све то због њих. И да је питање четвртка, када ће се укинути геноцидна и фашистичка Република Српска.
У ту сврху Турковићка фашизује Српску.
У ту сврху СДА има Политилки програм са БиХ без Ентитета.
Ту БиХ без Ентитета, покушали су Алијином Жртвом Мира за БиХ, и уништили Сто Хиљада Живота и огромну имовину.
Што је најтрагичније, они се уздају у нови Рат.
Не схватају да више никога не би имали узасе.
Милановић, Предсједник Хрватске, дијагностиковао им је болст као да је Председник Србије.
Лавров, данас, долази прво у Српско Сарајево.
Па ће, потом, у Сарај Чадор.
Па ће, сутра, у Београд.
Ако нису могли да схвате Калајев Режим и Дејтонски Споразум, нека проуче Милановића и Лаврова.
Једну Реченицу и један Редослијед.

 

АКО НЕ ДОЂЕТЕ ДО ЉУДИ,
ЉУДИ ЋЕ ОТИЋИ ОД ВАС

 
Када се распала Сфрј, Људи нису разликовали Распад Државе и крах Социјализма.
Сви су све погрешно схватили.
Једни да треба да остану Социјалисти, Комунисти, а други, да треба да национално подивљају и да је то најбољи Нацицонализам. А, ко јебе Државу.
Пошто је тада било касно да се врате у Школу, ишли су куд су ишли.
И данас, тако, иду. Нексеиде.
СФРЈ је имала неки систем, чак и када се почео девастирати и урушавати.
Проблем није Систем. Проблем је рушење Система и стварање новог. Нови Систем се не може успоставити ни кроз неколико деценија. А најчешће, не може никад.
У тим Временима, Појединац је слаб. Рушење му је узело и менталну и материјалну снагу. А нове нема на видику.
Таквом Појединцу се мора прићи. Држава, која је још слаба и никаква, Црква, Политичка Странка, Школа...
Постсоцијалистички Јунак то никад није схватио и никад неће схватити.
Под општим оправдањем да нам Комунизам није дао да се појавимо у Новинама и на Телевизији, сви су почели да то доказују по Медијима. Оснивали све више и више Медија. Умјесто Појединцу, прилазили су Медијима, мислећи да тако прилазе Појединцу.
Тако се голо дупе неке Курветине почело појављивати на Телевизијама, чешће него некадшњи предсједеник централног Комитета Савеза Комуниста.
Голо Дупе и Празна Глава, свеједно.
Појединац, који је остао без Тите, без Комунизма, без Државе, без Привреде, без Парадајзна на Мору, остао је заборављен.
Док је требао за национално дивљање, да би се поклопила Власт, Територија и Пљачка, био је добар.
Појединац се показао као неопходан састојак Шешељизације Срба, нпр.
СДС је, тако, на тој платформи Националног Дивљања, добио све, од Избора до Судбина.
И, дабоме, одмах је заборавио Појединца.
Никад му се више није вратио.
Зато, данас, одлазе и најупорнији Чланови и Гласачи.
А долазе Потпредсједници.
У тој опасности је и СНСД.
Када се заборави Појединац, када се оде од њега, неће му неко други прићи. Што би и био неки излаз.
Он ће почети да бауља.
И да гласа као у Бањалуци.
Зато, данас, имају Вучића за Председника Србије.
Тамо је Појединац толико заборављен и одбачен, да је, одавно, почео да се понаша као Боле Мекурац.
А, у ствари, је један велики разуђени Сисоје, кога то све кошта. Као и Државу.

 

АЦА БОЉКА
НЕ ТРЕБА ДА ПОМИЊЕ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,
ЈЕР ЈЕ ТО У СФЕРИ ИЗДАЈЕ
И У СФЕРИ БОЛЕСТИ И ЛАЖИ

