ФИЛОЗОФИЈА
СТРАНАЧКЕ
ОРГАНИЗЦИЈЕ

 
Сваки Лидер, и онај на функцији, и онај у курцу, мисли да се све врти око њега, да све зависи од њега, да је он Сунце, само су случајно Сунце тако прво назвали, да он све зна, да све ствара, да има и Каризму и Карину, и да су сви, и Чланови и Бирачи, ту због њега.
Ну.
Страначка Организација нису Навијачи и Фанови.
Па да живе од Концерта до Концерта. Једва дочекавши изливе одушевљења, покорности и оданости.
Од Утакмице до Утакмице.
Од Избора до Избора.
Страначка Организација је Жив Организам.
Који мора да буде жив сваки дан.
Она мора да се обликује као Политичка Породица.
Или да се непрестано ствара илузија Политичке Породице.
Човјек почива на Припадности. На томе почива и Колективитет. Од Породице до Цркве.
Страначка Организација је као фудбалски Тим.
Непрестано мора да буде на окупу, да има тренинге, кондиционе, тактичке, са лоптом.
Играчи морају да се стварају, степеницу по степеницу. Да се уводе прво пет минута, па даље.
За то им треба Тренер.
Ни најбољи, и најскупљи, Играчи не могу сами да буду Тим.
Неко мора да их гони, да учи новим умијећима, да контролише учинак и мјери трчање и број лопти.
Ако нема Тренера или запустиш Организацију, појави се Бејл и оде а игра Голф. Боли га Курц. Ја сам Члан.
Страначка Организација је Црква.
Она мора да се окупља. Да окупља своје Вјернике. Под Липом, под Крстом, на Литијама, у Цркви Брвнари, у Храму.
Свако од њих вјерује у Бога, припада Цркви. Али то није снага, ако се не иде у Цркву, ако нема Молитви, Слава и Причешћа.
Сам Бог, Сунце, не мора да зна, јер не зна, ништа о градњи Цркви, о броју Вјерника. Има ко то ради.
Да је добро да Бог то ради, радио би.
Црква почива на пуно Попова и на Једном Патријарху.
Патријарх никада не иде на Изборе за Бога.
Страначка Организација је Војска.
Која убија Гласовима, умјесто Мецима.
Војска има Непријатеља. Непријатељ жели да заузме Ровове, Бирачка Мјеста, да придобије Гласове и Територију и формира Цивилну Власт. Ко Партизани НОО.
Ако је Војска недицсиплинована, не држи Ровове, нема довољно Војника на Лицу, Линија пада, Територија се губи, Генерал пизди. Распушта Ровове.
Генерал који дође у ситуацију да распушта Ровове, треба да баци Чинове.
Јер. То значи да нема Војску. Да нема Начелника Генералштаба. Или да има формалног Начелника Генералштаба а он поставља Стражаре и Снајперисте. Најчешће од ћоравих и сакатих, који имају Паре. Да нема Војну Доктрину.
Ако нема Рата, Војска буде у Касарнама. Има обуку а једном недјељно купи Лишће по кругу.
Купљење Лишћа је зајебанција у сврху стварања илузије о Војној Породици.
Кад Соколу догори до Муда, Сунце покушава да недостатак Генералштаба и Војног устројства, надокнади Трећепозивцима. Из других Војски.
Ну.
Усташе не иду у Четнике.
А и ако иду, Четници се разочарају, понапијају се и покољу кокоши по селу, оду у Шуме и не јебу ни Одзив ни Лозинку ни Кокарду.
Муслимани не иду у Цркву.
А и ако иду, Србин оде кући, моли се пред својом Иконом.
А од тога нема Користи ни Сунце, ни Црква, ни Бог.
Исповиједање Вјере, да не би било само дубоко лична и самодуховна испуна, мора да буде видљиво и заједничко.
Да би се то постигло, потребна је Света Водица.
А нико теби не долази да му светиш Водицу.
Потребна је Света Ногица.
Избори се добијају кад се обиђе сва Организација и кад се, пред сутрашње изборе, сви врате боси, смо са каишчићима у рукама.
Подерали Опанке одајућ.
Што више каишчића свако има, то ће више Гласова да буде.
Рајко Васић. Опанак и Вријеме.