РАДОЗНАЛО МАЧЕ

ТРАНСПОРТ СМЈЕШТАЈНИХ

КАПАЦИТЕТА

ШТА БА БИ

ОД НАКЕ

ЗЕМЉЕ БОСНЕ

Пошто људи нису озбиљно схватили чињеницу да је Босна и Херцеговина у Дејтонском споразуму само нако, и само је названа, крајње огољено, докхолидејсевски хладно, Босна и Херцеговина, нешто као Србачко Ножичка Раван, ми већ двадесет година живимо у крематоријуму за сав нормалан свијет.

Му, Срби а и Хрвати.

Сарај и Шаптачи Фундаменталним Отоманским Унитаристима, од БиХ су начинили Спалионицу.

Спалионица је бржа и практичнија од Крематоријума.

У Крематоријуму су потребне процедура, тишина, достојанство, поштовање упепељеног покојника.

У Спалионицу трпаш ко у шпорет. Ни не крстиш се, нити клањаш.

Спаљују, дакле, Сарај и Странци Усранци, све што је политички, уставно, институционално, егзистенцијално и јавно нормано.

И од Босне и Херцеговине Нако праве Државу Босну. Вашу Државу. Унитарну Вјерску Државу. Праве, не треба крити, европскију, мирнодопскију, Исламску Државу. БАЕШ.

Двије деценије су изгубљене.

За мене су то двије деценије добитка. Јер су добро прошле за Подјелу БиХ. Јер су прошле добро за Самосталност Српске.

Постоји теза да се Бошњаци, њихово Вођство, понаша као Срби прије рата у СФРЈ.

Могуће је и тако гледати. Али није ни близу јер су Бошњаци у томе глупљи и примитивнији од Срба.

Они никад нису имали Државу, као и Шиптари.

Нису имали Нацију, као ни Шиптари.

Таквима је Држава терет и кад им је испоручиш по систему Кључ У Руке.

А терет је и другима, кад је они сами праве.

Терет до Истребљења.

Судбина је тако хтјела. Од Унитарне Босне, до Стоца је слетјела.

Шта је, дакле, покушала и упропастила, та Сарајунитарија.

● Име Босна. За Босну и Херцеговину. То су попримили и странци и сва противсрпска булументарија у свијету. Мало им је било непријатно да се Држава зове Извор Босне и Херцеговине.

● Босански Језик. Пропало.

● Босанац. Биг Фут којег свуда виде а нигдје не постоји.

● Једна Војска. Срби су ту наивно пристали, односно нису се могли изборити за демилитаризацију. Од тих Оружаних Снага нема ништа. Рафи Грегоријан можда може да прави мечиће, али да прави Војску, то не може. Данас је то Спалионица Буџетских Пара. И оквирно покриће за шверц наоружања, бошњачку пљачку муниције, МЕС и инструмент узимања и отимања Територије Републике Српске. Сутра, ако нешто пукне, ту војску ће жене кувачама испребијати на мртво име. Ђе има Војска састављена од Чинова.

● Једна Полиција. Пропало.

● Један Устав. Пропало.

● Неуставне и Антидејтонске Институције. Читаве гарнитуре. Судство. Министарства...

● Неуставне преправке политичког система. Конститутивност...

● Уништавање Републике Српске у важним сегментима како што је Држава Српског Народа, каква је ушла и каква је изашла из Дејтона.

● Уништавање Федерације БиХ, са Хрватима као додатком јелима.

● Покушај разбијања српских и хрватских подручја. Системом Брчко, које им је оставио Милошевић, ЈИО, Јебо Их Он, и Горажде. Али и системом Сребреница. Системом Војнх База у непосојећем државном власништву, а, углавном, на Српској Територији. Системом ВеЦе Цоридора. Што се сада показало у Стоцу и што Човић, кад дође у Бањалуку и добије храброст, прелазну српску болест, назива покушајем успостављања бошњачке трансверзале према Мору.

Шта је, дакле, остало, од свега, након двије деценије.

Од Унитарне Отоманске Државе, остала је само борба за Столац.

