ФОТОГРАФИЈЕ

ДАНАС ПАТИМО

ОД МАЊКА ЗДРАВОГ

НАЦИОНАЛИЗМА

И ОД НЕРВОЗЕ ЗБОГ

ТУЂЕГ ПРАЗЊИКАВОГ

Велики је проблем Нација које се, изненада, неспремне, нађу у својој Држави.

Некипут дјелују остављено, понекад изгубљено, некад не знају да се путем иде напријед или назад па би попријеко, често вичу и дрече, као да се боје мрака, скоро увијек им пут изгледа као да путкоаза нигдје нема.

Њихова неспремност, најчешће, неспособност, да имају властиту Државу, показује се у одложеној фази самосталности, када посегну за Национализмом којег немају више коме упутити, на коме га истрести, када немају више кога заклати и протјерати.

Такав Национализам, беспотребан, неефектан, примитиван, посебно је, сифилистично, стање Колективне Националне Свијести.

Такав Национализам сада практикује Хрватска.

И он јасно показује да су све вјештине, умијећа и способности живља у Хрватској да имају властиту Државу, неовисну, независну, барем онолико колико је то била Социјалистичка Република Хрватска у СФРЈ, истрошене и да нису дале резултате.

Кад имаш етнички чисту Државу а остане ти још само празни примитивни Национализам, јасно је да си у ППМ. Политичкој Пичци Матерној.

Хрватска је подузела низ Националних Испада према Србији. Према унутрашњим Србима. Оно мало јадничади што је остало. У времену прославе Олује, која је симбол протјеривања једног цијелог Уставног Народа а од чега се прави Темељ Хрватске. Што може бити само умоболни антицивилизацијски чин.

Предузела је и у сврху предизборне кампање.

Али то не може поништити оцјену да је то латентно стање Хрватске.

Све то је послужило Србима да тај празни Хрватски Национализам почну да користе за унутрашњу употребу. И то је једини његов ефекат. Нешто мало екстерне употребне вриједности.

Срби, у Србији, слично користе и шипатарски национализам који се манифестује као племенско колективно сметљиште.

Срби тиме само доказују да немају Здравог Национализма.

У тренутку када Вучић, и други Срби, не смије отићи у Јасеновац, а на сопствену одговорност иде у Сребреницу, депласирано је и морбидно обиљжавати Прогон Срба Хрватске, у неком београдском насељу. И дачићевско-ифнормеративно дркати по Колинди и Хрватској.

Хрватска је Друга Држава.

Подијељени смо.

И Хрвати имају право да се засеравају догрла и преко тјемена.

То Србе не треба да дотиче.

Као и што Хрвате или муслимане, не треба да узбуђују Дража и Четници.

Чинећи супротно, ми само показујемо да нисмо способни за Своју Националну Државу. Да у нашим главама још стоје заједничке координате вриједности.

Срби би први требали да се одрекну тог олињалог заједничког примитивизма и окрену се Здравом Национализму који подразумијева и Националну Државу. Као и свијест о њој.

Јер Срби су први, давно, имали Нацију и Државу.

Они нису на тај пут испали из бујади.

У БиХ,

У ТОКУ ЈЕ

ЖРИЈЕБАЊЕ

ЗА 2018у

Година је и тако пропала.

Љето је, мање од шездесет дана је до Локалних Избора.

Након којих слиједи стршљеник формирања власти, примопредаје и усвајања локалних буџета. Па долазе нове године и српски јануар.

Све је то лоше вријеме, за нас, Заједничке Органе. И све нас, полако, прекрива рузмарин, сњегови и шаш.

Треба записати сљедеће.

► Осим аранжмана Савеза За Промјене и Српског Пробосанства, Међузај се, у БиХ, ни по гузици није почешао, да припомогне било каквој кретњи даље. Јер, о напретку, реформама, економским успјесима, немогуће је говорити.

► Бакир Изетбеговић је пола мандата утрошио у дресирање и приптомљавање Фахрудина Радончића.

► Драган Човић је изгубио вријеме у празној Еурофорији.

