ЗВАО МЕ КИМ ЏОНГ УН,

ОЋЕ СЛОБОДНЕ МЕДИЈЕ

Ђе мене нађе. Ти си, оно једном, подавио 17 радио станица у Српској. Ја нашо на интернету. А Амери нису реаговали. Чим они нису реаговали, значи да је Слобода у питању. Ма не, Амери су знали шта је Есдеес који је држо те медије па су се прићутали. Шта ти је Есдеес. Их. Како да ти објасним, Киме. То је исто ко кад би неки твоји отишли у Јужну Кореју да владају с њима против тебе. У, јебемти жарени љеб. Немој ми то.

А шта ће теби Слободни Медији. Ко ти је, за тајном вечером то први предложио. Није нико. Ја чито по интернету. То ти је подвала, разјебаће те. Остаћеш и без гаћа и без атомске бомбе. Како то. Лијепо. Кад дођу Они, прво ће објавити да си покро паре од Народа и дао за Бомбе. А да си три бомбе, тајно, продо сумњивим фирмама са Острва Кајмака и Сирутке. Народ неће повјеровати у то. Нико неће ни тражити да Народ повјерује. Њима није циљ Народ, већ твој свијетао лик и дјело. Немој ме убијати у појам. Ти исти ко мој начелник за морално-политичко васпитање.

Смири се, Ким. Ти већ имаш Слободу у Сјеверној Кореји. Имам. Народ те воли. Воли. Значи да је и Народ Слободан. Јест тешком муком дошао до те Слободе, али је дошао. Не чачкај мечку.

Знам, али морам да уведем неке Реформе.

Значи, још једног Јуду си имо за вечером.

Каквог Јуду.

Компликовано је. Али, гледај, за Слободне Медије ти требају Новинари, Крокодили и Противници. Имам Новинаре. Ђе да нађем Крокодиле. Противнике поготову. Сачекај. Противници ће се појавити сами. Са Крокодилима је мало проблем, јер нема брдско-планинских Крокодила. А шта ће ми. Иза сваког Слободног Медија стоји неки Крокодил, у муљу, у мутној води, чека газелу да дође на појило, разумијеш. Не разумијем. Разумјећеш ако будеш упоран. Слобода Медија је дио ланца исхране. Нема Слободе ако неког не поједеш. У Америци су се, због Слободе Медија, Крокодили толико намножили и ојачали да су морали да направе, на Флориди, огроман резерват за Крокодиле. Чито сам. Ето, видиш. Додуше, њима је лако они имају искуство са Резерватима. Тако би мени Јужна Кореја могла бити Резерват. Видиш како брзо учиш. А што ти Слободни Медији јебу мог друга Трампа. Не јебу само њега. Он је једини у селу реко да је јебан. Аааааа. А Новинари. Имам Новинаре. То све растјерај. Свако ко је писмен и ко зна нешто, не смије се ни примакнут. Већ ћеш отворити Радионице. Три недиље и готови Новинари. То тако наштанцаш и распоредиш. Онда их организујеш у СКУНС, КУНС, УНСК. Шта ти је то. То су Удружења Новинара. Повремено се изгаламиш на неког Новинара а они, онда, протестују. То је јако важно за Слободу Медија. И забраниш им да објављују Коментаре. Своје мишљење. Став. То је неспојиво. Само једну и другу страну да објављују. А јел боље Америчка Слобода Медија ил Путинова. За Америчку Слободу Медија мораш имат паре а за Путинову муда.

А како ћу ја искористити Слободу Медија. За себе и за моју Земљу. Никако. Они ће тебе искористити. И твоју Земљу. Они ће да ти праве распоед часова. Ја сам живио дуго у Слободи Медија па је било медија у која нисам ишо срат и по четири пет година. Како срат. Па ти Слободни Медији, за којима си исказао жељу, ко Пољски Нужници су. Идеш тамо да сереш, уз знање Крокодила. А онај коме не дају, мора да савије грабић.

Знаш шта, Рај Џунг Ко, мало ћу још читати интернет па ћу ти се јавити. Јави се. Само, не стигох ти рећи. Слобода Медија није за унутрашњу употребу. Само за вањску. Јел зато Путин има онај РТ. Зато.

