ИДЕЈНИ
И
ПОЛИТИЧКИ
ШКАРТ
ОПОЗИЦИЈЕ
У
СРПСКОЈ
Нормално је
да у Власт улази свака мрака.
Али је
опасно ако у Политику улази и мрака и сврака.
То је
јебало Опозицију у Републици Српској.
Кад се
погледа та тужна колона, прво што пада у очи јесте то да је састављена од
Трећепозиваца, Коњеводаца, Губитника, Политичких Аналфабета, Лажних Посланика и
Младих Театралаца.
Као што се
лукавост Лисице мјери кокошијим сљепилом, тако се и квалитет Опозиције мјери
дометом Младена Иванића да их, мандатима, гузи ради свог компромисног
комодитета.
И обављања
посла за Сарајевску Унитаризацију.
Њих је,
дакле, нагузио Младен Иванић.
А Додик је
то само записнички констатовао.
Тај
категоријални састав Опозиције у Српској, омогућио је њену главну особину.
Манипулативност.
Коју су
током три мандата користили многи. Од Манипуловође Иванића, у служби Њиховог
Величанства, преко Сарајева, Бакира, Америчке Амбасаде, до разних Шукала.
Стога су
они, тако лако, пришли Додику.
То им је у
крви.
Сад ће
њима, умјесто набројаних, и нејавних, јавно да манипулише Додик.
Етобудала.
То су могли одмах.
Све то је,
дабоме, посљедица тога што се за било какво озбиљно политичко дјеловање,
владалачко или опозиционо, мора имати само три ствари.
●
Технолошки развијену Политичку Странку
● Разрађену
реалну и јасну Политичку Идеју
● Вријеме
да се та идеја објасни Јавности и Бирачима.
То је тежак
пут.
Али,
Опозиција у Српској је, сада схватила, да је њен пут и од тога био тежи.
Слушати
друге, онанисати њиховим Идејама, убјеђивати Јавност и Бираче у нешто што није
Политичка Тема, скупљати оне који су против било чега... много је тежи начин и
не гарантује резултат, него имати свју Странку, своју Идеју, своје Бираче.