► Република Српска је губила вријеме у борби са наказама Савеза За Промјене који су умислили да у Заједничким Органима представљају Српску, Јужну Америку а послије подне и Русију.

► Међузај, ЕУ, Амамб и слично, потпуно су се пасивизирали уздајући се у Савез За Промјене који ће чаробним штапићем разбити Републику Српску а они ће, у Брисел и Вашингтон послати Викиликс: Реформе су успјеле.

Посљедица таквог, скоро двогодишњег, стања јесте неколико лажних пројектила о напретку БиХ, у интеграцијама и унутра. Мехкор. Попис. Реформска Агенда. Измјена Изборног Законодавства. Писмо Намјере. Неписане Намјере.

То је било стање које се може окарактерисати као Подвале Парова.

А кулминирало је сусретом Додик – Бакир. Којег је, према показу, организовао Вигемарк, шеф делегације и високи бриселски представник у БиХ. Вјероватно не са намјером да произведе неку корист или штету, већ Нако. Можда је и имао неке деструктивне намјере, или његови налогодавци. Али, свеједно, испало је Нако.

Основне карактеристике таквог скоро двогодишњег стања су.

► Сви актери су дошли у потпуно пасивну позицију. Ни један скакач нема оно поље на лакат, ни један лауфер нема дијагоналу, топови у угловима а пиони дошли један до другог, са празним редовима до себе.

► Локални избори не дају довољно горива да би се политичка сцена узбуркала. Мањевише, све побједе и порази су познати. Избори ће бити потпуно мирни и предвиљиви. Осим што неће бити 17.864 црвена билборда СДП-а са будалаштином Држава За Човјека.

► Савез За Промјене је скроз разбијен. Први је иступио Иванић. А кандидoвањем Чавића за Градоначелника Бањалуке, донијели су и дефинитивно Потврду да више не постоје.

► Бакир Изетбеговић не може да се 2018е кандидује за Члана П, јер је у другом узастопном мандату. То му даје одговарајући маневар. Човић може да се кандидује и поптуно је сигуран. То му, такође, даје, одговарајући маневар. Иванић може да се кандидује али то му не даје никакав маневар. Он мора да га обезбиједи. Увидио је да терет Издајништва Сазапа и муслиманских гласова више не може да се подноси. Стога је иступио самостално, напустио мјесто Предсједника ПДП и покушава да са Додиком начини пакт о томе да буде Кандидат СНСД и свих неиздајничкх српских политичких фактора. Тај пројект подржава Међузај, њен видљиви, а нарочито њен невидљиви дио. Јер, Додик не може да се кандидује за Предсједника Републике и просто мора да се кандидује за Члана Предсједништва. А пошто неће бити Бакира, а остаће Човић, Додик ће да улети као Џингис Кан у младу расаду. Стога је најпречи пројект спријечити Додикову кандидатуру. У том пројекту је Иванић. Међузај, невидљиви дио грозничаво анализира. Гдје ће штета бити мања. Или оставити Додика у Српској или га пустити у Предсједништво.

Како се понаша Главни Четверац БиХ.

► Човић креће у активизам јер настоји да у преосталој половини мандата ријеши барем неке кораке Хрватског Питања, уздајући се у то да ће то Сарај и Међузај морати да прихвате како би га имали мирнијег у Предсједништшву. Зато је, као што је Иванић изјавио Више ништа није исто, он рекао Више нема Скупштинске Већине.

► Бакир зна да ће умјесто њега у Предсједништво доћи неки Звиздић и да је потребно обезбиједити бољу позицију Политичког Бошњаштва. Пошто је потопио Лагумџију, припитомио Радончића, остало му је да се мало приближи Додику. Кад већ није успјело да га се ухапси за било што.

► Иванић се репозиционира како би остао у игри у оквиру Међузај Пројекта и у оквиру Српства.

► Додик зна да је у предности тако да штафетну палицу може да, као трећи тркач у 4 х 400, дадне и гледаоцу, златна  медаља је обезбијеђена. Девастиран је Савез За Промјене. СНСД нема гдје да изгуби на Локалним Изборима, Иванић више није противник а неће оснивати нову странку. Чавић се самосахранио, а и други су га, у Кандидатауру за Градоначелника БЛ. Босића Бакир може само послати у неки Санџак. Пошто ће након Локиз почет да му се дрма и шубара и гузица, на мјесту Предсједника СДС-а.