Највећи и једини домет Сарај Унитариста и њихових ментора, јесте Савез За Промјене, српска издајничка поптуричка корпорација.

Остало је и то да није само поражен СБК, Сарајски Бошњачки Круг.

Поражени су сви Шаптачи Унитаристима, Све Амбасаде, Све Службе, Сви Велики Кројачи.

Поражени су сви реморкери Дивљег Истока према Крволочном Западу.

Муслиманска Шаховница није никла на Дрини а нешто Тропрста остало је на Уни.

То и јесте наша најтежа Судбина. То мјесто натезања конопца око границе Истока и Запада. У коме Морганизам и З&ФТ виде могућност клађења на коњским тркама и зајебанције са тикетима.

Али је и Српска Шанса.

Та шанса нам омогућује борбу, корак по корак, за Самосталност Српске.

Засад, добро иде. А деценије иза нас, ако устрајемо, и они послије нас, боље ће да виде.

КОЊ НЕ МОРА ДА ЗНА

ШТА ЈЕ ЗОБ

АЛИ БИ ПОЛИТИЧАРИ

ТРЕБАЛИ ДА ЗНАЈУ

ШТА ЈЕ ВЛАСТ

У својим Мемоарима Младен Босић је испричао једну кратку скаску из свог опсежног живота у костиму Елиота Неса.

Горан Салиховић му је, каже, рекао да неће да удара на Додика и тако руши Босну и Херцеговину.

Морам да признам да ме је мало изненадила та индикација. Да је Горан Салиховић политички зрелији, мудрији и реалнији од неког ко десет година води Српску Демократску Странку.

А по страни ћу оставити ту подсвјесну сугестију да је он, Босић, ето пропао само због тога што неко неће да удара на Додика.

Јер је то обична глупост. Као и његово кленисање на Пробосанску Политику Бакира Изетбеговића и Мисију коју му је забацила Једна Амбасада.

Најважнија чињеница је да је Горан Салиховић схватио да се ударом на Додика руши БиХ. А да Младен Босић није схватио да се ударом на Додика руши Република Српска.

Мада ствари нису тако једноставне за схватити.

Рецимо да је Додик Ортодоксни Криминалац.

Онда је јасно да он у БиХ, рачунајући и странце, не може да буде сам Криминалац. И други су у том колу. Да ли ће они дозволити да један потпорањ те платформе падне. Дабоме да неће.

Босић то није схватио него се заобадао ко јуне.

Није схватио да није циљ рушење Једног Криминалца већ промјена концепта БиХ у коме би Република Српска, у првој фази, била једина конститутивна по свим њивама а у другој испражњена од дејтонских надлежности.

Зато су му и рекли да се диве његовој Пробосанској Политици. А он је то прочитао као Противдодик Политици.

Рецимо да Додик није Криминалац. У овој варијанти остали нису битни.

Онда ће удар на Додика, и његов ухапшени пад, опет, накривити БиХ на једну страну. У чему она, Сарајево, и Странци, само је то БиХ, није сигурна да ће опстати.

Јер. Босић не може замијенити Додика нити Есдеес може замијенити Есенесде.

Нема гласове. Десет година их нема. А није рекао Кад срушимо Есенесде и Додика, идемо на пријевремене изборе.

И кад би рекао, и ишао на Изборе, не може их добити.

Ну.

Ствар је дубља и од овакве интерпретације Скаске Салиховић – Босић.

Босић се, као лидер једне Велике Политичке Странке опредијелио за Рушење.

А Рушење је неполитичка технологија, недемократска технологија, неизборна технологија. Америчка Технологија ИрУкСиЛи.

Не ради се о династичкој власти, војном режиму или страној окупацији. Ради се, у Републици Српској, о Власти која сваке двије године има изборне прагове. Дакле демократску провјеру и верификацију.

Како то да неполитички, нестраначки, Салиховић, неће да учествује у Рушењу а изабрани, демократски, лидерски, политички, Босић, хоће да учествје у Рушењу.

Младен Босић је, то је политички очигледно, и без тужилаштва и суда, унаточ свему, пристао на Рушење. Што је Акт Велеиздаје.

Ну.Ну.

