ЗА ДОБРУ ДРЖАВУ

ПОТРЕБНЕ СУ САМО

ДВИЈЕ СТВАРИ – ПРЕГАОЦИ

МАСОВНОСТИ И

СТАЉИНИСТИЧКА КОНТРОЛА

Све остало ће Људи умјети.

Држава не мора ништа да зна.

Јер ће њу чинити људи, и они у Власти и Администрацији, који умију.

Стаљинистичка Контрола је поетски израз.

Људи, по својој насљедној природи борбе за опстанак, спремни су на све. То да буду лопови и да не поштују Државу и Закон, то је мањи дио те природе.

И то им се не може узети за зло.

Већа је кривица Власти и Државе ако то мирно гледа и не предузима ништа.

Па се, након неког времена и она укључи.

Људи знају какви су. Не би иначе измислили оно Знам ја нас, јебо ти нас.

Зато су створили Државу и Власт.

Неког ко би могао њима да помало управља и посве да контролише.

Кад имаш јаку Контролу, инспекцију, порезнике, полицију, судство... не треба ти јака Црква и Велика Политичка Странка. Не треба ти Вођа, Грчки Бог и Лидер.

Кад немаш Контролу, онда ти не треба ништа.

Стога, сљедеће генерације, послије сљедећих Ратова за Слободу и Демократију, ако не буду имали Контролу, све треба да поклоне. Нема потребе да губе вријеме на приватизацију и тендере.

Знам да ће западњачки инфицирани слободњаци скочити. То је Полицијска Држава.

Да. Али у правој Држави се Полиција поштује. У слабој Држави, Полиције се бојиш. Док се и она не укључи.

Прегаоци Масовности.

Омладинске Радне Акције.

Југоносталгичар, гракнуће раздрљени раздржављеник, омамљен миомирисом Хилариних неолибералних гаћа.

Али. Прегаоци Масовности су одржали, и створили, не зна се шта је важније, Модерну Кину. Напримјер.

Данас је Бањалучки Полумаратон

Шест Хиљада Учесника.

Масовно Прегалаштво. Које су подржали Град, Власт и Спонзори.

Учествује и мој унук. Страшни Дале.

Како да му објасним да није суштина у томе. Већ да треба да краде, да муља, да поткупи, да не гледа никог осим себе. Да не ради низаког него за себе. А да краде од других као да сви раде за њега.

*

Људи Бањалуке, пошто могу, имају обавезу да развију и начине још оваквих акција. По којима ће Бањалука да се познаје.

И по којима ће да живи.

КАМЕНА ЉЕПОТИЦА НАШЛА МЈЕСТО У ПАРКУ СКУЛПТУРА.

МАЧАК ЦРНА ШАПА ПАЖЉИВО ПРАТИ РАСПОРЕД.

СРБИМА, СРПСКОЈ

И СРБИЈИ, ЗА ОПСТАНАК,

ПОТРЕБНА ЈЕ ПОЛИТИКА

А НЕ ВОЈСКА

Што и јесте највећа опасност.

Српска Национална Памет нема онај режањ за Политику. Али, зато, има два и по за Рат.

Радо Србин носи Пушку и иде у војнике. Али у Политку једва носи Киту.

Такозвани Го Курац.

Дабоме, наслов не значи да не треба имати Војску. Мислим на Србију. За Српску је то прескупо, за БиХ је и прескупо и непотребно. Али Србија може да има Војску као Економску Категорију. Како, међутоа, чине, тамо, ускоро је неће имати.

У овој фази распада Југославије, покушаће се Србе још једном навабити у Рат. То се досад показало као најбољи начин њиховог уништења.

Само што до Распада СФРЈ и Братова, Братови су Ратови Браства и Јединства, није било пронађено унаприједно окривљавање Срба за Злочине, Агресију и Геноцид.

Сада је то технолошки стандард.

Зато се треба чувати Рата и Ната.

Зашто Нато Пакта. Зато што је то Свјетско Злочинаштво. У које Срби не треба да иду.

С тим што би овај пут, ако не иду, за разлику од прошлих вијекова, прошли без националне шкоде.