Због свега тога, догађа се ово што се види у задњих мјесец, два, три, у БиХ.

Сви стоје узазид и гледају 2018у.

БиХ

МАКСИМУМ:

ХЛАДНА

РАЗГРАНИЧЕНА

КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

Догађаји у Бурекџиници код Вигемарка, а и потоњи, коликогод изазивали еруптивну зајебанцију, аналитику, шовинистичке изливе или мудросерострањско похваљивање, веома су добар Нациомјер тројних односа у БиХ.

Прије тога, стање је изгледало, угрубо, дабоме, овако.

► Хрвати. Човић. Да извучемо своју Изборну Територију, али не помињући Трећи Ентитет и да добијемо Мостар. Превод. Да зајебем Бакира и останемо добри са Додиком.

► Бошњаци. Бакир. Да пустимо Хрвате да европејишу.ба. Њима то добро иде. Они воле да буду господа. Да купимо вријеме за Мостар и Изборну Територију. Превод. Да зајебем Човића и навабим још Срба.

► Срби. Додик. Да не дамо насе а да добијемо финансијска средства. Да покажемо интеграцијаштво а да чувамо Дејтонску Позицију Републике Српске. Превод. Да зајебемо Бакира а подржаћемо Човића, штагод каже.

► Странци Усранци. НЛО & Мур. Довољно смо закували. Намамили смо Човића. Измамили Савез За Промјене. Али, Бакир се превише протурчио. Да га бацимо, мало Србима и Хрватима на глодање. Сад је вријеме да уљетимо. Кикирики, бурек, чорбице.

Након Бурекџинице код Вигемарка.

► Бакир. Јесам испо будалаш. Шта ћу ја са Власима.

► Додик. Ништа Бакир. Штагод каже Човић, потписаћу.

► Човић. Иди у Коњиц, види ималме.

Опет наводим примјер неког водитеља хрватске младежи у Мостару, извјесног Шешеља, који је, за вријеме Калајевог Режима, организирао одлазак младих Хрвата на сахрану православном попу па је то Међународна Заједница, Калај, спријечила.

То се стално понавља. Па и сада. Само Бакир није читао Томислава Краљачића и Калајев Режим у БиХ.

Да би покушали доћи до самосталаности, српска, хрватска и муслиманска политика, бошњачка, ако је боље, и да би дошли до суживота, коегзистенције и какветакве толеранције, политички представници три Нације у БиХ морају да елиминишу Међународну Заједницу. Из игре. Да их држе само на подгријаној тави. Као Инцка што се држи. Понекад, само дрмнеш, мало, таву, он лупи неку изјаву и сви су опет мирни добро вријеме.

Та елиминација Међузаја, захтијева Реалну Политику.

А она се зове Хладна Разграничена Коегзистенција. ХРК.

У мојој варијанти то је Подијелити Све Што Се Може Подијелити. ПСШ СМП.

Зачетак те ХРК тронационане политике у БиХ је споразум СНСД-а и ХДЗ-а.

Та сарадња почива на реалним и практичним потребама. Она не значи да се Срби и Хрвати воле. Никад се неће вољети нити требају да се воле. Хрвати су увидјели Сарајско Непријатељство, у садејству са Међузај. Па су прихватили руку.

Срби су увидјели да је боље имати и такве Хрвате узасе него тројку против себе. Хрвате, Сарај и Међузај.

Како је могућа та сарадња.

Могућа је јер ни Хрвати а ни Срби немају намјеру да поклопе једни друге или да потчине цијелу БиХ. Као што ту намјеру имају Сарај и Бакир.

Стога ће се Бошњачку Политику, није то само Бакир и Сарај, најтеже утјерати у бразду.

Јер су најдаље, потпуно далеко, од реалне политике и ХРК.

Зато плаћају цијену. Рачун по рачун. Као сада Бакир.

