ВЕЛИКА УНУТРАШЊА

ГЕОСТРАТЕГИЈА

УСРАНЕ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Сљедећи Рат у БиХ почеће Бакир Изетбеговић. То је та њихова фамилијарна жица која држи два увета.

Рат у БиХ неће почети на иницијативу Странаца, Морганиста и Зифтоваца. Јер не може допринијети штети Русији, пљачки пара, продаји оружја и користи Ватикану.

Што не значи да неки Странац неће гуркати Бакира, као што су гуркали Алију.

Бакирова слабост је, сад ћете ви рећи амбициозна Себија, јесте у томе што је он Насљедник.

Алија Изетбеговић је створен глупом грешком Комунизма који га је затварао и направио муслиманским херојем и патеником. Што су Морганисти и Сорошевци, па и сви остали, доборо искористили.

Све је то ондашња Југославија могла ријешити хуманије, паметније и безболније. Имала је службе, власт, стелт моћ и памет.

Бакир Син није био у затвору.

Њему ни најокорјелији тоталитаризам не може наћи разлог за арест.

Јер Бакир ништа не ради осим што муда лади на промаји БиХ коју му је оставио Бабо.  Оставио јер он тако мисли.

Унутрашње сукобе, што је исто Рат, могу изазвати сљедеће ствари.

● Изузимање и отимање Војних објеката и земљишта Републике Српске и књижење у власништво Сарајева

● Погодна Бакирова Апелација.

● Вијеће Народа Републике Српске

● Нека врста хрватског Стоца

● Босански Језик.

Не знам да ли ће Бакир затражити промјену имена у Република Срба, Бошњака, Хрвата, Пухала и осталих, како пише Еуроблиц.

Његова мисија је да се Република Српска укине и уништи. Идеологија његове СДА почива на томе. То је њихов програмски задатак.

Бакир Изетбеговић, и Сарај Камарила Параинтелектуалоида и Исламских Шешељоида, имају план и програм да униште Републику Српску јер на тај начин добијају све. И Босну, и Унитаристички Чадор и уништење Хрвата и њихове идеје и сна о Херцег Босни.

Стога Хвате држе на Ахднами.

Уважавамо да желите да се изборно заштитите за члана Предсједништва али више Не дам. Не дам.

Ну.

Мостар и Столац ће бити муслимански, сарајски, унитаристички Трст.

Нећу без добрих пара да то образлажем. И нећу јавно.

Хрватски Политички Врх у БиХ то осјећа.

Човић је направио грешку са форсирањем Брисела и Еуроинтеграција. Требао је одмах притиснути гас и држати ручну.

Да сам на његовом мјесту, више бих јавно форсирао Херцег Босну, којој би примјеренији назив био Херцегхрватска, а територијално развијао Странку као окосницу администрације будуће Федералне Јединице.

Чак и уз те локалне сукобе, локалне, јер Амери и Војска Хрватске више неће стати на страну Сарајева, или без сукоба, Федерализација или распад БиХ, ићи ће мучно, споро и жалосно.

Обичан муслимански живаљ не подржава Бакира Изетбеговића, његову Чадор Унитаризацију и уништење Српске. Али је спреман да деценијама ћути, трпи и гледа низ свој сокак.

Стога Српска и Херцегхрватска морају да га, Бакира и тај БПК, својим дејствима приведу реалности. Ко аграр шикару култури.

БОРЕНОВИЋЕВА ДЕКЛАРАЦИЈА

У КОРИСТ САРАЈЕВА,

СТАТУСА КВО

И КОЛИЈЕНЧЕЊА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Декларација, у радној верзији, коју је спомињао Сазап, и некидан Бореновић, а коју доносе сарајевски медији, са видном назнаком да су је добили у Бањалуци, из извора блиских Педепеу, можда да би прикрили да су је добили у Сарајеву, носи наслов немогућ исто колико је немогућа и Босна и Херцеговина.

Декларација политичких странака из Босне и Херцеговине о европској будућности, идентитету, социјално-тржишној привреди и правној држави.

То је конгломераторијум неспојивих ствари, набацаних по сјећању о темама које су бирократски просеравали домаћи и бриселски Трећеразредаши разних агенди, мапа и правила поклапе, прстена и шибице.