Увлачење у Нато Пакт је даље осиромашење Српске Нације. Јер, у пакету иде и чланство у ЕУ. А ЕУ значи Пљачку. Јединствено Тржиште је Велика Пљачка Морганиста и Финансијерских Територијалиста.

Мала Пљака је кад ти не дају да парадајз продајеш на њиховој Великој Пијаци. Већ ти остављају да га узгајаш само за себе. Велика Пљачка је кад те доведу у ситуацију да не можеш и да ти се не исплати да га узгајаш ни за себе. Већ ти они баце оглабине, ко псу у синџиру.

Стога Србија и Српска требају прекинути те процесе ЕУтаназије и Натовизије.

Ништа им теже неће бити него што им је сада.

А можда ће, једном, бити боље.

Ако се препустимо ЕУНАТО покрову, никад нам неће бити боље.

Србија нема муда да то учини.

Српска има муда ал нема услова.

Јер је затамничена у БиХ.

Стога је сада, први пут у Историји, Србима, Српској и Србији потребнија Политика него Војска. Памет а не Рат.

Српска и Србија морају наћи начина да се окрену Русији и Кини.

То је данас Слободан Свијет.

И све више ће бити.

Запад никад није био Слобода.

Наша несрећа је у томе што би и сада за Рат скупили стотине хиљада.

А за Националну Политику не можемо, у обје Српске Државе, да скупимо ни један Главни Одбор Странке.

ФАБРИКЕ РАДНИЦИМА

ЈЕ ЗАСТАРИЛО.

РУДНИКЕ РАДНИЦИМА,

ЈАЛОВИНА СЕЉАЦИМА.

Једна од тужнијих политичких сцена Распада Југославије одиграла се данас у Бањалуци.

Рудари Љубије, у униформама Политичких Комуналија, прошли су Бањалуком у својству бивших Самоуправљача, Власника Фабрика, а у тренутном статусу Најамника Митала, Вазала Феудалца Деенеса и Украсна Лента Јалове Опозиције.

Да бих био објективнији, цитираћу сам себе.

Љубија је микс Лажног Самоуправљања, Страначке Свепамети, Ситног Џепарења, Међународног Лопинства и Празне Политике.

Поћи ћу од најјадније чињенице.

► Опозиција Српске, Челници јој, умијешала се у протесте Рудара Љубије. Чиме су се легитимисали као Стрвинари, Пси око месаре, Гребатори и Сладострасници.

Као Политички Готовани који чекају да неко други умјесто њих, обави посао.

То су им и Рудари сугерисали својим транспарентом Нећете нас послати на улицу а ви остати на функцијама.

Чиме су доказали, и дозволили, да су најобичнија дневна политичка, манипулативна, употребна алатка.

► Денеес је непромишљено ушао у цијели пројект Забране уласка у Љубију.

Чиме је показао да то није Политичка Странка на коју Српска може рачунати.

► Власт је аматерски и траљаво повела ову операцију која је, од почетка, била нискотехнолошка политичка скечарија из класе Јаловина На Јаловину.

Ако се већ ишло у то, то је требала бити економска тема.

Ако се већ продала Љубија, њен дио, Миталу, Власт је требала инструментима контроле да оголи те међународне мешетаре и да своју имовину држи под контролом.

А не да им доводи још мешетарније мешетаре.

► Рудари немају шта да траже у овој зајебанцији преко њива и око међа. Чиме их је Митал задужио да би се овако профанисали. Чиме их је Деенес обмамио да би се сврставали на ту страну.

► Република Српска треба да размишља да откупи акције Митала а не да продаје преостали Капитал. Да национализује своје природно богатство.

Дабоме да сада није погодна буџетска, финансијска и окружењска ситуација.

Али. Нема ништа на тацни. Као што је то добио Митал.

 КАМЕНА ЉЕПОТИЦА

У БИКИНИЈУ

 НОВО ИЗ ЦИКЛУСА "МАСКЕ"

ИДЕ ВЕЧЕ

РЕПУБЛИКА СРПСКА,

ОПОЗИЦИОНИ СТРАХ

ОД ИЗБОРА

Иде 2018а, наша Гиљотина, наше Распеће, а мали су изгледи за Побједничко Цвијеће.

