КОЊ НЕ МОРА ДА ЗНА

ШТА ЈЕ ЗОБ

АЛИ БИ ПОЛИТИЧАРИ

ТРЕБАЛИ ДА ЗНАЈУ

ШТА ЈЕ ВЛАСТ

У својим Мемоарима Младен Босић је испричао једну кратку скаску из свог опсежног живота у костиму Елиота Неса.

Горан Салиховић му је, каже, рекао да неће да удара на Додика и тако руши Босну и Херцеговину.

Морам да признам да ме је мало изненадила та индикација. Да је Горан Салиховић политички зрелији, мудрији и реалнији од неког ко десет година води Српску Демократску Странку.

А по страни ћу оставити ту подсвјесну сугестију да је он, Босић, ето пропао само због тога што неко неће да удара на Додика.

Јер је то обична глупост. Као и његово кленисање на Пробосанску Политику Бакира Изетбеговића и Мисију коју му је забацила Једна Амбасада.

Најважнија чињеница је да је Горан Салиховић схватио да се ударом на Додика руши БиХ. А да Младен Босић није схватио да се ударом на Додика руши Република Српска.

Мада ствари нису тако једноставне за схватити.

Рецимо да је Додик Ортодоксни Криминалац.

Онда је јасно да он у БиХ, рачунајући и странце, не може да буде сам Криминалац. И други су у том колу. Да ли ће они дозволити да један потпорањ те платформе падне. Дабоме да неће.

Босић то није схватио него се заобадао ко јуне.

Није схватио да није циљ рушење Једног Криминалца већ промјена концепта БиХ у коме би Република Српска, у првој фази, била једина конститутивна по свим њивама а у другој испражњена од дејтонских надлежности.

Зато су му и рекли да се диве његовој Пробосанској Политици. А он је то прочитао као Противдодик Политици.

Рецимо да Додик није Криминалац. У овој варијанти остали нису битни.

Онда ће удар на Додика, и његов ухапшени пад, опет, накривити БиХ на једну страну. У чему она, Сарајево, и Странци, само је то БиХ, није сигурна да ће опстати.

Јер. Босић не може замијенити Додика нити Есдеес може замијенити Есенесде.

Нема гласове. Десет година их нема. А није рекао Кад срушимо Есенесде и Додика, идемо на пријевремене изборе.

И кад би рекао, и ишао на Изборе, не може их добити.

Ну.

Ствар је дубља и од овакве интерпретације Скаске Салиховић – Босић.

Босић се, као лидер једне Велике Политичке Странке опредијелио за Рушење.

А Рушење је неполитичка технологија, недемократска технологија, неизборна технологија. Америчка Технологија ИрУкСиЛи.

Не ради се о династичкој власти, војном режиму или страној окупацији. Ради се, у Републици Српској, о Власти која сваке двије године има изборне прагове. Дакле демократску провјеру и верификацију.

Како то да неполитички, нестраначки, Салиховић, неће да учествује у Рушењу а изабрани, демократски, лидерски, политички, Босић, хоће да учествје у Рушењу.

Младен Босић је, то је политички очигледно, и без тужилаштва и суда, унаточ свему, пристао на Рушење. Што је Акт Велеиздаје.

Ну.Ну.

Ствар је још дубља.

Многи политички актер, код нас, у Српској, не зна шта је Власт. И коме припада Власт.

А то се пренијело и на Медије, на Јавност, на разноврсне Невладине Активисте и на обичне Инокоснике.

Међу кордонима тих незналица је и Босић.

Власт не припада свима.

Коликогод је систем демократски, власт не припада ни Народу, ни Пореским Обавезницима, ни Политичкој Странки.

Пошто се ради о Представничкој Демократији, власт припада онима који су изабрани као Представници. А њих је веома мало. У егзистенцијалистичком, макијавелистичком, практичном, смислу. Власт припада онима који је непосредно врше. А изабрани Представници то контролишу, надгледају и верификују.

Народ, односно, сви, из тога су искључени. И по Уставу и по томе што они не желе да се петљају у то. Они једном у четири године, или у двије, иду на Изборе и кажу шта имају да кажу.

Пошто Власт не припада свима, не припада ни Опозицији.

Нејасно је како се у томе нашао Младен Босић.

Јер, рекао сам, Власт не припада ни Политичкој Странки. Чак ни оној која је побиједила на Изборима. Након побједе постоје изабрани Представници и именовани Вршиоци.

Стога је депласирано питање Аександре Пандуревић, мени лично, Када ће Еснесде кренути у Борбу Против Криминала.

Ни једна Политичка Странке не може да креће и води Борбу Против Криминала. Као што не може да води наводњавање и мелиорацију.

Институционални механизам једне Државе, а он не зависи само од Побједника, обавља извршне послове. А за тај механизам нису одговорни само они који побиједе већ и они који изгубе. Али и они који су прије њих изгубили и побиједили.

У друштвене, државне и националне послове се не креће. Они се стално обављају. Укупна способност НДД Сфере одређје у којој је то мјери.

Босић и они који су га подржавали у Есдеесу, кренуо је против Институција Републике Српске. Мада је он желио да то буде против Додика, јер му је милије и драже и јер је очекивао више бодова од Једне Амбасаде.

Кренуо је у борбу да он обавља послове умјесто Институција. Или његова Странка, што је једнако погубно.

Завршавајући данашњи Аналфабетски Курс, морам да кажем да се посао Политичке Странке протеже путем: Политички Програм – Показивање Бирачима – Уобличавање Програма за Изборе – Излазак на Изборе – Власт, ако побиједи.

Брзина 60 километара на час, растојање ½ мандата.

Зачин:

Борбом Против Криминала никад нико неће добити гласове за Власт. Што укључује и оне који таламбасају да је Власт Криминална.

У првом случају, Бирачи, онај Народ, Сви, сматрају да је то редован посао, као и асфалтирање, градња Аутопута, што је СНСД имао прилику да види на прошлим локалним изборима у Градишци, и зато се не заслужује останак на Власти. А у другом, Бирачи не воле да им се каже да су они прошле године изабрали Криминалце на Власт.

Борба Против Криминала није Политички Програм.

Мада је много лакше таквим је представити него креирати реални национални Политички Програм и објаснити га бирачима. Убиједити их.