МАГЛА

СРПСКОГ

НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА

-      ДВОЧАС МАКЕДОНИЈА

Има историчар Чедомир Антић, данас у Политици, једноставан текст о тренутној суштини Македоније.

За разлику од Власти и Опозиције у Србији.

Зашто једноставан и зашто Антић.

Зато што је Историчар и што није Политичар.

Да оставим настрану сву неаутентичност србијанске политичке сцене, сву инструментализованост и манипулативност, прекид свих веза за српским националним политичким геном, личну особину главених лонаца који личе на таве, морам да констатујем да се и на примјеру Македоније показује сва трагична плиткоћа схватања и рјешавања Српског Националног Питања.

Срби се нису снашли ни у једном великом историјском вртлогу.

А након тог великог, ако су се нешто и окористили, све су побацали у мале вртлоге Мира.

Гледам како се у Србији једни опредјељују за Социјалдемократе, Сцијалдемократе у Македонији, СТЈ, а једни за Вмроваше.

А то уопште није актуелно.

Једино српско опредјељење које мора да се практикује је Опредјељење Против Шиптара. Против Албаније.

Не гледајући да Шиптари, сада, у Македонији не отимају земљу од Македонаца, него, некадашњу, Земљу Срба. Коју су они једноставно заборавили и напустили. Само се неки правдају Титом, Тито Македонцима дао Нацију. Јебо вас Тито, није Тито за све крив.

То су та бацања у мале вртлоге Мира.

Ну.

Шта је суштина. И зашто је то важно за Срско Национално Питање.

Када смо већ дошли у ситуацију да нам је наметнута врхунска кривица Велике Србије, коју су прије Распада СФРЈ и уз Ратове Братства и Јединства, тако здушно пропагирали Србљаци, Срби Дивљаци, као западни задатак сатанисања Срба, коју су Срби трагично платили нестанком, осим Срба Српске, а коју ће Србија наставити даље да плаћа, треба да погледамо истини у очи.

Да се пред нашим очима ствара Велика Албанија. Искључивом технологијом уништења Срба и Српског Зијемља.

Само наопаким начином од стварања Велике Србије.

Зато Заев и данас оптужује руководство Србије за Националистичку Политику, Вучић Националаиста, СТЈ, а Дачић, као Пачић, и сви други, и медији, као из Школе за Дачиће Мале, чуде се откуд сада то.

Поптуно је небитно да су Вмроваши усташе, бугари, дрипци, дивљаци да су хапсили православне попове и слично.

Битан је Македноски Принцип.

САД тјерају Македонце на компромис, сарадњу, политички пројект, са онима који ће их уништити.

По истом принципу се тјерају Срби у Црној Гори, са Црнатовцима а Срби у БиХ са Бошњацима.

Јер је циљ исти. Уништење и нестанак Срба. Као и Македонаца у Македонији.

Ако падне Македонија, отвара се технолошки пута за пад Срба, свуда изван Шумадије и Београда На Води.

С тим што је Македонија данас, само дио Великог Вртлога.

Што зачи да Срби, говорим уопште, још имају времена да се снађу.

Али не са Лидерима и Вођама којима су Главени Лонци плићи од сваке таве.

ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ

САВЕЗА КОМУНИСТА

АГРОКОР

Досадно је, више, бавити се тим догађајима у Другим Држава. Тим Степинцима, Пимпецима, Недићима, Усташама, Вучићима, Тачићима, Бакиром...

Бавим се само ради одгонетања општих трендова и посљедица који могу и Овдје да се лоцирају и који, можда, могу сугерисати погрешан путоказ.

Јасно је да је Држава Хрватска упала у синтетизовану грешку Комунизма и Неолиберализма.

У Комунизму су такође постојале Државне Фирме. Али је постојао и Централни Комитет.

Говорим о времену док је тај систем функционисао перфктно, у својим условима и дометима, дакле, до осамдесете, најдаље.

Па је Држава преко тих фирми Генекс, ЂЂ, ИНА, Енергоинвест... управљала читавом економијом.

Онај ко је послан тамо, а слани су најспособнији, коликогод то садашњим државојебцима и неовјетролибералима изгледало смијешно и нетачно, имао је од страха стиснут шупак толико да је хемороиде добија у грлу. Једна грешка ти завршава каријеру.