Та пјесма судбашица лебди над Опозицијом Српске која је на привременом раду у Блискоисточном Сарајеву.

Јасно је да је овај опозициони мандат потрошен улудо.

Низ импровизатива које је подузела Опозиција, који су глоговим коцем Локалних Избора, расчетврћени, ко почетнички колач од курузе и престарелог сира, потпуно је потонуо у политички заборав. Ако је икада и доспио у какво бирачко памћење.

Управо пред годину Избора, неразумљивост Опозиције код Бирача, достиже врхунац.

Најсјајнији примјер су Акцизе.

Настрану то што ширико бирачко тијело уопште није заинтерерсовано за ту причу.

Али, рецимо да јесте.

Онда је посве јасна чињеница да Савез За Промјене није објаснио ни једном Бирачу нити о чему се ради, нити да су они, Сазаповци, на страни Бирача.

Сада је Савез За Промјене већ требао да маршира својим Политичким Програмом за 2018у. Српска Демократска Странка, барем.

Сви путокази би требали да су већ на раскрсницама.

И да на барем десет важних политичких питања, Сазап има кратак, јасан и памтљив одговор о томе шта ће урадити кад дође на Власт.

Овдје намјерно стављам устрану чињеницу да ни то не би помогло да се побиједи садашња Гранитура.

Јер. За озбиљну побједу није довољан један мандат. Потребна су најмање два. А често и више.

Побједа зависи само од тога како ће те схватити Бирачи. Како ће оно за шта се залажеш бити упаковано и испоручено. Никако не зависи од гласања Против. Осим када су опасне, тешке, и преломне друштвене ситуације. И, тада, побједник није Побједник, већ корисник ситуације и муке.

Бирачи, а то се, кроз историју зове Народ, не воли ни једну Власт и сваки дан је Против Власти. Али на томе ни један противник не може да побиједи Власт и да добије Изборе.

Опозиција у Српској већ деценију, и више, убјеђује Бираче да они не воле Власт.

На сваким Изборима Бирачи им поруче Добро, то знамо, али реците, једном, зашто нећемо вољети вас, кад дођете на Власт.

Због недостатка тог Озбиљног Политичког Програма, Опозиција Српске, као и свака јалова Опозиција, одговорна је и за лошу Власт.

Њена одговорност је већа него одговорност Власти.

ЈАД И БИЈЕДА

ОПОЗИЦИЈЕ

СРПСКЕ

Савез За Промјене, који не постоји, толико је заузет одбраном, борбом, и посљедњим данима Бакира Изетбеговића, да за Републику Српску, једноставно, нема времена.

На том блатобрану отаџбине, остао је Бореновић сам.

Чавићева Прегршт Партија покренула је велику акцију окрупњавања Опозиције. Има онај што је узео 65 гласова + онај који је имао 127, знаш га, + она тројица који су имали 46 гласова за одборнике, заједно, јакако.

Босић потонуо. Мисија пропала. Мектић се забавио Јукићевом. Или како се већ сове. Нека Суткићка.

Црнадак окупља Несврстане. То су они који никако не могу да разврстају зашто је он дошао у њихову земљу, у посјету.

Једва су намолили Шаровића да остави махање заставицама на Тузланском Аеродрому и да нешто изјави за добробит Опозиције.

Онда је он рекао да би волио да види ДНС у својим редовима. Редовима Савеза За Промјене.

Мало му Иванић.

Шарке је, можда, добар чојек. Али за Политику, брате, није никако. Нарочито за ову поштену, братску и просрпску, Сарајевску Политику.

Велику Акцију употпунио је Бореновић захтјевом да се руши Влада Српске.

Сада је, ваљда, најбоље вријеме, кад људи сију курузе, расађују и то.

Ћути, несрећео. Кад би Влада отишла негдје у планине и загубила се, ви не би знали шта да радите. О коме да причате.

Јер. Ни о једној правој теми, Опозиција Српске не смије да проговори, не умије и не разумије.

А тема је безброј.

Само их треба тако упаковати да Бирачи разумију.

Што је и најтеже. Јер за тих десет и више година, Бирачи су се толико напрезали да разумију Педепе и Есдеес, и Чавку, да су оглувили и онијемили на њих.