ТЕШКЕ

МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ

ОДНОСЕ У БиХ

СВОДЕ НА

КЛАДИОНИЦЕ

Има та нека, још предратна, таблоидна, ријалитистичка, сокачка, јетрвска, црта јавности, мнијења и политичке пропаганде уопште, у Босни и Херцеговини, која суштинска, егзистенцијална, национална и међунационална, питања своди на ЗБП, Зачепљене Банализационе Пропусте.

Углавном су два узрока таквог пласмана кованица без покрића.

Несхватање и незнање о политичком систему, држави, федерацијама, конфедерацијама, консоцијацији, пробелима опстанка више нација под једном.

Или је у питању чисти Унитаризам.

Много је примјера за Зачепљене Банализационе Пропусте. Кад Политичка Банализација плива  авенијама те срећне Земље БиХ.

Српска не прихвата ништа на нивоу БиХ јер штити свој Криминал и Корупцију. Нпр.

Криминал и Корупција, чак и да је и јутрошње новорођенче, као Држављанин Српске, окорјело криминалче, немају ништа са Дејтонским Уставним Уређењем БиХ и међународно-правном позицијом Републике Српске.

Тим и таквим Политичким Банализацијама, које не практикују само Сарајски Унитаристи, већ и Савез За Промјене, такозвана Опозиција, понижавају се Срби.

Што је уобичајена унитаристка технологија. Која се граничи са Шовинизмом и Фажизмом.

Већ неко вријеме Сарај понижава и Хрвате.

Најприје је то било на нивоу Комшића, мултиетничког кандидата за Хрватског Члана Предсједништва. Мултиетничког у смислу мултиетничности Лагумџијиног Есдепеа.

Типичан османлијски кадровски Рецепт Тајип Златан.

У посљедњим мјесецима Хрватима се импутирају Кладионице. Кобива. Све велике Кладионице држе Хрвати. А Кладионице не плаћају порезе. А то руши Државу. И још Хрвати траже да то тако остане. ХДЗ то захтијева, нагађа се, уцјењује.

Могуће је. Нисам истраживао а и нећу.

Знам, из Историје, да су Срби одувијек били Криминалци. Они су протјерани, озгор, јер су хтјели да украду Дњепар и Дњестар. А знам и, из Повијести, да су Хрвати настали од Кладионичара. Да су у данашњу Хрватску дошли Дунавом а одмарали се код Кладова, гдје су основали прву Кладионицу на овим просторима.

Драган Човић, веле, није дошао на разговор са Бакиром јер ХДЗ није задовољан односом према Кладионицама.

Тај милозвучни рјечник треба да прикрије односе у Федерацији који су проблем, не само од Комшића, већ од првог дана Вашингтонског Споразума.

Треба да прикрије сарајско, бошњачко, перманентно потчињавање и покоравање Хрвата, не да би Сарај и Бошњаци, владали Федерацијом Прозором и Грудама, већ да би се, потом, лакше покорили Срби и Српска и, онда, владало Босном.

Питање Кладионица је питање плаћања пореза и доприноса. Као кад и болнице, или приватни Бизмисмени, то не раде.

Могу да ублажим ствар изјавом да је то и питање психолошког односа према Држави коју се не признаје као своју итд.

Али. Немогуће је помијешати положаје једне Нације у Федерацији и БиХ, са положајем Кладионица.

Ну. Опет, Драга Себија зна најбоље.

ЧОВИЋ И БОСИЋ,

КРАХ ЕУРОПЕЈСТВА

И ПРОБОСАНСТВА

Човић је у овај мандат ушао са намјером да ријеши питање Хрватског Стоног Града и Хрватске Изборне Јединице у Федерацији.

У ту сврху је узео дио мозаика Власти у Заједничким Органима и пристао да буде амбасадор добре воље за сумануто и безизгледно Еуропејство.

Уз понеку мутну радњу. Типа Попис. Што му није донијело користи. Ни у Бриселу, ни у Сарају, ни у Српској. Али, Драги Латин најбоље зна.