Ствар је још дубља.

Многи политички актер, код нас, у Српској, не зна шта је Власт. И коме припада Власт.

А то се пренијело и на Медије, на Јавност, на разноврсне Невладине Активисте и на обичне Инокоснике.

Међу кордонима тих незналица је и Босић.

Власт не припада свима.

Коликогод је систем демократски, власт не припада ни Народу, ни Пореским Обавезницима, ни Политичкој Странки.

Пошто се ради о Представничкој Демократији, власт припада онима који су изабрани као Представници. А њих је веома мало. У егзистенцијалистичком, макијавелистичком, практичном, смислу. Власт припада онима који је непосредно врше. А изабрани Представници то контролишу, надгледају и верификују.

Народ, односно, сви, из тога су искључени. И по Уставу и по томе што они не желе да се петљају у то. Они једном у четири године, или у двије, иду на Изборе и кажу шта имају да кажу.

Пошто Власт не припада свима, не припада ни Опозицији.

Нејасно је како се у томе нашао Младен Босић.

Јер, рекао сам, Власт не припада ни Политичкој Странки. Чак ни оној која је побиједила на Изборима. Након побједе постоје изабрани Представници и именовани Вршиоци.

Стога је депласирано питање Аександре Пандуревић, мени лично, Када ће Еснесде кренути у Борбу Против Криминала.

Ни једна Политичка Странке не може да креће и води Борбу Против Криминала. Као што не може да води наводњавање и мелиорацију.

Институционални механизам једне Државе, а он не зависи само од Побједника, обавља извршне послове. А за тај механизам нису одговорни само они који побиједе већ и они који изгубе. Али и они који су прије њих изгубили и побиједили.

У друштвене, државне и националне послове се не креће. Они се стално обављају. Укупна способност НДД Сфере одређје у којој је то мјери.

Босић и они који су га подржавали у Есдеесу, кренуо је против Институција Републике Српске. Мада је он желио да то буде против Додика, јер му је милије и драже и јер је очекивао више бодова од Једне Амбасаде.

Кренуо је у борбу да он обавља послове умјесто Институција. Или његова Странка, што је једнако погубно.

Завршавајући данашњи Аналфабетски Курс, морам да кажем да се посао Политичке Странке протеже путем: Политички Програм – Показивање Бирачима – Уобличавање Програма за Изборе – Излазак на Изборе – Власт, ако побиједи.

Брзина 60 километара на час, растојање ½ мандата.

Зачин:

Борбом Против Криминала никад нико неће добити гласове за Власт. Што укључује и оне који таламбасају да је Власт Криминална.

У првом случају, Бирачи, онај Народ, Сви, сматрају да је то редован посао, као и асфалтирање, градња Аутопута, што је СНСД имао прилику да види на прошлим локалним изборима у Градишци, и зато се не заслужује останак на Власти. А у другом, Бирачи не воле да им се каже да су они прошле године изабрали Криминалце на Власт.

Борба Против Криминала није Политички Програм.

Мада је много лакше таквим је представити него креирати реални национални Политички Програм и објаснити га бирачима. Убиједити их.

ЕСЕНЕСДЕ

НЕ СМИЈЕ ДА БУДЕ

НАИВНА МЛАДА

НИ ПАРИШКА

СОБАРИЦА

СТАРА

Драган Човић Еуропејац обзнанио је да се у Парламенту БиХ и у Савјету Министара види да коалиција те заједничке сарајске бехар власти не функционише. И изјавио је да долази у Бањалуку.

Пожелио се Миле.

Истовремено. У Сарају, Фахро Радончић разговара са Никшићем, фојничком варијантом Лијепог Нашег Пленковића.

Док је Бакир Себијанац у Ирану.

Да свега тога није било, ја не бих ни знао да је Себијанац у Ирану. Иако сад знам, не знам шта ће Бакир у Ирану.

Шта повезује све те догађаје.

Есдеа је, а и Фахро с њом, изгубила Локалне Изборе. А Есенесде их је добио. Као и Никшићев Есдепе, у извјесној количини.

Есенесде, и групација око њега, добио је 331.000 гласова. За одборничке листе. А има ту још неких сарадника.