Онај ко се показао, потврдио, напредовао, а ко је имао амбиције, упуштан је у Политику. Али то није било правило. Политика, Савез Комуниста, имао је своје одвојене ергеле и школе за Политику. Аматерима и Натуршчицима није било приступа.

Онда су, послије Осамдесете, почеле да надиру Слободе.

Остало је Историја, Крв и Јад.

Шта је данас, у Хрватској, у овој тужној комедији са Сузама, Јадом и Говнима, на сцени.

Државна Фирма Агрокор.

Централни Комитет Савеза Комуниста Агрокор

Влада Агрокора Хрватске.

Независна Држава Агрокор.

Из Агрокора иду у Власт у Политику.

Агрокор је имун на контроле.

Агрокору је потчињено сво Господарство.

Држава Хрватска је у власти Агрокора.

Агрокор диктира политички Мозаик.

Један пицопевни осредњи финанист, који је радио у Агрокору, необорив је министар, у тој мјери да ће се све жртвовати због њега.

Тако ни Морган није бранио своје финанце.

Сваки Земљурак на простору бивше СФРЈ има свој Агрокор. Само се друкчије зове.

Сви они, а најбјелоданије Хрватски Агрокор, показују само опћествено незнање о Држави.

Ти лопови, са Универзитета Матан унд Јаранен, директно су од једне Цвјећаре постали Држава.

Улетили су у празан простор за који Политика, Националисти, Драговољци, Пучанство, Пети Октобар... нису ни знали да постоји. Јер нису знали шта је Држава.

Од Једне Цвјећаре стврио највећу Регионалну Компанију.

Ма, немој срат.

Када сам био код Социјалдемократа Аустрије, прије 15 година, да мало видим како функционише Политичка Странка која је на Власти, покажу ми бјанко оставку директора Аеродрома у Бечу. Демократија, Право. Дајте, хер Васиц, Одговорност. Ми држимо и Инспекцију у Аустрији. И прво је шаљемо нашим кадровима. Да нешто не засеру јер ће нас то коштати изборног рејтинга.

Држава, Хрватска, или нека друга, која је пустила Агрокор у празан простор, нема никакве снаге и алатке против њега. Чак ни инспекције.

А ако и постоји Инспекција, Контролни Органи, такорекућ, они се шаљу туђима, не својима.

Без обзира на оне народне копане Јаме и Све што радиш, себи радиш а само мислиш да радиш другоме.

Зато ћу сада изразити искрену Сућут.

Агрокору. Због смрти илузије о Држави Хрватској.

Мада би у свакој нормалној Држави Сућут била изјављена због смрти Агрокора.

СТРАХ ОД СУКОБА

У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ

ПРИЗНАЊЕ ЈЕ КРИВИЦЕ

Сарајски Портал Вијести.ба објавио је резултате своје анкете на питање Шта је највећи разлог одласка људи из БиХ.

Па, Људи, јебем вас глупе.

Ну. Добро.

Није објављено колико се порталџија одазвало анкети. Претпостављам да је то мали број и да су углавном муслимани, Бошњаци, Федералци. Осим нашег драгог и љубљеног им Пухала. Који је, можда гласовао и са неколико туђих уређаја.

Неизвјесност и Неуређеност Државе могу се прибројити Страху од сукоба.

Тако да Корупција и Незапосленост остају смијешно ниске ставке.

А на томе Опозиција већ деценију и по јаше. Ко Дон Кихот на дрвеном магарцу у борби против вјетрењача.

Шта се, дакле, може закључити из анкетице портала вијести.ба

► Народ увијек боље зна.

► Иако је свима у Федерацији, читај Сарај Чадору, Држава свевишња и главна, и свима јој је пуна уста, док је Мањи Беха Ентитет већ пропао, сам себе укопао и за покојником нема ко да плаче, они, Бошњаци Федералџије, не осјећају се сигурно.

Да ли је то страх од Републике Српске.

Никако.

То је страх од сулудих потеза Сарајског Политичког Круга, читај Бакира.

И сазнање да нове породичне лудости неће проћи тако добро како су прошле Лудости Бабе Алије. Жртва Мира за БиХ. А и оне су плаћене крвљу муслимана који нису били за рат. И нису људи за ратовање.

► Народна Усамљеност. Сарај Чадор је муслимане, садашње Бошњаке, завадио са цијелим околишем.