 
Аца Бољка, Александар Вучић, са којим се Србија унесрећила да га бира за Председника, мора много да учини за Србију и Србе, да би помињао Републику Српску.
Док је та, и његова, Србија, давала Косово, Република Српска се борила и бори за Опстанак.
Некидан је, у изливу Болести и најаве Велеиздаје, рекао да, кад би признао Косово, добио би Нобелову Награду.
И да очекује притиске када је Република Српска у питању.
Притиске на њега.
Какве везе имају Косово и Република Српска.
Никакве.
Косово је отето, и то Аца Бољка и најмање пола Србије, мирно гледа и на томе лагодно ужива.
Република Српска је прошла крвави Рат Опстанка. Створила Држави у опстала. И данас трпи крволочне нападе на свој Опстанак.
Какве везе имају Аца Бољка и Република Српска.
Никакве.
Тај Велеиздајник никада није говорио о Републици Српској као о Другој Српској Држави, о Републици Српској на основу Дејтонског Споразума.
Увијек је говорио о Целовитој БиХ.
И ишао је у Сребреницу, Бакиру и Лажном Геноциду на ноге.
Република Српска, пак, већа је и важнија од БиХ.
А, и прије је настала. Па је, потом, формирана Мухслиманско-хрватска Федерација. А, онда, у Дејтону, скрпљена је и БиХ.
БиХ је Земља која има највише унутрашњих Граница, послије Америке. А најдужа граница у БиХ, српска је, Граница Републике Српске.
Данас, Аца Бољка користи Републику Српску као глет масу јевтином и незаинтересованом Болету Мекурцу у Србији, универзалном Сисоју, кога не занима Косово.
Аца Бољка очекује да ће Сисоје сам себи шапнути, Види, бре, како се наш Аца бори за Србе.
А, Сисоја, при томе, не занима ни Српска, као ни Косово.
Користи је и за демонстрацију своје Политичке Болести.
Сам себе чини важним.
А, у ствари, јавно нуди Западу и мешетарење са Републиком Српском, како би остајао на Власти.
Никада не треба сметнути са Монструозност код Вучића, као прву уградњу.
Све је то посљедица пречестих и непотребних контаката Додика са Вучићем.
Из Републике Српске му треба поручити да не помиње Републику Српску.
Ни јавно. Ни у било каквим контактима са својим западним Пастирима.
Српска је Тема оних који су за њу дали Крв.
За све друге је Мета.
Циљ, Кантар, Трговина, Шићар.
Република Српска има Рабош са Народом.
Нема са Вучићем.
Ни са Србијом која ће, сутра, дати Косово.

 

ШТА ИМАШ ДА КАЖЕШ,
АКО НЕ КАЖЕШ КО СИ

 
Људи који излазе у Јавност а крију своје име и презиме, још живе у Турском Добу, кад су им преци давали лажна, измишљена презимена, зато их код Срба, Хрвата и муслимана, има свакаквих па, код Православаца, само по Слави можеш одгонетати лозу.
Њихова Свијест, а и Подсвијест, почива на лажном егзистенцијализму сопствене немоћи и воајеризму над туђом алатком за Глогиње. Не у његовим. Већ у неким трећим рукама.
Када је, прије рата, негдје у Скендер Вакуфу, Општина хтјела да гради Депонију, мјештани су се успротивили и заказали састанак у мјесној заједници.
Ни тада их није било пуно, планина је, много више стоке него Људи.
И сви се знају.
Ну. Устаје Људина у кожном капуту. Ја сам Неђо Нијемац. Немере се овдје правит Смећиште, ђе наша Марва пасе. Стока.
Дакле, Неђо се представио. Иако га сви знају.
За тридесет година, ствар се потпуно обрнула.
Медији, а Медији су и Друштвене Мреже, често моћније од многих правих а извиканих, безкликних и безтиражних, постали су Смећиште.
А Неђо се, више не представља.
Неђо се крије ко да су сви путеви, овдје Турски Друмови.
Демократија је донијела Слободу Сакривања. Кордоне Лажних. Посматраче Туђег Курца и Ничијег Глогиња.
Портал РТВБН пренио је, некидан, мој текст са Блога, којег је претходно пренио Аргумент.
БНТВ Портал је фалсификовао реченицу и извукао у Наслов.
Алјебешто, то сви раде.
Мене је зачудило откуд ја под Највише Коментара. Сад, кад нисам ништа, ни Пљачкаш, ни Режимац, ни Фашист.
Кад живим само под својим Именом.
Погледам то, иако знам да је Смећиште. Српска Кликсовштина.
И видим да нико не коментарише Тему текста. Вјероватно нико и не зна шта неке ријечи значе.
Али. Сви пљују по мени и сви су одушевљени како су Бањалучани јебали матер и како то није ништа како ће Бањалучани Јебат Матер.
Ни један јунак нема храбрости да каже, Ја сам Неђо Нијемац.
Та Таложна Пичкурија БНТВ, њиховог Портала, којој тај Портал даје полигон и тако спушта критеријуме Јавности, загађује и Јавност, и Људе и Односе, само је једна велика Клиника Јалових Скривача.
Ти Људи, лажних имена и надимака, Људи су низашта.
То је Чопор Хијена и Лешинара који је најхрабрији кад се може сакрити, да нико не зна о коме се ради, кад оде иза оних картона да гласа, а никад јавно неће рећи ова Странка ваља или не ваља, кад се затвори у свој Пољски Нужник, у Стану или у Кући, и храбро сере а не смије ни у огледало да се поглееда.
Све су то потенцијалне Потурице, Издајице и Пребјези.
Са таквима, не треба ни иза Живице пишат.