Од десет тачака декларације, јер се шест тачака увода, типа залажући се и курацмеболећи, мора такође сврстати у политички нереалну и нејасну млаћеницу, које су срачнате на најмање шест година, мада није нигдје објашњено што баш тај оквир од мандат и по, ни једна није у корист Републике Српске или на штету Бошњачког Политичког Круга.

Што, необориво значи да је против Републике Српске.

Декларација се залаже за

● Отклањање блокада у раду институција БиХ

● Убрзање реформских процеса за кандидатски статус БиХ

● Уздржавање од провођења непосредног изражавања грађана о питањима којима се може промијенити постојеће стање

● Приступање доношењу закона о Уставном Суду БиХ

*

Шта то практично значи.

● Форсира се БиХ

● Форсира се Брисел

● Забрањује се Референдум

● Не помиње се избацивање Страних Судија из Уставног Суда БиХ.

*

Те четири тачке, осталих шест су Лађење Млаке Воде, Републику Српску цементурају у Садашњем, подређеном, уколијенченом, Стању.

Чак је стављају и у пасивнију позицију него што је сада.

Једина њена равноправност је у тачки која предлаже да се уздржимо од Онанисања. Подношења Апелација Уставнм Суду БиХ.

Тај шестогодишњи Статус Кво би Сарајеву и Бриселу омогућио недостижну предност.

Бирократска Гиљотина Брисела би сасјекла сву реалну потпорну структуру Републике Српске.

Опасност по Републику Српску је таква да се Брисел и Сарајево морају ставити настрану а ријешити питања Дејтонске Заштите Српске, Самосталности у оквиру Дејтона и подузети кораке за Самосталност изван БиХ.

Не рушећи постулате Дејтона и не задирући ни у чије интересе и права.

БиХ ЈЕ ЗАПАЛА

У СВЕ КУРСОКАКЕ

ПА И У КРАЈ

ПОЛИТИЧКИХ ИДЕЈА

Тужно је гледати, јуче, онај сарајевски састанак под епохалним и повијесним називом Састанак Лидера Владајућих Странака.

Бореновић. Говедарица. Иванић. Бакир. Фахро.

Свети Иван Златоусти би рекао Без курца то неће ићи. Без Жељка Комшића.

А након састанка, Бошњачке Кришке владајућег круга изашле на задњи излаз, ускочиле у оседлане коње, и галоп.

Ови из Ереса, који су изашли на предња врата и говорнице, нико ни са ким. А и ни са чим. Као да су били у различитим градовима. Бореновић, Говедарица и Иванић.

Дабоме да власт на ниову БиХ, такорекућ Заједнички Органи, не функционишу.

Јер то није никакав национални мозаик конфедералне власти, што јесте суштина тих ЗО, већ потчињена политичка Сиротиња Раја, потчињена Бакиру Изеттбеговићу, Бакир Чадору и Унитарној Босни. Робље Морин Кормак. Чак и Фахро Радончић. Који се, за разлику од свих, ногата, батрга и отима, кадгод је у могућству.

Да Амбасаде знају да формулишу политичке идеје, и да окупљају политичке факторе, ишле би на Изборе.

Под разним називима. Амбасада Европских Интеграција и МултиБиХ.

Од свег састанка, Иванић је покушао да извуче корист за своје Српствовање. Он је у први план избацио став да је против оживљавања Тужбе БиХ против Србије.

Остала двојица ни ђепошли ни ђедошли.

Баш у предвечерје тог састанка, Професор Ласић, којег сам уочио по дугим текстовима о безвриједним темама, расправљао је о Љевици у БиХ. О окупљању. О Лијевом Центру Социјалдемократије. О тролисту СДП – ДФ – ГС.

Ово Геес није Градски Саобраћај. То је Грађански Савез.

А могао је кратко да напише. Само Љевица Жељко Комшић. И све би о томе било речено.

Тај Ћорсокак Политичких Идеја, у шта се сада претворила БиХ, знак је да више нема пута.

Јер је једина квалитетна идеја, за 21. вијек, идеја је Самосталности Републике Српске.

И нешто од Хадезеове борбе за Трећи Ентитет, Иборни Забран и Једнакоправност.

Све остало је обично прђење код Мртваца.

До дубоко у ноћ.

У нади да ће Мртвац да одговори неким басом.