Ни један од та два стратешка циља није остварио. Све је исто, само Лагумџије нема. Па је реално претпоставити на нема једне Политичке Будале која ће другу кандидовати, као Комшића што су.

Младен Босић, није имао никакве циљеве. Њему су све припремили, организовали и подметнули. Он је ту политику, коју не разумије, превео у шему електроинсталације, гдје је након свих отпорника, кондензатора и интегралних кола, излазни напон био Власт у Републици Српској.

У ту сврху је прихватио да буде једини, у БиХ, промотор Пробосанства. Јер то нису ни Бакир ни његова СДА. Исламска Декларација није Пробосанство.

Па је, то Пробосанство, реално у БиХ колико и Човићево Еуропејство.

У ту сврху, Босић је прихватио и прљаве послоте. Типа Кила Злата. Јер су му налагали да ће то покренути лавину и срушити Власт у Српској, што њему и Сазапу није пошло за руком на изборима, а он ће, Босић, да се појави У Белом Оделу.

Сада их је, и Човића, и Босића, Бакир Син једним потезом заобишао, пребрисао и елиминисао.

Ну. Разлика је између Човића и Босића, велика, непреболна.

Човић има у рукама позицију Члана Предсједништва, Босић једва у рукама држи позицију Предсједника СДС. Човић има иза себе Хрватски Народ, Босић нема ни пола Есдееса. Човић има Жупаније и Мостар, Босић нема ни Мићу ни Обрена.

То се показује и данас, након ручка у Барки.

Човић је јучер рекао да је то све за Мачков Реп. Данас је састанак са Изетбеговићем.

Босић је јуче, као увријеђено политичко дериште, кукако како проводаџије праве тајне свадбе, како СДС неће учествовати у томе и како им је, натамоњима, милији и дражи Кочничар. Од лопате угља коју убацују у горионик локомотиве. Та лопата угља је Босић.

Јер је већ у пламену. Ено, цврка га стоји.

И шта сад. Ништа. Босић нема с ким да разговара. Једино да га прими Шаровић или Пандуревићка.

Добро што цврка стоји Босића, већ што је то понижење и цијелог Есдееса. Који никакве користи нема од тог цијелог пројекта Пробосансва. Њих двоје, троје, се окористило положајима у Сарајеву. Да је барем неко добио да буде кандидат за Градоначелника Бањалуке. И то су морали да дају Чавићу јер му је Међузај то дужан. За сав минули рад против Режима Српске. Добро, Есдеес још воли свог бившег предсједника. Има и тога.

Ипак.

Ово ја, мало, нако, Босића.

Рачун из Барке још ни изблиза није коначан и готов.

ПРОМЈЕНА УЉА

БУБИН МОТОР НА БАГИЈУ. ТРЕБА ОДВРНУТИ ШЕСТ ШАРАФА И ПАЗИТИ ДА СЕ НЕ ОШТЕТИ ДИХТУНГ, ОЧИСТИТИ ТАЛОГ И ТРИ ИСПУСНА КАНАЛА. ТО ЈЕ СКЛАДИШТЕ ЗА ТАЛОГ ЈЕР СТАРИ БУБИН МОТОР НЕМА ФИЛТЕР ЗА УЉЕ.

УВИЈЕК СЕ ЧУДИМ ОВОМ МОТОРУ, ЊЕГОВОЈ ЈЕДНОСТАВНОСТИ, ИЗДРЖЉИВОСТИ И ДУГОТРАЈНОСТИ, ЈЕР ИМА ВАЗДУШНО ХЛАЂЕЊЕ. КАО ШТО ЦИЈЕНИМ И СТАРЕ ШКОДИНЕ МОТОРЕ, СА АЛУМИНИЈСКИММ БЛОКОМ.

