ЗАШТО

ЂОКОВИЋ

ТРЕБА ДА СЕ ПОВУЧЕ

Ако не може да игра на врхунском ниову.

А послије Вимблдона је јасно да се неки генератор код Ђоковића искључио.

Мада је и он томе допринио, свјом одлуком да освоји Златну Олимпијску Медаљу.

Ђоковић дуго игра врунски тенис и даље то ни једно тијело и спортска свијест не може да издржи.

Бљескова може бити.

Али ће више бити Истомина.

Ђоковић је у посљедњој деценији један једини прави Свјетионик Националне Свијести.

Он је постао Ноле Часни.

Као Крст.

Он је лијек за све недаће и промашаје Срске Свјести, Српске Егзистенције и Српског Бића.

Иако Срби и Србија нису прстом меднули да створе Ђоковића, он се није никада одметнуо од њих.

Напротив, он се вратио Србији и Србима.

Удјенуо се у само срце.

Ђоковић је постао свакодневни лијек за Национални Понос.

Он је генератор Позитивизма неопходног Нацијама Компактног Заједништва.

Он је мирис Српског Колективитета.

Сваки Ђоковићев лош резултат изазива појединачне и колективне депресије.

И то није добро за Српску Свијест.

Стога би Ноле, кад се већ удјенуо ту, требао да се повуче из тениса.

Ако не може даље континуирано играти најбоље. А сигурно не може.

И ту није он крив. Ни неки секташ. Ни храна. Ни Бекер.

Не треба да се осипа и руни у Српској Свијести.

Треба да остане Икона.

На крају крајева. Не треба ни себе да понижава.

А паре ће зарадити на други начин.

Јер сада паре иду за њим.

Не мора она за поразима.

Овакав Побдјенички Ноле, потребнији је Србима него њему, и Србима, паре.

Да је из неке друге нације, ништа не би значило то што губи годинама, као Федерер и као Надал.

Код Срба је то помор.

Зато предлажем Нолету да се повуче и оде директно у Свеце.

Јер ће га Срби у својој свијести уништити много више од било ког противника.

А имаће већу штету од тога него он сам.