ДЈЕД
МРАЗ
ЗАБОРАВИО
ДОНИЈЕТИ
ЉЕВИЦУ
НА
БАЛКАН
Данас људи
тако не знају шта је Љевица да је невјероватно да су живјели под тим
Комуњарама, Под Тетрапаком са Краком, у Самоуправном
Социјализму.
Многи, и
учени, заборављају да је у међувремену разграђено не само Друштво Самоуправног
Социјализма већ и цијело лажно друштво европске социјалдемократије и европске
деснице.
На сцени су
остале само финансијерске и неолибералне сплаћине.
Али тако да
су на површини.
Овдје, пак,
нестанком индустрије, која је у Југославији била нетржишна за Европу али
конструкциона за Југославију, нестала је и Радничка Класа.
Радничка Класа
је била темељ идеологије Комунистичке Партије. Савеза Комуниста Југославије.
Оно што је
остало, у овом случају, испод Ратних Профитера и Параполитичких Сјецикеса,
конгломераторијум је у који се не може усадити ни једна идеологија.
Идеологија као
везиво великих друштвених слојева.
Јер, за
такав сужањски положај у Друштву, нема Идеологије.
Изгубљене
Политичке Снаге, које покушавају да остану изнад овог широког сужањског слоја,
баве се дакле само Политиком а не Друштвом, у Хрватској, БиХ и Србији, од
избора до избора, потежу питање Љевице, Окупљања Љевице, Повратка Љевице.
Овдје, уз
Нову Годину, не имајући шта друго смислити у општем хаосу у који су
самодоведени бошњачки политички оријентири, Дураковић гововори о окупљању свих
фактора Љевице у БиХ који би на патриотским основама спријечиле растурање
земље.
У општем
Унитаризму, да подсјетим, Сарајевски Политички Диктат није допуштао Љевици,
Социјалистима, Социјалдемократији, ни помен Националног Питања.
А
Национално Питање је темељ и тог Патриотизма о коме говори Дураковић. Патриотизма
једне, непостојеће, Босанске Нације.
Дураковић
је типичан артефакт Ратне Наплавине и не разумије постјугословенско друштво.
Као што га
не разумију ни нови бизнисмени, нови медијски актери, нови политички слој.
Љевица
данас не може да постоји.
Јер нема из
чега да никне и кога да заступа.
Данас треба
заступати широке социјално уништене слојеве.
Које једино
повезује Нација.
Дакле,
политичка снага, стара или нова, која жели да се наметне и побиједи, мора да
формулише Национални Програм, здрав и реалан.
И да крене
у двије упоредне политичке битке. За придобијање присталица и гласова и за
освајање власти.
А
Патриотизам је само Сарајевска Унитарна Севдалинка.
Као што су
Промјене, лажно србовање странака Савеза За Промјене.