ЏАМИЈА ФЕРХАДИЈА

БАЊАЛУКА

НЕБЕСА

СА МАОМ ОБРАДОМ У ПРОГРАМУ НОКИА ЛУМИА СТУДИО

МОЈЕ ЉУТЕ ПАПРИЧИЦЕ

ИМАМ СЕДАМ, ОСАМ ВРСТА, ВИДЈЕЋУ ЈОШ, МОЖДА ЈЕ БИЛО И МИЈЕШАЊА, НЕКЕ СУ МИ ЧУДНЕ. 1ОО СТРУКА, ЧЕКАМ ДА УЗРИЈУ ПА ДА КИСЕЛИМ А И НА ДРУГИ НАЧИН ДА ИХ САЧУВАМ.

КАКО ЈЕ

СРПСКИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ВАЗДИГАО

БАКИРА

Бакир Изетбеговић је сам урадио неколико ствари. Све остало су му учинили Срби из Савеза За Промјене.

● Пустио је Човићу да еуропејише до миле воље. Од чега је, Бакир, имао користи. Попис. А није код Ердогана и муслимана морао себе да прља.

● Помогао је Иванићу да буде изабран у Предсједништво, знајући да му овај не може вратити осим кроз неколико интервјуа по новинама. Шта могу интервјуи. Њих даје и Михајлица. Чак и Жиле, кадгод има неке шансе. Иванић је погодан Сучлан П, јер Бакиру отвара пут апслутне доминације. Двије божије финоће, Иванић и Човић, коубилисе да буду чланови Дивана.

● Спријатељио се са Ердоганом.

● Спустио Радончића, за неколико десетака спратова, утишао га а Аваз му претворио у севдалинку, тиху, као у вечери ране.

● Претходно елиминисао Лагумџију. Што и није било тешко. Јер већи Балотетли на политичкој сцени БиХ, задуго се неће појавити.

● И најкапиталније. Потурчио Босића. Једино му није успио офарбати косу у црно и убиједити га да пусти брчине, ко прави турчин. Прецизније, учинио да се формира Савез За Промјене.

Након тога, Бакир Изетбеговић је мирно могао да сједне на сећију и не ради ништа.

Пошто му се ситуација сложила дозлабога.

Ердоган је тамо ојачао тако да свира повечерје и Америчкој Бази Инџирлик. Мијења Устав садпасад.

А Са Савезом За Промјене, том наивном колонијом српских генералића из Посавине, прави су били из Подравине, добио је сљедеће.

● Поптуно је искључио Републику Српску из Заједничких Органа. Јер Сазап не представља Републику Сроску, пошто су у њој опозиција. Нешто као Невладина Организација.

● Иванића је начинио српским политичарем само утолико што је са пријављеним боравиштем у Предсједништву. Јер и он нема никакву институционалну везу са Српском. Кад је то схватио, Иванић је егленио са Предсједником Републике.

● На основу те двије ставке, Бакир Изтебеговић је постао Сарајски Високи Представник за Републику Српску. Човићу је тутнуо еуропејство што је подразумијевало Државу, коју Српска не мирише, а Лагумџију и Радончића је ућуткао.

То се опредметило јучер у Источној Барци.

Сви, и Иванић, и Човић, и Савез За Промјене, и Радончић, и Инцко, ћуте ко кумровечки песеки у ноћи грмљавине, а он, Бакир Син, са Републиком Српском, разговара.

Не тврдим да би СНСДНСП, да учествују у Заједничким Органима, уколијенчили Бакира.

Али би, барем, имали институције Српске иза себе. Па би могли да се позову на одлуке или их затраже. Овако, Сазап ни то не може. Јер их је Бакир, једноставно, заобишао, искључио.

Стога је огромна политичка грешка, а стварна Национална Издаја, било прихватање позиција у Заједничким Органима, Бакировој Сарај Власти, без капиталне институционалне позадине у Републици Српској.

То би тако било да је то учинио и СНСД, као опозиција у Српској.

Како ће се Савез За Промјене вратити.

Никако.

Увидиће на Општим Изборима 2018е.

ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ

ПРОИЗВОДЊА

РЕЏЕПА

ТАЈИПА

БАКИРА

Додик је отишао на састанак са Изетбеговићем из неколико разлога.

Од којих ни један није да му овај сарајски мрачњак добаци Емемеф Појас Спаса, као што ће наивни опозициони Српчић да искаже или уобичајени Балија да ликује, уз хорско басирање осталих муслимана којима је дошао уобичајени вакат мржње према Србима, Власима и Праославнима.