Када се саберу начелнички гласови, резултати су још убједљивији.

Себијанац је, претходно, тако умилно разговарао са Фахром, како Фахро данас разговара са Никшићем.

И, резултат је био тај да се Фахро похвалио како је коначно нашао савезника. За СББ. Са Бакиром Будућност.

Са Додиком једино може, данас, у БиХ, у Југоисточној Европи, у Подунавској Конфедерацији, да разговара Човић. Пошто се Путин није пријавио у Сребреници.

Покушао је и Бакир. Па га Додик зајебо. А и ако га није зајебо, то је јавно рекао. Што је још горе.

Углавном. Власт на нивоу БиХ не функционира.

То значи двије ствари.

Није ни прављена да функционира. Већ да Сарај и Бакир владају. Човић да глуми Еуропопечитеља. А Савез За Промјене, МБГ, Мара Без Гаћа, у цјелоноћном присуству Девет Говедара, из предања Јебла Мара Девет Говедара, а онда су Говедари почели Мару..., да служи само за затварање врата, понеку будалаштину и засмијавање.

Зар је неко очекивао да ће Црнадак да води неку инострану политику. Или Мектић да обезбиједи неки ћошак.

Друго. Есенесде треба да гујицу држи узазид и само се љубазно смјешка. Све до краја мандата. Или док не дође Морин Кормак, у Палату.

А и тада јој учтиво сопштити да се маршне одакле је и дошла. Уз невладине мирољубиве демонстрације око Палате. Са транспарентима Сјети се Референдума, Морин.

Есенеде не смије да подлегне атмосфери постизборног сумрака који се надвио над Сарај, Еуорпску БиХ и Једну Амбасаду.

Једна од древних политичких филозофија, она моја, каже да Пропаст треба пустити до краја. Туђа Пропаст се не спашава. Онај ко пропадне на Изборима, треба да пропада читав мандат. Не спашавај га.

А биће шаптача Есенесдеу, и Додику. Да се полети у Сарајску Власт.

СНСД, да има какав квалитетан само мислећи, обимни полиитчки орган, тијело, статуарни страначки институт, требао би одржати скуп и изнијети неколико закључака, ставова, важећих до краја мандата. Аидаље.

● Бирачи Републике Српске, нису 2014е хтјели СЗП у власти Сарајева. Неће то ни сада. У потпису: 331.000.

● Есенесде, и коалиција, неће да из сарајевских јасала једе издајничке Сазапове оглабине.

● Аутори, аранжери и композитори Бакирове Власти са приручним Србљем, морају да изађу на свјетлост дана и признају пораз Концепта Пробосанских Срба и цијеле композиције Државне Власти, СТЈ. Нека распишу пријевремене изборе за Заједничке Институције.

● У наредних пола године Бирачима Републике Српске образложити издајнички пројект Сазапа и покушај подвале да се преименују у Савез За Републику Српску.

● Са Европском Унијом само партнерски. Обуставити приступне процедуре.

● Са Нато Пактом никако. Територијалну имовину Републике Српске, на коју су бациле око Нато хијене и Сарајевске аждаје, бранити правним дејтонским средствима и оружаном силом.

РЂА НА ЖЕЉЕЗУ,

ЈАВНОСТ

НА ДЕМОКРАТИЈИ

Само се Она Ствар може употребљавати а да не разумијеш како функционише.

Са Друштвом и Државом то није случај.

Након лажних ратова за слободу, крст часни, демокрацију, демократију, вишестраначки систем, европске интеграције и излазак из комунистичке диктатуре, слагало се радницима, сељацима и поштеној интелигенцији да се одмах, по Дејтону, улази у Демократију. Тржиште. Капитализам. И Људска Права.

Од конкретних доказа добијено је само нешто Јавности. Умјесто Новинарства за то су послужили Медији. Све остало је узето или уништено. Тамо гдје су РСПИ били добри, допуштено је и њима да понешто униште.

Онда су се, РСПИ, Радници Сељаци Поштена Интелигенција, у међу времену оплемењена беспосленим, нерадницима и купљеним дипломама, разврзли по Јавности, што као актери, што као конзументи.