 

БААААЊАЛУКО
И ТА ТВОЈА
БИРАЧКА МЈЕСТА

 
Када се анализирају резултати са 260 и нешто, Бирачких Мјеста у Бањалуци, јасно је да Анархистични Аналфабет није побиједио.
Ну је СНСД изгубио.
Камо среће да је побиједио неко способан, из Странке која, у Републици, има 150 или 200 хиљада Чланова.
Да се на дјелу види алтернатива.
Али. Ово није Алтернатива, ово је понижавајуће.
▪ На свим Бирачким Мјестима, гдје је Радојичић изгубио, Одборничка Листа СНСД је имала мање гласова него је у том Мјесном Одбору Чланова СНСД. Чак и на оним биралиштима гдје је Радојичић побиједио, често је мање страначких гласова него Чланова.
▪ Јасно је да до тих свих Чланова нико није лично дошао у протекле четири године. Треба узети у обзира и да није вршена Ревизија Чланства. Што је обавезан технолошки поступак између Избора.
▪ Тако је Одборничка Листа СНСД добила 25.000 Гласова а евиденција говори о 30.000 Чланова.
▪ Када се саберу страначки гласови СНСД, УС, СП и ДЕМОС, то је баш толико колико је добио Радојичић.
Значи, СНСД није учинио ништа да стигне још гласова, по оној формули Два Члана – Три Гласа. И изгубио, негдје, својих 5.000 Чланова.
Од УС, СП и ДЕМОС, то се није могло ни очекивати.
▪ Негдје, гдје је збир страначких гласова већи од оног који је добио Радојичић, сумња у бачен глас пада на оне који имају највише гласоба на том БМ. То је увијек СНСД а понекад УС или неко други. Али, таквих мјеста нема много.
▪ Коалиционари су обавили своје. Као и што су  ДНС, СПС, БЛ Зове, и скоро сви остали, којих је скоро 10.000, дали Глас Анархисти. Што је било јасно и очекивано.
▪ Постоји могућност оптужбе СНСД-а да је поремећајима коалиционих односа на нивоу Републике, омогућио овима да буду против Радојичића.
Међутим. Обје односне странке су разбијене више изван Републике Српске и изнутра, него што је томе допринио СНСД.
Главни проблем што СНСД није био у Бањалуци, као Странка.
▪ Суштински проблем СНСД-а јесте стагнација или атрофија Организације. То се показало у Бањалуци и Требињу.
Кад погледамо пет републичких центара, БЛ, ПР, БН, ДО, ТР, од 2014е број Гласова пада у Бањалуци, Требињу, Бијељини.
Растао је у Приједору, што је подвиг под ондашњим Деенесом.
Добој је засебна рачуница.
▪ 2022е године ће Опозиција, Тајне Службе и унутрашњи разарачи СНСД, нападати на ових Пет Центара. Јер су то највећа рудишта Бирача и Гласова.
▪ Лако се може догодити да СНСД изгуби и мјесто у Предсједништву БиХ и Предсједника Републике.
Јер све може да се одигра по формули Анаристе у Бањалуци. Да побиједе они који немају Странку, немају Организацију, немају Референце, немају Програме, немају Одговорност.
*
▪ СНСД мора формирати Организациону Вертикалу и доћи до сваког Члана.
▪ Актери СНСД морају да обилазе Организационе Пунктове, Чланове СНСД, њих десет, десет. А не да дркају око Извршног Комитета.
▪ Потребно је укинути лажни систем Сигуран Глас. И избрисати га из свих докумената и фајлова.
▪ Потребно је у Бањалуци укинути Рејонске Одборе и Организацију очистити од Службаша.
▪ Потребно је на нивоу СНСД и у Пет Центара, формирати Сталне Изборне Штабове. Од оних који знају шта је Организација и који знају шта раде.
▪ Ако у СДС-у падне Шаровић, треба све учинити да се прије Избора 2022е, формира Коалиција са СДС-ом.
▪ Изборни Хаос и Анархија Политичког Мозаика, може се у Српској сузбити само Организованошћу.
Иначе, идемо у девастирану варијанту Вучићевог Система Српске Издаје и уништења свега постојећег, српског.
▪ Никакав проблем не би био да СНСД изгуби од једнако јаке или приближне Националне Странке.
Али, губитак од Секте ПАНК, Полуиздајничког Анархистичног Неодговорног Конгломераторијума, погубно је за Републику Српску. Јебеш Есенесде.