ВОЗ
ЗА КОСОВО
И
ЦИПЕЛЕ ЗА МЕЛАНИ
Иако се те
двије Сторије ни по чему не могу мјерити нити сврстати у исту категорију, оне
су из истог легла Политичких Јавних Алатки.
Имају исту
сврху. Да утичу на појединачну и колективну свијест.
Њихове посљедице,
међутим, и ризици, нису истовјетни.
Када
искључим професионалне противнике свега и
свачега, па, онда, пословичне, па болесне, па оне који не разумију,
Ципеле и Воз се могу скицирати на сљедећи начин.
● Маринкове
Ципеле за Меланију произвеле су одређену количину колективног хормона
оптимистичне свијести. То је мјешавина добре зајебанције, скромног и
доброћудног провинцијалног уласка у Велики Свијет и јавке о једнакости обичних
људи и првих дама.
Ну. Када је
Меланија дала знак да је добила ципеле и када је стигао позив за Бал, то је
Сторији дало потуно нову димензију. Подсвијест Колективног Мнијења добила је
генератор оптимизма о Нашем Малом Мисту. Које није баш непостојеће, којег неко
уважава и из кога се позивају људи на велика прела.
Димензију мисији
Маринкових Ципела за Меланију даје и чињеница да је Маринко Одборник у
Бањалучкој скупштини, да је Сенатор, да је дио политичког мозаика уопште и да
је руководилац у једној успјешној фабрици.
Тако цијела
Сторија враћа вјеру у опште окружење. Даје свим тим пунктовима и људски лик. Јер
је Маринко такав. Цијела прича о томе је саткана на нитима доброћудности.
Иако је
Маринко све то пројектовао и реализовао самостално и без великих анализа и
планова, Сторија Ципеле за Меланију је феноменалан Политички Јавни Потез. То је
потез који доноси користи. Које нису видљиве. Али од таквих потеза и догађаја
твори се амбалажа једне политике. Која је, уз начин испоруке, важнија од самог
садржаја.
● Воз За
Косово. Супротно, то је веома прецизно смишљена и реализована Сторија. Чак су
прецизно смишљене и њене Непредвиђене Посљедице.
Овдје се у
већој мјери морају апстраховати медијски и мрежни противници Вучићеве Власти,
по свим основама. Јер је Сторија медијски много експониранија и тоталитарно је
оријентисана.
То јој даје
моћ да општу осуду и зајебанцију са Возом у дијелу интернетског миљеа,
минимализује.
Сторија Воз
смишљена је, као и многе за Вучићеву Власт, у предвечерје Избора.
Цијена затезања
и компликација са Географском Области Косово, урачуната је и предвиђена. И неће
имати посљедице на редовна давања Србије према Косову, чим прођу Избори.
Бриселски
Фактор је рекао да све то није њихов посао. То је главни сигнал у цијелој
Сторији.
Тим који је
то пројектовао Сторију Воз усмјерио је према два национална сегмента. Једном,
обичном, народском, који то сматра Возом Икона и Првославља, и другом,
ортодоксном, тврдом, националном кордону.
Први су ово
прихватили благоугодно и унапријед оправдавају све што ће се из овога
продуковати а у малом црквеном календару то књиже као велики плус мастиљавом
оловком.
Други су
онемогућени да буду против Воза јер би били и против Косова и против Икона и
против Православља.
Када се све
сабере, Вучић неће имати толику штету колика је стварна штета од оваквих
импровизација. Које су, у ствари, Манипулација Нацијом.
*
Основни
закључак је да догађаји оваквог типа постају неизбјежне Политичке Јавне Алатке
Власти и Избора.
Њихов карактер,
међутим, различит је.
Тамо гдје
је Власт утемељенија, Алатке су доброћудне и широко умилно или барем прећутно,
прихваћене.
Тамо гдје
је Власт мање прихваћена, гдје је тоталитарна и ортодоксна, без јаке страначке
подршке међу Бирачима, Алатке су бескрупулозније и тоталитарније.
И здравствени
картони једног и другог Друштва раличити
су. Здраво и Болесно.