ИСТИ ЈЕ ПАКЕТ,

И УНИШТЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

И УНИШТЕЊЕ

ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

Истовремено се појављују информације о Шаровићевој кандидатури за Предсједника Есдееса и Радојичићевој за Предсједника Есенесдеа.

Назад, у фазу конструкције плана, што би рекао Мирко С Којотовски, из Цртаног.

Јер. Радојичића су већ били пројектовали за то мјесто, или за подјелу Есенесдеа. Па, пошто, није пристао на то, почели су да га черече, гуле и транжирају без кука за свињокољ, онако, по смрзнутој ледини.

Сада су Америчке Санкције за Додика осоколиле олињале соколове Америчке Амбасаде. У нове побједе.

Није, дабоме, случајно, уз присуство на другом телефону Тетке Морин, онај Јо, Ју, Ји, Је, Ја, тражио од Додика да се раздвоји од СНСД Политике, Декларације и то.

Мој приједлог да Додик буде почасни Предсједник СНСД, показаће се као стратешки. Можда тек кад будем мртав и бео. Али ће се показати.

Напад на Вукоту Говедарицу, који није ништа крив, осим што то не може да обавља, као и сви прије њега, укључујући и Брата Радована, приједлогом да Шаровић буде Предсједник СДС, значи неколико ствари.

● Вукота нема снагу да прихватљиво влада Есдеесом, барем колико је то могао Пробосић.

● Шаровић је ЛНР, Лего На Руду, песимистичан је у погледу пута Републике Српске, натакли су га на ССП и слично. И он може да буде дугорочно употребљив у погледу манипулације Есдеесовим компактним гласачким тијелом.

● Уочено је да у Бањалуци и околини, Есдеес не може да учини ништа па се тежиште пребацује ближе Бакирсарају. Тако се дијели и Република Српска.

Бањалаука има своју Странку и своју Телевизију а Сарајево, на другом крају, има своју Странку и своју Телевизију.

● Потребно је предухитрити раст и развој здравог националног супстрата Српске Демократске Сранке.

● Потребно је искористити Време Вучића.

*

СНСД је, има неколико година, почео да чини исте грешке које је чинио СДС. Оје су условиле његов, Есдеесов, пад и убрзало раст Есенесдеа.

Есдеес није на вријеме, након ширења и достизања врхунца, провео преображење у модерну Политичку Странку.

Све Империје то морају да ураде.

Ако не ураде, пропашће одмах и никада се неће вратити.

Ако ураде, не значи да ће владати вјечно али ће одложити тешка посрнућа и омогућити себи пут у дуготрајност. И значи ће да су схватиле да је процес раста и ширења завршен те да треба приступити Квалитетизацији.

То је Аугустовски Праг.

Сада је Есдеес потпуно рањив.

А Есенесде постаје све рањивији.

Стога и крећу синхронизовани напади.

Ред Стрвинара, ред Амбасада, ред Потурица, ред Сарајева. Ред онх иза Бине, ред оних преко Дрине.

*

Позадина свега је уништење Политичке Артикулације Републике Српске.

У склопу уништења свега осталог.

Та модификација ССП примјењује се и на Политичке Странке.

А Модификација је, како знамо, бескрајна.

Кад се на вријеме не промијениш сам, онај ће да те мијења бескрајно и споро.

Ну.

Досадно ми је да и данас понављам шта требају да ураде Есенесде и Есдеес.

НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА

ПОЧИВА НА ВЛАСТИТОМ

И ИЗВОРНОМ СТАВУ

И СПОЗНАЈИ

Мој Дјед Милан слушао је Радио Лондон а син му Живко, Глас Америке и Гргу Златопера.

Покушавао сам да им објасним да то нема везе с нама.

Док нисам схватио да своје педље у Политици немају. Нити су их могли имати. Нису били у Партији а то што су чули на Ерер Ниш, није имало везе са животом.

Ништа се ни данас није промијенило.

Иако не можеш проћи од Медијског Чичка. Који се не купи више само на ногавицама већ се хвата и за очи.

Ну.

То и није обавеза Већине.

Националним питањем треба да се бави Мањина. Она која може да уложи знање, вријеме и енергију да створи Политичке Координате и да у то удијева догађаје. Која је мудно спремна и умно поткована, да изнесе своје ставове. Не повијајући се на вјетру разних Златопера.