► Није помогла ни Кооперативност Велике Српске Четворке, Иванић, Црнадак, Шаровић, Мектић.

Нити очита дворсколудост неких од њих.

Дајем главу да овакви проценти не би били код српске анкете.

70% би било Због Додика, 60% Због Додика, 56% Због Додика. И 2% због тога што Опозициони Дуо Бо-Го не нуди квалитетан Политички Програм.

Али нико не би рекао Страх од сукоба.

Сукоба ће, дабоме, бити.

Њега, као и прошли пут, кад дође на ред, изазваће муслимани. Њихово вјерско и параполитичко Вођство. Осокољено шиптаријом.

Тај страх од сукоба, посљедњи је сигнал Бакир Сарај Чадору, да потпуно промијени оријентацију. Није довољно промијенити Политику.

Ако неко жели сачувати БиХ, мора пристати на Федерализацију.

Кад мора Македонија, мора и БиХ.

Иначе ће Бошњаци, Муслимански Живаљ, остати ни на минарету ни на сокаку.

Јер ће се Срби и Хрвати снаћи.

ПРВОМАЈСКО

ПОДСЈЕЋАЊЕ

Први Мај је датум кад је пропала Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Толико смо ждерали да смо се на крају, нисмо се прејели, ми смо већ били преједени, већ смо се усрали.

Нама је превршило мјеру да радимо за те социјалистичке трутове, да нас по хиљаде сиђе на некој Ж Станици и да журимо на фабричке капије.

Већ се преткрај видјело да нам недостаје опојност и бајкозорје једног Тодорића, Мишковића, Рајића, оног Таковолавића...

Нама је Социјализам постао Соцреализам. Све уређено, све омогућено, све дозвољено. Неподношљиво

Нама је требала Нова Утопија.

И пронашли смо је у Утопији Неолиберализма.

Неолиберализам је лансиран као Опијум за Народ.

Мада, ми Кретени Социјализма, који смо појели више шпињетака и плећки него сва Африка супе, нисмо тада знали шта је Неолиберелизам. Јер је наш мозак из Неолита.

Ми смо се ухватили Слободе, Демократије, Државе, Људских Права. Приватизације. И крађе електромотора из Титиних Фабрика.

Први Мај је тужно подсјећање на то како стада бизона, дивојараца, даждевњака, Пичака и Шупака, појма немају о томе шта је Држава. Али знају да кажу Мој Народ.

Први Мај је трагично подсјећање о томе како ми не волимо да радимо. Рад је од Радника створио Мајмуна.

Први Мај је прича о томе како смо погазили мрско и нељудско Самоуправљање и омогућили да се само управља.

А да ми само гледамо.

Први Мај треба да се претвори у Мали Петровдан.

Да увече, по околним брдима и висовима, Палимо Људска Права.

Тако ће то постати традиционални пагански обичај симболичног приношења жртве како би се одобровољили Велики Кројачи, да нам никад више не подметну Слободу, Демократију, Државу, Интеграцију, Приватизацију.

Први Мај је подсјећање о томе какве смо будале били.

Надам се да ће данас неко, на ражњу, да окрене и коју илузију.

ШТА ЈЕ ЦИЉ?

УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА,

СРБА ИЛИ ЊИХОВА ЗЕМЉА

Одговор није лак, можда је и немогућ а нико није ни покушао да одговори на то питање.

То говори о Националном Стању.

Као што постјугословенско Србљаштво, српско национално дивљање шешељеваца, драшковићеваца, слобинаца, мартићеваца, караџићеваца, аркановаца, говори о Националном Хаосу у главама Срба.

Дабоме, ни Хрвати нису у бољем стању.

Да Запад и Триторијалисти нису организовали цијели процес, никада се Хрвати, као Нација, не би упустили у то.

Ну.

Све може да звучи као Теорија Завјере.

Јер ствари нису тако јасне.

Мада би свакоме требало да буде јасно да се оне не догађају случајно. Чак и да јесте тако, неко ће увијек ту случајност да уочи, организује, каналише и искористи.

Србима се случајности догађају у дуљем историјском времену.

Случајности као Националне Несреће.

А коме се стално догађају Несреће, и скоро увијек уз његово учешће, он не заслужује сузе и бол.