Био је то процес, перформанс, сличан оном у коме би по Војводини и Славонији инсталирали до пет, до шест милиона, пољских нужника, па Јавност истовремено пустили унутра да сере и да голих гузица излази на стрњишта, класуришта и испашу.

Данас, посљедице тога су, тржишно и капиталистички законите и сљедствене.

Имамо једно Велико Голо Дупе које слободно и јавно шета по нашој јавној колективној свијести и између нас.

Наша Јавност није само гологуза.

Она и нас претвара у своје гологузане.

Регрутује нас. Постројава. Вагонира. Прави од нас Демократију. Позива се на нас. Узима кредите иако никад нисмо потписали да смо јој жиранти.

Она нам, та Јавност, то Велико Голо Дупе, сваког јутра диктира шта ћемо да гледамо, читамо и чиме да се занимамо. Па нам, онда, предвече, кад се добро задојимо, шапне да смо то ми тражили.

ВГД је у том послу ангажовало многу гамад, сакаћенике, губаре, мрмке и балегаре.

Они су обучени, увјежбани, по посљедњим борбеним стандардима. А и не треба их нарочито обучавати. Довољно је да смрде. Као да су сад из Пољског Нужника.

У том послу су се многи извјештили.

Кренули су и у Приватни Сектор Јавности. Раде мало за оне Лажове  с почетка али раде и за себе. Градећи себи положаје, углед, незаобилазност и пунећи вреће са моћи и капиталом.

Они су се проширили на све сфере. До Избора. До Путина. До Бијеле Куће. Они га и Обами ваде. Кад ујутро или послије важног састанка, пожели да пиша. Овдашњима, нашима, малим, не ваде, већином га стављају.

Дабоме, ништа од тога не доноси користи.

Ни новине, ни портали, ни телевизије, ни савјетници.

Користи само даљем уништавању Јавности.

А ми мислимо да се ниже од Даре Буба Маре не може. У Умјетности.

Или од Даре Буба Бебе. У Политици.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ИСПОЧЕТКА

КО ЧЕТЕРЕС СЕДМЕ

У ЧЕТНИКЕ

Одласком Пробосића, те интелектуалне политичке громаде, концептуалисте, есдеесове Марине Абрамовић, брдско планинског српског Вили Бранта, креатора Пробосанске Политике Републике Српске, којом је срушена Федерација, и њен Парламент, као и Фахро Радончић, а из руку мрског Бакира отета Зеница и тако даље, двије велике политичке групације, Савез За Промјене и Српска Демократска Странка, обезглављене су.

Кренуло се крају мандата а они бауљају ко да су јели буњике и мамене краве.

Дискусије трају.

Оги се укључио. Предлагао сам летеће измјене. Чак и Пандуревићку да упрегнемо. Мектића да у Београд пошаљемо. У три лепа београда, додаје неко из таме есдееса. Јебали су ме за теве дуел али никада нећу рећи ко јер им никада не могу рећи не.

Шаровић ћути. Извезао месо у турску и воће у Русију. Још га јебе купус. Ако то ријеши, иде у Геседам.

Ћути и Босић. Играо на двије карте. На Мектића и на Додика. И обје карте изгубле играча.

Мектић, кодачујем, нариче. Требао сам хапсити Босића а не Додика. Упропастио је Савез За Промјене. Сад су наша мјеста упитна.

Одјекују идеје о повратку Јеремије у Есдеес. Стари Кадар. Бореновић се чеше. Да неће некоме пасти на памет да и Иванића врати.

Ну.

Како је на ствари.

Есдеес треба да буде сретан што се све догодило сада. Да иду, у дугим редовима, и љубе Есенесде у дупе. И да им изричу захваленије што нису начинили репризу грешке из 2012е, иако јесу понегдје, која би их заварала у гласовима. Да њих и турака има триста иљада.

Савезу За Промјене, пораз Есдееса је добар изговор да се распадне.

Тако јевтину Издају Срби одавно нису имали. А ни код Кинеза Ђуре нема а се купи. Ни за ена малка.