Стопут ми дође бесмислено, и разочаравајуће, непрестано бављење координатама и трендовима, док други постижу свјетске рекорде на небитним ситницама. И освајају златне медаље.

У том златоперисању, повијању, прихватању туђег и општег, изгубило се и небо а не више само шума.

Још након пада Берлинског Зида, било је јасно да ће на удару бити Национална Држава а да ће морати да дође њен вијек.

Сав напад на Русију, није због комунизма, због совјетског територијализма, због славенског православља, већ је због напада на Националну Државу.

Америка, Морганизам и З&ФТ су се толико борили против Нациоанлних Држава, да су властиту запустили у блато и рђу.

Тамошњи Велики Кројачи, чији је говорник Трамп, схватили су да Америку морају поново учинити Великом Нацоналном Државом, изнутра. Коликогд Национално код њих било упитно. Како би у Свијету још била већа. То је Трамп јасно говорио и на устоличењу.

Трамп је, дабоме, практичар, у односу на искомплексиране мрсимуде типа Збигњева, или у односу на интелектуалне геоканализаторе, типа Кисинџера, и он то схвата. И мисли тако како говори.

Ангела Меркел, један нус-производ источноњемачког неполитичког миљеа, тек је данас схватила да Њемачка треба да се окрене вриједностима Нације.

Тужно је и мучно кад у земљи једног Хегела и Канта, Фихтеа и Маркса, тако слабо стоје са схватањем Битка и Времена.

Овдје, код нас, такође, постоје Вриједности Нације. Без обзира што је Нација мала.

Некада су њене вриједности веће него код великих. Јер велики имају маневра и корака а мали немају. Велике Нације имају простора за грешке, мале немају.

Гледам ових два, три, дана, како у Републици Српској, сви слушају неког Гргу Златопера. А од себе, и у име себе, да пусте ни обичног просера.

Сви укивају у звијезде састанак Вучића и Звиздића. Вучић му постројава Титову Гарду. Аналитичари су сретни што Србија има другу конекцију са БиХ осим Републике Српске. Политикоиди, затечени на мјесту Предсједника Политичких Странака, хвале државне потезе Вучића и броје цркнуте краве у Републици Српској, срећни са сваким бројем који се повећава.

Ни једна ријека, слаба или моћна, не може да се ријеши својих плићака.

Али никада им не даје предност и значај већи од мјеста за Пуноглавце.

Зато Мадона кричи против Трампа.

Не цијенећи ни једно од њих двога, ипак нисам за Пуноглавце, мада Мадона није ни то но обичан Пункурац, већ сам за Националне Матице.

ЗВИЗДИЋ – ВУЧИЋ,

У БЕОГРАДУ,

ПРВИ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ

СУСРЕТА ПОСТОБАМИНЕ ЕРЕ

Само ће важнији бити сусрет Путина и Трампа, код мене у Атељеу, у Дебељацима. Кад одмакне прољеће, јер хоће на отвореном, у Парку Скулптура.

За коју прилику ћу обуставити жељезнички саобраћај пругом која је на стопедесет метара.

Србија је, тако, имала прилику да упозна Предсједавајућег Савјета Министара за којег многи грађанин у БиХ, чак и муслиманске вјероисповијести, не зна да постоји, ни како се зове. Па га мијешају са Нашим Фадилом.

Шта ће Звиздић у Београду.

То не мора нико у БиХ да зна.

Јер то не знају ни он ни Вучић.

Ради се о једној Бриселској представи.

А изјаве о томе да Србија, или сам Вучић, или Влада, као Колективно Тело, подржава Територијални Интегритет БиХ али и Територијални Интегритет Републике Српске, немају никакво значење.

Имају као и моје Ајд, кад ме Мелани Трамп зове ујутро, Рајкула, могул ић зубе прат.

Састанак, Самит, СТЈ, Вучић – Звиздић, одржава се у предвечерје доласка Томислава Николића у Сарајево.

То је сусрет који форсира Младен Иванић, до те мјере да је Бакир Изетбеговић изјавио да ће разговарати са Николићем јер хоће да му каже у лице шта мисли.

Мада Бакир не мора никоме, од Срба, да говори шта мисли, јер, то се види и кад иде покретним степеницама.

