ЈАД И БИЈЕДА

ОПОЗИЦИЈЕ

СРПСКЕ

Савез За Промјене, који не постоји, толико је заузет одбраном, борбом, и посљедњим данима Бакира Изетбеговића, да за Републику Српску, једноставно, нема времена.

На том блатобрану отаџбине, остао је Бореновић сам.

Чавићева Прегршт Партија покренула је велику акцију окрупњавања Опозиције. Има онај што је узео 65 гласова + онај који је имао 127, знаш га, + она тројица који су имали 46 гласова за одборнике, заједно, јакако.

Босић потонуо. Мисија пропала. Мектић се забавио Јукићевом. Или како се већ сове. Нека Суткићка.

Црнадак окупља Несврстане. То су они који никако не могу да разврстају зашто је он дошао у њихову земљу, у посјету.

Једва су намолили Шаровића да остави махање заставицама на Тузланском Аеродрому и да нешто изјави за добробит Опозиције.

Онда је он рекао да би волио да види ДНС у својим редовима. Редовима Савеза За Промјене.

Мало му Иванић.

Шарке је, можда, добар чојек. Али за Политику, брате, није никако. Нарочито за ову поштену, братску и просрпску, Сарајевску Политику.

Велику Акцију употпунио је Бореновић захтјевом да се руши Влада Српске.

Сада је, ваљда, најбоље вријеме, кад људи сију курузе, расађују и то.

Ћути, несрећео. Кад би Влада отишла негдје у планине и загубила се, ви не би знали шта да радите. О коме да причате.

Јер. Ни о једној правој теми, Опозиција Српске не смије да проговори, не умије и не разумије.

А тема је безброј.

Само их треба тако упаковати да Бирачи разумију.

Што је и најтеже. Јер за тих десет и више година, Бирачи су се толико напрезали да разумију Педепе и Есдеес, и Чавку, да су оглувили и онијемили на њих.

То бављење безвезним темама, како то чине Шаровић и Бореновић, или ћутња, симптом, је дубље дијагнозе на Политичкој Сцени Српске.

Сарај Аранжери су успјели потпуно да убију тај конгломераторијум Опозиције, ујалове, утуку у појам, ко пролом облака бибчиће од пет дана.

Бојим се да је то дефинитивно изгубљена политичка братија. Изгубљена за Српску.

Сви они иду путем Рагужа, Лијановића...