То бављење безвезним темама, како то чине Шаровић и Бореновић, или ћутња, симптом, је дубље дијагнозе на Политичкој Сцени Српске.

Сарај Аранжери су успјели потпуно да убију тај конгломераторијум Опозиције, ујалове, утуку у појам, ко пролом облака бибчиће од пет дана.

Бојим се да је то дефинитивно изгубљена политичка братија. Изгубљена за Српску.

Сви они иду путем Рагужа, Лијановића...

МАКРОН ЈЕ НОВА ФАЗА

У РАЗБИЈАЊУ

ЕВРОПСКИХ НАЦИЈА

-      НАУК ЗА СРПСКУ

Ако једној од темељних Европских Нација можете наметнути слободан демократски избор Кандидата Ниоктуд, онда је европски црни подрум сужањства за Нације затворио и она за прст одшкринута врата свјетлости и наде да се може уз степенице изаћи на свјетло Постфашистичке Европе.

Након побједе Бабојеба, Натуршчика, Аматера, Макрона, у Фанцуској, то није могуће.

При томе, не треба да нас заварава Брегзит. Инглези су обавили свој задатак у ЕУ. Они својим духом, својим капиталом, својом умишљеном или стварном надмоћи, и не спадају у Мајн ЕУ Ибер Алес. У ЕУ Њемачке.

Након Макронамија, Европом, можда, неће владати Њемачка. Али ће владати Њемачка Економија и Њемачка ЕУ.

Својом сировом, породичном, националном политиком, Марин Ле Пен је учинила немогуће. Да добије више од трећине на високој излазности.

Немогуће. Јер су Французи традиционални политички мекушци. На овим изборима се показало да је порешно играти на карту Фрегзита. Французи немају храбрости за то. Они нису имали Тома Џонса, они су имали Миреј Матје.

Францсуска Национална Политичка Сцена мора се против Мајн ЕУ Ибер Алес, борити на другачији начин а не на брегзиташки.

Да ли ће то Марин Ле Пен умјети, кроз окупљање и одустајање од имена Национални Фронт, видјећемо.

У Француској је побиједио невидљиви Финансијерски Територијализам.

Тај мали штрцопрц је био Инвестицијски Банкар, а 99,99% оних који су гласали за њега не знају да објасне шта је то, кратко вријеме био министар и онда се сјетио да се кандидиује, те формирао Покрет.

Класична шема дјеловања Финансијерских Територијалиста. То је виђено и у Србији. Само против Живинчета нису успјели, мало су га потцијенили и нису медијски одиграли.

У БиХ је Иванић продукт такве шеме.

Ну. Све то. И Лепенска Трећина, и савршен изборни покров Финансијерских Територијалиста, не треба да баци у сјену једну важнију ствар.

У Француској су Изборе одлучили Нефранцузи.

Као што ће Меркел, и већ јесте, у Шлезвиг Холштајну, јездити на гласовима Ненијемаца.

Као што је Заев Фаворит Једне Амбасаде и разних Брисела, на гласовима Шиптара.

Као што је Иванић прошао на гласовима Муслимана.

Као што су у Федерацији БиХ, јебани Хрвати с помоћу Комшића и муслиманских гласова. При чему је Брена Брена.

То само наизглед нема никакве везе.

То је нова формула уништавања Европских Нација, а преко тога и цијеле Нација Држава Друштво Сфере, НДД Сфере.

Уништавање Слободним Демократским Изборима.

Европа је заборавла свој Нацонализам.

Упала у опијате Постфашистичког узлета, Интеграцинистичког полета и Финансијерске мреже.

И није у својој друштвеној мисли напредовала с Временом. Јер нема више фанцуских и њемачких филозофа, па и других, који би објаснили да за Национално Питање, Национални Путоказ, Опстанак Нације, Националну Државу, нису довољни Слободни Демократски Избори. И ЕУНАТО Интеграције. Већ су чак и погубни, јер су лако употребљиви. Манипулативни су.

Изборни Гласови су једнаки. Али намјере Гласача нису једнаке.

На таквим Изборима, Гласови Мањина, не говорим о Националним Мањинама, претварају се у преовлађујуће, у трендовске, постају најважнији.

