ДАНАС ПАТИМО

ОД МАЊКА ЗДРАВОГ

НАЦИОНАЛИЗМА

И ОД НЕРВОЗЕ ЗБОГ

ТУЂЕГ ПРАЗЊИКАВОГ

Велики је проблем Нација које се, изненада, неспремне, нађу у својој Држави.

Некипут дјелују остављено, понекад изгубљено, некад не знају да се путем иде напријед или назад па би попријеко, често вичу и дрече, као да се боје мрака, скоро увијек им пут изгледа као да путкоаза нигдје нема.

Њихова неспремност, најчешће, неспособност, да имају властиту Државу, показује се у одложеној фази самосталности, када посегну за Национализмом којег немају више коме упутити, на коме га истрести, када немају више кога заклати и протјерати.

Такав Национализам, беспотребан, неефектан, примитиван, посебно је, сифилистично, стање Колективне Националне Свијести.

Такав Национализам сада практикује Хрватска.

И он јасно показује да су све вјештине, умијећа и способности живља у Хрватској да имају властиту Државу, неовисну, независну, барем онолико колико је то била Социјалистичка Република Хрватска у СФРЈ, истрошене и да нису дале резултате.

Кад имаш етнички чисту Државу а остане ти још само празни примитивни Национализам, јасно је да си у ППМ. Политичкој Пичци Матерној.

Хрватска је подузела низ Националних Испада према Србији. Према унутрашњим Србима. Оно мало јадничади што је остало. У времену прославе Олује, која је симбол протјеривања једног цијелог Уставног Народа а од чега се прави Темељ Хрватске. Што може бити само умоболни антицивилизацијски чин.

Предузела је и у сврху предизборне кампање.

Али то не може поништити оцјену да је то латентно стање Хрватске.

Све то је послужило Србима да тај празни Хрватски Национализам почну да користе за унутрашњу употребу. И то је једини његов ефекат. Нешто мало екстерне употребне вриједности.

Срби, у Србији, слично користе и шипатарски национализам који се манифестује као племенско колективно сметљиште.

Срби тиме само доказују да немају Здравог Национализма.

У тренутку када Вучић, и други Срби, не смије отићи у Јасеновац, а на сопствену одговорност иде у Сребреницу, депласирано је и морбидно обиљжавати Прогон Срба Хрватске, у неком београдском насељу. И дачићевско-ифнормеративно дркати по Колинди и Хрватској.

Хрватска је Друга Држава.

Подијељени смо.

И Хрвати имају право да се засеравају догрла и преко тјемена.

То Србе не треба да дотиче.

Као и што Хрвате или муслимане, не треба да узбуђују Дража и Четници.

Чинећи супротно, ми само показујемо да нисмо способни за Своју Националну Државу. Да у нашим главама још стоје заједничке координате вриједности.

Срби би први требали да се одрекну тог олињалог заједничког примитивизма и окрену се Здравом Национализму који подразумијева и Националну Државу. Као и свијест о њој.

Јер Срби су први, давно, имали Нацију и Државу.

Они нису на тај пут испали из бујади.