НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА

ПОЧИВА НА ВЛАСТИТОМ

И ИЗВОРНОМ СТАВУ

И СПОЗНАЈИ

Мој Дјед Милан слушао је Радио Лондон а син му Живко, Глас Америке и Гргу Златопера.

Покушавао сам да им објасним да то нема везе с нама.

Док нисам схватио да своје педље у Политици немају. Нити су их могли имати. Нису били у Партији а то што су чули на Ерер Ниш, није имало везе са животом.

Ништа се ни данас није промијенило.

Иако не можеш проћи од Медијског Чичка. Који се не купи више само на ногавицама већ се хвата и за очи.

Ну.

То и није обавеза Већине.

Националним питањем треба да се бави Мањина. Она која може да уложи знање, вријеме и енергију да створи Политичке Координате и да у то удијева догађаје. Која је мудно спремна и умно поткована, да изнесе своје ставове. Не повијајући се на вјетру разних Златопера.

Стопут ми дође бесмислено, и разочаравајуће, непрестано бављење координатама и трендовима, док други постижу свјетске рекорде на небитним ситницама. И освајају златне медаље.

У том златоперисању, повијању, прихватању туђег и општег, изгубило се и небо а не више само шума.

Још након пада Берлинског Зида, било је јасно да ће на удару бити Национална Држава а да ће морати да дође њен вијек.

Сав напад на Русију, није због комунизма, због совјетског територијализма, због славенског православља, већ је због напада на Националну Државу.

Америка, Морганизам и З&ФТ су се толико борили против Нациоанлних Држава, да су властиту запустили у блато и рђу.

Тамошњи Велики Кројачи, чији је говорник Трамп, схватили су да Америку морају поново учинити Великом Нацоналном Државом, изнутра. Коликогд Национално код њих било упитно. Како би у Свијету још била већа. То је Трамп јасно говорио и на устоличењу.

Трамп је, дабоме, практичар, у односу на искомплексиране мрсимуде типа Збигњева, или у односу на интелектуалне геоканализаторе, типа Кисинџера, и он то схвата. И мисли тако како говори.

Ангела Меркел, један нус-производ источноњемачког неполитичког миљеа, тек је данас схватила да Њемачка треба да се окрене вриједностима Нације.

Тужно је и мучно кад у земљи једног Хегела и Канта, Фихтеа и Маркса, тако слабо стоје са схватањем Битка и Времена.

Овдје, код нас, такође, постоје Вриједности Нације. Без обзира што је Нација мала.

Некада су њене вриједности веће него код великих. Јер велики имају маневра и корака а мали немају. Велике Нације имају простора за грешке, мале немају.

Гледам ових два, три, дана, како у Републици Српској, сви слушају неког Гргу Златопера. А од себе, и у име себе, да пусте ни обичног просера.

Сви укивају у звијезде састанак Вучића и Звиздића. Вучић му постројава Титову Гарду. Аналитичари су сретни што Србија има другу конекцију са БиХ осим Републике Српске. Политикоиди, затечени на мјесту Предсједника Политичких Странака, хвале државне потезе Вучића и броје цркнуте краве у Републици Српској, срећни са сваким бројем који се повећава.

Ни једна ријека, слаба или моћна, не може да се ријеши својих плићака.

Али никада им не даје предност и значај већи од мјеста за Пуноглавце.

Зато Мадона кричи против Трампа.

Не цијенећи ни једно од њих двога, ипак нисам за Пуноглавце, мада Мадона није ни то но обичан Пункурац, већ сам за Националне Матице.