Иванић и Звиздић, у Београду, код Вучића, и Николић у Сарајеву, нова је Заобилазница око Бањалуке и Власти Републике Српске.

Спорно је само колико Иванић учествује у томе. Колико Вучић. И колико је то обојици наложено а колико раде из властите политичке користи.

Баш и да не мисле тако и да не знају шта су посљедице тога, они чине Политички Акт против Републике Српске.

На страну то да би Србија требала да сарађује искључиво са Републиком Српском, а, онда, дипломатски прича о томе као Сарадњи са БиХ.

Али је кључна чињеница да Србија и БиХ немају у чему да сарађују.

Веома мало је надлежоности у којима тај метастазирани Савјет Министара, који је у Дејтону, и изворном Уставу БиХ, пројектован такође као трочлано тијело, чији се предсједавајући мијења сваких осам мјесеци, има одлучујућу улогу која би допринијела Сарадњи Двију Држава.

Умало заборавих. Није јављено да ли су, по доласку, прегледани Звиздићеви џепови. Да није носио какво камење.

ТРАМП

НИЈЕ НИШТА

ДО ГОЛА ПОСЉЕДИЦА

Људи, пак, гледају друкчије.

Вријеме их уљуљка. Убризга им хормоне непажње. И, тако, њих и све, мијења полако, споро, непримјетно, да неког не пробуди. А они, сваког дана гледају себе у огледалу и не примјећују како старе, као што то примјећују код других на лицима без огледала.

Неки од Људи учествују у процесима који су битни за друге Људе и Огледала. Креирају их, потпаљују, разбацију их, преко што више глава и граница.

Ни то се не примјећује. Јер је свакодневно.

Свакодневица може и од најцрњег зла учинити Уобичајеност.

Тако је Свакодневица од Америке учинила природог ваздушног кољача земаља и народа.

Људи нису примјећивали.

Многи ни данас не примјећују.

Па, у Србији, те своје Кољаче дочекују са лебом и сољу, грле се с њима као са најрођенијима.

То за Нацију јесте гријех али је за Вријеме ордење.

Док се то догађало у ваздуху, са Америком, ми нисмо примијетили шта се у њој догађало. Како су се читави градови претварали у Рђу. Како људи немају више ништа од онога што су имали. Рад. Кућу. Наду. Једнаку Шансу за све.

Нису ни Американци примијетили.

За осам година Црне Наде Барака Обаме догодило се много блата, назатка и зла. Неки постоци могу да буду позитивни али Америка је негативна.

И то стање не траје само за времена Обаме.

Хилари Клинтон је дио тог времена. Зато је кажњена поразом. Без обзира што је добила више гласова од Трампа. Када би се анализирали екстракти електора, можда би њен пораз био још катастрофалнији.

У том Времену се појавио Трамп, апсолутни политички аматер и натуршчик. Али савршен производ такве Америке.

Он се појавио као Посљедица свега.

Да није тако, он би се бавио политикок прије двадесет, тридесет година.

Сада Људи, и у Америци, и у Свијету, гледају ту Посљедицу као Наду.

То је колективна и појединачна особина Свијести која Људима омогућава да преживе.

То је фантастична моћ природе. Да Јавку Посљедице претвори у Жижак Наде.

Стога од Трампа, и свих Трампова, Нада, које долазе послије лицкања и прерушавања олињалих Посљедица у Љепотице, не треба очекивати чуда.

Људи би, свуда, више требали да мисле на себе данас. Овог трена. И знали би више. Кадгод можеш, разбиј Огледало. Јер ће ти туђе лице, о твоме, рећи истину.

Кад би више мислили о Данас, смањили би величину и лом Посљедица.

Не сумњам да је Трамп, и сваки други Трамп на другом мјесту, спреман и одлучан да учини оно што говори и чему се Америка и Свијет нада.

Али то неће бити могуће.

Јер, предпосљедично стање и сила тог стања, није тим избором Трампа стала, нестала и пропала.

Сила ће се борити против свог заустављања, против мијене и преправке.

Ако буде морала скренуће и неким другм путем. Али се неће предати.

Зато, мале Нације, мале Државе, морају да буду више у складу са Временом а мање са Огледалом, него велике.

Мале Нације и мале, драгоцјене, Државе, морају да гледају даље а да виде овдје.

У супротном, неке Посљедице неће моћи да претворе у Наду.