Био је то Савез Нонконцептуалиста.

Савез за угузичење два Педепеовца, једног Есдеесовца и једног Будибогснамовца.

Безидејна политичка програмска оријентација Савеза За Промјене није настала случајно у таквом паковању.

Она се темељи на беспрограмативности Есдееса и Педепеа.

За Педепе је познато.

Али се од Есдееса очекивало да има нешто од политичког програма. Јер, од те три ријечи, двије обећавају. Српска и Демократска.

Босић није успио да учини ништа на том плану. Ако је прву половину свог босовања потрошио на стабилизацију, другу је морао утрошити на програматизацију.

Власт се може побиједити само Политичким Програмом.

Може се и срушити на улици. Што је Босић, и цијели Сазап, покушао. О томе и Оги пише. Догађање Народа. Чиме само доказује да и релативно млад човјек може да буде политички плитак.

Јер. То се одавно не зове Догађање Народа већ Догађање Украјине.

Сада је и Сазап и Есдеес у тешком живом блату.

За Сазап и добро.

Али за Есдеес није добро.

Они су још увијек у облику Политичке Странке. Мада не функционишу тако. Али још увијек је код њих остало, једино код њих, неког опозиционог потенцијала. Мада су, у међудобу, остали без много људи. И закаснили су са Програматизацијом. Намјање мандат и по.

Налазе се, дакле, Есдеес, на дну са кога више није могуће одскочити. Они немају више снаге ни да стењу. А камоли да прдну и да скоче.

Есдеес је занимљива политичка историја.

Биће још занимљивије проучавати њихов крај.

КАКО СТАБИЛИЗОВАТИ

СТРАНАЧКУ

ОРГАНИЗАЦИЈУ

ЕСЕНЕСДЕА

Једноставно. Дати јој највећу важност.

Ну. На том Косову Неравном, превише је рањених и мртвих а Косовке Дјевојке, барем једне, ни на видику.

Есенесде је, послије побједе 2оо6е, овако освајао одборничка мјеста у Републици Српској:

2оо8е – 456

2о12е – 368

2о16е – 390.

Одборничка мјеста су битна јер говоре више о Организацији него начелничке побједе или порази. Пошто начелнички кандидати могу са собом да носе и изванстраначке ореоле или унутарстраначке минусе, који се не одржавају на чист организациони резултат већ на њихов.

Када се узме у обзир број побједничких општина СНСД, на почетку те деценије и сада, на овим Изборима, за неколико дијелова постотка број одборника по побједничкој општини је и повећан.

То је филигрански доказ Стабилности Организације Есенесдеа, којој се од те 2о12е не посвећује дужна пажња.

Јасно је да је Инерциона Снага Организације Есенесдеа велика и да се тешко осипа. Да је то изграђена структура као Политичка Породица. Коју ремете кадровске умоболке, нарочито на Локалним Изборима.

Прошли пут је Есенесде покушао да губитак двадесет општина оправда нашим лошим коалиционим потенцијалом, нашом осионошћу на локалу кад се ишло самим грлом у јагоде.

Али то није тачно. Био је то погрешан избор кандидата.

И сада је Савез За Промјене ишао против СНСД са чврсто увезаном коалиционом Гужвом, па су изгубили.

Организација СНСД је на удару углавном због рушења и неприхватања Концепта Једно Бирачко Мјесто – Један Мјесни Одбор.

На многим мјестима се, у недавним Изборима, начелнички побиједило на основу активност ММЉ, Мреже Мојих Људи. Умјесто ММО, Мреже Мјесних Одбора.

То је краткорочно добро. Али ће се као проблем јавити на Општим Изборима.

Есенесде мора квалитетно и брзо начинити Анализу Избора и установити стање ММО у свакој општини. И добро погледати податке за сваку општину у посљедња три локална изборна циклуса.

·        У 11 општина СНСД је вратио или задржао број одборника у односу на прије десет година.

·        У 12 општина је повећан број одборника у односу на 2оо6у.

·        У 4о општина је смањен број одборника. Осим што је у Станарима повећан у односу на прошле локалне изборе али Станари нису постојали, као општина, 2о1ое.

