РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ УБИЦА

ЧЛАНСТВА У НАТО ПАКТУ,

БИО ОН БЕХАШКИ ИЛИ

СРПСКОРЕПУБЛИЧКИ,

БИО ПОДРЖАН

ИЛИ ИГНОРИСАН

Кад је већ Република Српска засрала грану са Додиковим пристанком да се у Брисел НАТО пошаље Папир, сљедећи потези морају бити стратешки и прецизни.

Некидан је у Сарајеву боравио Тод Волтерс, главни за НАТО у Европи.

Он је давао отклањајући изјаве, помирљиве, реалистичније, о проблему пута БиХ ка НАТО.

Једна од њих је била о томе да он прихвата стање у коме Република Српска није одлучна да иде у НАТО. И да ће о томе одлучивати БиХ и Грађани.

Послије је та варијанта изјаве уклоњена са портала.

Не знам да ли НАТО Цензуром или Сарај Ћагетањем.

Шта значи помињање Грађана у вези са Чланством у НАТО Пакту.

Значи Референдум.

Стога је још једна погрешка у коју је улетио Додик, то што се поводом Папира НАТО у Бриселу, помињала одлука Предсједништва и ПС БиХ у вези с Чланством у НАТО.

Није се смјело дозволити да се не помиње Народна Скупштина Републике Српске и толико пута најављивани Референдум.

Нато Генерал је војник и он је можда погријешио помињући Грађане.

Али Република Српска не смије погријешити са Референдумом.

Републици Српској се можда може и забранити Референдум, формално, онемогућити, игнорисати.

Можда се може инсистирати на Референдуму на нивоу БиХ, који непостоји, као ни БиХ. Јер то није у десет дејтонских надлежности заједничких институција.

Али. Сваки Референдум, овдје, има цијену. Био он бехашки или само српски. Или био игрнорисан од стране Срба.

Референдум о независности БиХ, из 92е, који не може формално да буде признат а који је формално искоритшен за сарајевско проглашење независности и суверености, имао је за Сарајево високу цијену.

Не рачунам жртве у БиХ, које су цијена и муслиманске, Алијине, Жртве Мира за БиХ.

Рачунам Републику Српску која је настала као Држава, као Држава отишла у Дејтон, и као Држава се вратила из Дејтона.

Та чињеница је, у ствари, плаћен рачун за тај Референдум из 92е.

Са тим треба рачунати и код Референдума за чланство у НАТО.

И никад не треба прећуткивати чињеницу да је Чланство у НАТО, питање Опстанка.

Чланство није питање бомбардовања Озрена и Бецња, током Рата Опстанка Срба у БиХ. Нити Границе на Дрини.

Чланством БиХ у НАТО, отвара се пут нестанка Српске и Срба.

Када се формира Савјет Министара, очекујем да Република Српска заузме ортодоксне ставове о овом питању.

Све друго би била Издаја и Предаја.