Нешто се, као Други Свјетски Рат, борба на страни Антифашиста, није могло избјећи. А и да се избјегло то не би поништило одлуку о отварању Јасеновца. И стотина мањих Јасеноваца.

Ратове, у којима су Срби учествовали и у које су, понекад, ишли грлом у јагоде, треба схватити само као један дио Националне Несреће.

Срби лако дају Вјеру. А то Истребљивачи користе па је и насилно поништавају.

Још постоје књиге рудара у Тузланском региону гдје су два брата ове године Никола и Стојан Ковачевић, Срби, православци, а сљедеће су Рамиз и Фарук Ковачевић, муслимани. Друга два њихова брата остали су Срби у тој књизи рудара.

То је, дакле опстаначка тактика, под притиском егзистенције.

Када су почели Ратови Распада, у којима је и Сарајево видјело шансу, муслимани по БиХ су листом истицали своје смијешно иранско поријекло. Нису они ниуком кољену, раније, били Срби.

У Македонији још има споменика на којима су преци српских презимена а онда се од њих, у некој генерацији, промјеном задњег слога, добијају македонска презимена.

У Хрватској су Усташе покатоличиле на стотине хиљада Срба Православаца. Тешко је рећи колико је то било под морањем а колико под добровољношћу.

Како је ишла вјера, ишла је земљ, ишла је и територија, ишао је и језик.

Некад, као на Косову, Срби су мало добровољно, мало под притсцима, продавали своју земљу и имања. Нико то у Србији није хтио да заустави и спријечи, кад се могло.

Тако ће, сада, нестати имања, територија, Срба у Хрватској и у Федерацији БиХ.

И нико прстом неће мрднути. Од Цркве, до Србије и Српске.

Осим што Вучић позива Хрватску на обнову дијалога.

Умјесто да једном годишње позове амбасадора Хрватске на свечани пријем а током године држи хладну коегзистенцију са зељмом која Јасеовац крсти кукастим Крстом и чини све на даљем истребљењу Срба.

Али. Какав је Вучић, можемо очекивати да пријеђе и на католичанство.

Данас се у Македеонији одвија тужно фунале губитка Српске Земље.

Иако то изгледа као борба да Шиптари узму пола Македоније. Као борба Македонаца да сачувају земљу. Како борба Бугара да се одупру Шиптарима.

Изгледа све, само не као српски национални проблем.

Остаће нејасно, ако је већ ФНРЈ скројена са тих шест република, па и Македонијом, зашто су се Срби предали у Македонији. То не може да буде кривица Вмроваца и Шиптара.

Ја, који нисам неки вјерник, осим што сам крштен, никад се не бих одвјерио.  И предао у рату.

Али то моје мишљење можда је честито али је сигурно честично.

И по њему се не може захтијевати живот свих или већине.

У том је одговорност Националног Вођства а не Нације, Народа, Живља.

Неодговорност данашњег србијанског Националног Вођства доћи ће на наплату за много деценија, када никоме више не буде било јасно зашто се нешто догодило и зашто је, тада, стање такво какво је. Неповољно.

Као што се Национална Политика Самосталности Српске, може, кроз много деценија, показати драгоцјеном за опстанак људи на њиховој земљи.

Том сваком Националном Вођству треба да буде јасно да се у неког другог, Русе, Америку, Европу, не може поуздати.

Сви ће они, ако догађаји крену неповољно, потпирити или се искучити.

А и Бог је рекао Прво ти нешто учини за себе, па ћу, можда, и ја.

Македонија је прва добила Споразум о придруживању и стабилизацији, 2004. односно још прије. Прије Хрватске и Албаније.

То им није био никакав знак. Да треба да се формира Национално Вођство. Да је то шапа над судбином а не добра намјера интеграције у ЕУ. Да је ЕУ позадиснак комора Нато Територијалиста.

Зато ће се Македонија распасти, нестати. Можда и једним ширим Ратом. Циљ је да се створи Велика Албанија која ће остати трајна широка и стабилна степеница Америке на овом задњем вагону Европе.

Која ће служити за Наркотранспорт, Војне Базе, и за Спречавање уласка Кине с југа и Русије са сјевера.

Да ли су Македонци могли нешто да учине.

Могли су. Да су имали Национално Вођство.

Мада нам је, свима, касно.

Македонија је закашњели и непотребан национални двочас.