Када се изузму ситне општине, занимљиве су

·        Дубица, која се држи стабилно и чију организацију није успио пореметити екстерни кандидациони инцидент прије четири године.

·        Мркоњић Град, гдје је организација једно од Седам Есенесдеових Чуда.

·        Дервента, у коју се не мијешају ни Мајкуни ни Мудро Руководство.

·        Теслић, коју не може пореметити ни удар на Одбор ни Сигурна Кандидатура.

·        Зворник.

·        Пале.

·        Требиње.

Неке од ових општинских организација захтијевају озбиљан организациони рад. Због ММЉ и технологије Сигуран Глас која се на њу наслања.

Али, Драги Есенесде, опет, најбоље зна.

ВУКОДЕРИЦА

НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Шта ће донијети избор Вукоте Говедарице за Предсидетеља Есдееса, осим што ће гатачким Есенесдеовцима омогућити правдање, Изгубили смо, па Говедарица је из Гацка, овдје су јаки ко црна земља.

Неће донијети ништа.

Ни Српској Демократској Странци ни политичкој сцени Републике Српске.

● Есдеес је таква шаховска табла да је Вукота Говедарица једина фигура која је могла да се помакне. Других имена нема јер је Пробосић све елиминисао, на разне начине а, углавном, покушавајући да учини да то изгледа добровољно или самокривњом.

Стога је приједлог Говедарица за предсједника прошао без било каквих потреса. Што и јесте најопасније за Есдеес.

● Говедарица је једини лоциран на Политикој Сцени Српске па је бољи кандидат него неко ко ради у Мрском Сарајеву. Ако је неко тако размишљао. Пандица Џеврије је елиминисана јер је женског рода. Мићо је изгубио дах у  38. километру маратона, Обрен је профанисан а и да није домет за те послове му је никакав.

Тако се Есдеес довео у ситуацију да је Драган Чавић најбољи кандидат за Предсидетеља.

● Вукота Говедарица изванредно одговара Странцима Усранцима и Једној Амбасади.

Његова карактерна сипорекс структура, релативна младост и политички аналфабетизам, омогућују да га се обликује у било ком смјеру. Онако како се од Аце Сто Муслимана створио Универзални Пријатељ.

Добоме, тај пројект би ступио на снагу онда када се побиједи и сруши Есенесде.

● Говедарица је географски једини могући потез Есдееса. У Бањалуци немају ништа. Као и у Приједору. И у Зворнику. За Добој и Бијељину сам рекао. У Требињу и Фочи исто ништа.

Вукота је безболна географска фигура јер се играњем на некога из блискосарајског, бијељинског и добојског региона, долази у сукобе са два друга.

● Говедарица није капацитиран да води политичку странку. Његово политичко образаовање никакво је а схватање НДД Сфере крајње је провинцијално и ендемско. Његов карактерни политички лик је настао у подручју Херцеговине, у гнијезду глагољивих и приповједачких радикала типа Вука Драшковића. То је подручје, још увијек, подручје Турског Друма. У ширем коективно психолошком и политичком смислу. Подручје које не перципира Нацију и Државу на начин како је то у другим подручјима Републике Српске.

● Вукота Говедарица је лажни покушај да се прекине са Пробосанском Оријентацијом Есдееса.

● Крајњи домет Говедарице је посланичко дјеловање гдје је један од бољих ученика Драгана Чавића. Али је његов јавни политички домет неколико пута мањи од Чавићевог. Чији је, такође, упитан. Јер за десет година није успио ни да близу побједе стигне, нпр, у Бањалуци.

● Политичко сљепило Вукоте Говедарице трасирано је његовом Антидодик оријентацијом. Он је један од јуноша који је отхрањен на лажној сиси из које стално тече млијеко, које не иде у стомак већ у мозак и које сугерише Само Срушити Додика. А онда ће из друге сисе да потече Мед.

Ако се, у међудобу, грешком, не ухватиш за киту.

Када се све уобзири, Српска Демократска Странка је узела предах до губитка избора 2018е.

А у овом часу није могуће предвиђати њена догађања послије тог бродолома.