ИЗБОРИ
СУ
ПАРАДА
ПОЛИТИЧКОГ
НЕРАДА
Нарочито у
Друштвима у којима је:
► Парламент и
Парламентарна демократија помакнут устрану, претворен у циркус или поптуно
потчињен.
► Страначки
Мозаик инвалидан, манипулативан, префабрикован из доба Социјализма.
► У којима је
битна Америчка Амбасада.
► У којима
царују ратни и постратни тајкуни, ратни профитери, лиферанти, монополисти.
► Не постоји
смислена економска политика осим добровољног или прислилног задуживања.
► У којима се
неко од најмоћнијих већ продао Странцима и ставио забран на даљу продају
Лидера.
*
Тада се на
изборима догађа унапријед режирана катастрофа с већинском подршком.
Као сада у Србији.
У којој није
логично да Вучић има толику подршку.
Не би је имао
ни да је он, истовремено, и Девет Југовића и Мајка Девет Југовића и да је убио
Мурата, у сриједу, у четвртак и у петак навече.
Али је има. Што
стварну, што манипулативну.
Треба се добро
чувати Политике у којој је, као и у Лоповској Економији, небитно како сам
стекао Први Милион Гласова.
*
Закључак је
дугачак и тежак.
Не због ријечи
и њиховог броја, већ због времена који је неопходно.
Политика, живот
и градња Политичких Странака и његовање Лидера, дугорочан је посао.
То, по свему,
али не мора да значи, гарантује Политичку Стабилност. Која је предуслов за
Економску Стабилност, Демократију, Процедуре, Парламент, Будућност.
Нација Држава
Друштво, које избуби ту способност, највјероватније је изгубило трајно.
Не можете се
једно јутро, три мјесеца прије избора, пробудити и рећи Бићу Председнички
Кандидат.
На такав начин
не можете побиједти чак ни Вучића. Политичку Сподобу. Политички Антиталент.
Карактерну Камелеончину. Провинцијалног Комплексаша. Понизног Берлинца Бриселаша.
Стога је одговорност,
данас у Србији, а сутра на неком другом мјесту, на свима другима осим на
Вучићу.
Што доводи до
нечег другог. Много катастрофалнијег.
Сви су одговорни,
нико не одговара а само Вучић узима кајмак.