То је задесило Француску.

*

Дабоме да ће припремати Ломачу за мене.

Али. Европа, ако мисли да се врати концепту Класичне Националне Државе, и реалним интеграцијама на тим основама, мора да уставно уведе правило да на Националним Изборима гласају само припадници Нације.

УДБАШИ,

СЛУЖБАШИ

И СУДБАШИ

Маломало, па се на Балканишту баци димна вијест о томе како је управо у току најезда неких Обавјештајаца цртица Шпијуна.

Што уопште није вијест.

Они су овдје били и прије званичног пресијецања Врпце на Коридору Распада Југославије.

У току Ратова Братства и Јединства, пошто нико није запрашивао, нагло су се размножили.

Послије Рата популација је генетски модификована и обогаћена са домаћим снагама. Које су се у дуљем временском периоду од више вијекова, показали као најбољи обавјештајци, шпијуни и курири деструктивних порука. Због благе, а оптималне, количине мржње коју имају према, једнако, и ближњем и даљњем свом.

Углавном. Балканиште, Хрватска, БиХ, Србија, Македонија, преплављено је ДОШ Региментом. Доушници, Обавјештајци, Шпијуни.

Двије су константе тог сегмента.

1.    Ту нема правог посла за озбиљну Обавјештајну Службу.

2.    Кад је неко подручје тако премрежено, никад више провидног дана видит неће, никад више бити неће стабилности и среће.

Када се ближе размотри ситуација и дебљина, ДОШ има неколико слојева.

► Остаци Удбе. А и Коса. То су припадници Југословенских служби које су биле врхунске за своје вријеме и за своје услове. Они су данас, наизглед, разбијени али се њихове везе нису покидале. Они функционишу на принципу секти међу којима постоје они који држе везе са остацима у Београду. А ако не постоје, постоје они који организју и каналишу остварење појединачних интереса припадника. Јер њих вежу многи заједнички животи, као и мрље, које их држе на окупу.

Они и данас постављају директоре, запошљавају своје људе, регрутују нове, младе, већ одавно су инсталирани у Странке, постављају и Министре и обичне безличне, једва примјетне руководиоце, омогућују разне Комерц фирме, Медије, све до Приватних Факултета.

► Њемачки, амерички, енглески, турски... слој ДОШ.

Свако из свог разлога и из својих потреба. Ту се не ради само о класичним припадницима ове или оне службе из неке земље. Њих је најмање. За њих раде они који су ангажовани у разним агенцијама за развој, од Усаида до Тике. Затим Хуманитарне организације, организације које имплементирају разне стандарде овдје, организације економске и индустријске сарадње, ГТЗ, нпр.

Њихов класични циљ је уништење Простора. Онемогућавање економског и политичког континуитета и стабилности.

На оно што вриједи, на основу цијеле мреже добијених података, ставиће се шапа или ће се инсистирати на Приватизацији. Оно што не вриједи биће натоварено на врат локалним властима. Док се тај процес не заврши, а скоро је при крају, стално ће се просипати магла о Европским Интеграцијама. Па ће се једноставно све слећи а дотад, такав је план, земљу треба увући у Нато. Онда је њена пропаст заштићена.

► Локалне жабокречине ДОШ.

То су остаци аутохтоних врста, разни Аиди и службице Хрвата, Шиптара, Биајци... То све није ни закурац већ само за дневну политичку употребу.

► Подмладак и потенцијални слој ДОШ. То су они које окупљају разне невладине агенције, од ИРИ, НДИ, ФЕС... које праве воркшопове, десктопове, тинктенкове, семинаре, обуке, сарадњу, ексурзије... њихова технологија је блага и што масовнија индоктринација, токсикација и радикализација младих људи који нису баш школовани о Друштву. Али је главни циљ стварање једног широког списка потенцијалних будућих играча. Ко буде упоран, ко се буде прогурао, ко доспије у неку институцију, постане важан страначки лик и слично, он ће бити држан на вези. Највећи дио њих који ће бити ближе ангажовани неће ни знати да су ангажовани. А не знају ни они који су их ангажовали.

► И Мектић.

Као ванкатегоријални ДОШ.