Неки од разлога.

● Порука Морате разговарати са Српском. Не помаже са Иванићем.

● Да покаже кооперативност, разговорљивост, неискључивост. Иако БиХ нема, иако није могућа, могуће је да разговарамо.

● Да мало збуни и завара Неке Амбасаде и Велике Везире Брисела.

● Да Изетбеговићу врати мило за драго. У случају Ферхадије и Давутоглуа у Бањалуци. Да га присили да дође на Територију Српске.

● Да га, Бакира, стави у позицију Признања Кривице. За све што се догађа Српској у посљедњим годинама а нарчито откако Савез За Промјене по сарај калдрми клепеће нанулама. И ушима. Послије сношаја страга.

Ну. Објективно, Додик није требао да учествује у том сијелу. Требало је, мада то нема ко у Српској да уради, ни у Медијима, ни у Интелекту, ни у Странкама, објаснити Јавности улогу Бакира Изетбеговића у покушају претварања цијеле БиХ у властити Санџак, у вођење противсрпске чадорске политике, у покушају да се Српска укине, и онда, када се таква инцијатива појавила у Сарају, хладно, јавно, одбити тај сусрет и рећи Имамо Институције.

Овако, сусрет са Прототипом Бакиром, прототипом отоманског владара који никад неће бити произведен, показује неколико неповољних чињеница.

● Даље потирање Институција у БиХ. Свођење све на Лидере. То иде на руку Странцима, Сарају и Бакиру. Јер Странци Усранци увијек рачунају да је са појединцима лакше него са институцијама и процедурама. Јер се Сарај опетовано промовише у центар власти и моћи Федерације, у којој нема Мостара ни Хрвата, ни Хрватског Члана Предсједништва. Изетбеговић је овим аутирао и Иванића. Који му је треба само да приведе он прилуде из Сазапа.

Јер се Бакир на Миљацки осјећа неприкосновено. Јачи је него Ердоган на Босфору.

● Устоличавање Бакира. Он ће овај сусрет искористити у своју корист. Рећи ће да је за БиХ спреман да разговара и са Црним Србима.

● Упоредо са јачањем, или барем потврђивањем, Бакирове Моћи, Додикова ће слабити. Јер ће медијска фаланга, и ситне опозиционе и лешинарске маунарке, то да искористи и представити као слабост, клањање пред Чадорашем. Додик није, у Српској, у ситуацији у каквој је Бакир у Сарају.

● Легализација Обмане, Преваре и Уцјене. Јер је Бакир организовао своје поданике тако да ни један процес договора не заврши како треба. Да би се он појавио на Белом Коњу, у Белом Оделу. Тиме су све лажи оног двојца Звиздић-Новалић добиле легитиметет политичког процеса.

● Да треба и даље очекивати Сарајске најезде на Српску, даљу девастацију њене дејтонске позиције и даље класичне турске преваре, лажи и обмане.

● Да ће Савез За Промјене бити даље употребљаван као Парковско Зеленило против Републике Српске. Можда већ првом приликом, послије Локалних Избора, када ће наступити са тезом да су избори покрадени. Али у раздобљу до 2018, до Општих Избора, сигрно.

Бакира, из Републике Српске, треба игнорисати.

Он је постигао неколико привидних успјеха на политичкој сцени. Ни један од њих није стваран. Већ само користи њему, купује му вријеме, онемогућава друге.

Погледајмо.

● Развукао је Човића гледе Мостара.

● Довео Турчина у Бањалуку.

● Забранио је долазак у Сребреницу.

● Истовремено је отишао у Санџак. И показао да Србијанске Пичке не могу ништа да спријече од понижења и девастирања Србије.

● Потчинио је Српску Демократску Странку.

● Објавио свој Попис.

Република Српска, али нема ко, треба овај источносарајевски чин да представи као Ердганово извињење Путину.

Једино се тако Бакиру може показати сва неефикасност његове чадорске политике.

Овако, и Српска доприноси Чадорисању Сарај Бакира.