субота, 25. јун 2016.

ИЛУЗИЈА БиХ
ЈУРИ
У ИЛУЗИЈУ ЕУ

А кочничара ниђе.
У Њемачкој, која има право да говори Босанским Језиком, састале се кабадахије да размотре стање Берлин Регименте и Брисел Кратије након одлуке Британске сиротиње, стараца и курви да се изађе из ЕУ.
Брзина којом је састанак уприличен а назван Састанак Оснивача, морам признати, изненадила је и моје низаштонејебавајуће око.
Штајнамајер је одмах узвикнуо Нећемо дати да нам узму Нашу Европу.
Знам да је говорио у име тих Оснивача. А он зна да је говорио у име Њемачке. Наша Европа је нови Зиг Хајл. Нови Мајн Камpf.
Оснивачи захтијевају брзину британског изласка.
Питање је зашто се Њемачкој толико жури и зашто лансира синтагму Наша Европа.
Јер није питање откуд им одмах синтагма и синхронизована журба. Пошто је то одраније планирано.
Њемачкој се жури да уновчи излазак Британије. Да преузме кормило. Да се, случајно, не оде у неку равноправност. Да некоме не падне напамет да новим пријемом, ван строге контроле Њемачке, затрпа Ламанш којим је отишла Британија.
То може да значи да ће Берлин даље централизовати нашу Европу. А на Њемачком се Централизација каже Ставити Под Чизму.
Иначе би препустили Французима да то кажу.
Кад баш није примјерено да то кажу Грци.
Ако ЕУ крене таквим путем, а ја не видим реалност неког другог, ЕУ ће још више постати Илузија.
Сукоб са Русијом ће се продубити. Хладни рат ће се даље загријати.
А ко је имао користи од Хладног Рата. Европа није. Ни Русија није. Само Сједињене Америчке Државе. Двије посљедице Хладног Рата су највидљивије. Моћ Америке да бомбардује и уништава државе по свијету и Узлет Кине.
Те двије посљедице гријаће нови Хладни Рат.
БиХ и Србија непрестано клепећу Европским Путем. Медијски појачано након Брегзита.
БиХ је посебан случај.
Она сама је Илузија. А у њој је Илузија и било какав договор. Што је видљиво из најмањег Пописа.
Република Српска би требала да узме у обзир те двије Илузије и да каже да се зауставља на том Европском Путу.
Док се не отворе прозори на трендовима Наше Европе и док ЕУ не покаже конкретан интерес за интеграцију и не дође са понудама. Које су на супротној страни од захтјева за измјенама ССП.

Такав став би, можда, помогао БиХ да се мало отријезни и да почне да се изнутра договара. А сигурно би помогао Самосталности Српске.

петак, 24. јун 2016.

НИШТА СЕ
НЕ МИЈЕЊА
БРЕГЗИТОМ.
ТРЕНДОВИ
КРАХА ЕВРОПЕ
НАСТАВЉАЈУ СЕ.

Мали убоги народи имају ту судбину да се празно баве великима. Заслађујући, тако, своју злу коб и непомичну свакодневицу.
Тако је и Британски Референдум изазвао вал озбиљуша, зајебанција, лажне аналитике и погрешних закључака.
Сторију треба упростити.
► Британија, Енглеска, као истурена америчка финансијска колонија, увијек је била најважнија за континенталну Европу, важнија од сваке њене чланице или осовине.
► ВБ, као трансмисија З&ФТ, који није настао рођењем Збигњева Бжежинског, нити његовим уласком у америчку геостратешку политику, него много прије, увијек је судбински и историјски, владала Њемачком. А и окрајцима.
То значи да се у геополитичком смислу, положај Британије над Европом неће промијенити.
► Велика Британија није ни била класична чланица Европске Уније. Није прихватила Еуро. Њена економија, у европским хоризнтима, функционише много независније и много другачије од, нпр, њемачке економије.
То означи да се чином Референдума, односно изласка из ЕУ, ништа драстично неће промијенити у економском смислу, односно положају и Европе и Британије.
► Енглези све своје иностране послове раде са пола или са цијелим вијеком унапријед. Стога ово уопште није нешто што се догодило. То је само успјешно програмирано.
Да је финансијска сила и политичка моћ у Британији, и изван, имала интерес за другачију игру око 50%, и резултат Референдума би био потпно другачији.
Брегзит је само још један фарса владања над ЕУ и Европом.
► Излазак ВБ из ЕУ, неке, по Запад, пожељне трендове ће поспјешити. Што је и био циљ. То, прије свега, значи нову, важнију, улогу Њемачке. Ангела Меркел већ говори о Новој Европи.
Изласком Британије, Француска, као слаба али потенцијална противтежа Њемачкој, силази једну степеницу у својој важности у ЕУ.
Њемачка остаје најважнији бригадир Америке у свим њеним европским пословима. Нарочито према Истоку и Русији.
► Најава Домино Референдума не треба да завара никога. Њемачка и САД имају механизме да владају потезима свеке земље. Од Холандије до било кога другог ко најављује сличне Егзибите.
ЕУ се може распасти, Еуро пропасти, и слично, само ако то САД буду жељеле, односно ако Морганизам и З&ФТ прорачунају корист и геостратешку потребу од тога.
Сваком треба да буде јасно да је ЕУ оваква зато што је потребан фронт против Русије. Да нема ЕУ, никада се не би могле увести нпр санкције према Русији.
► Пресија и уништавање Окоеу подручја ће се наставити несмањеном жестином. Не зато што та подручја, ми, требају ЕУ, већ што су потребна против Русије.
Берлински Зид није пао. Он се, само, води, другим средствима и само се мало премјестио на Исток.
Први Берлински Зид су поставили Руси. Други Берлински Зид поставио је Запад.

Тај Зид, стварни и виртулни, одређује судбину и овог нашег подручја. То је константа. Излазак Британије, мала је епизода.

четвртак, 23. јун 2016.

 ПАРК СКУЛПТУРА ПОСЛИЈЕ КИШЕ


ПОЧИЊЕМ БАКРОРЕЗ
ОЛИМПИЈСКИ ЦЕНТАР
ЈАХОРИНА
ЈЕ ДРЖАВНИ ИСПИТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Србија нема Економију којој се може вјеровати.
А ако неком није јасно, ја могу да поменем и политичко и економско вођство Србије.
Већ неко вријеме води се кампања, а предњаче Независне Новине, о томе како Скијалиштима Србије треба дати статус Стратешког Партнера Олимпијском Центру Јахорина.
А то, углавном, значи да
► СС добију четвртину власништва, уз улагања која су нејасна и недефинисана
► Раздвајање угоститељског од скијаћег дијела ОЦ Јахорина.
То двоје, може да значи само друго двоје
► Да се припрема продаја Скијалишта Србије, ако су државна (не да ми се да истражујем)
► Да је неко бацио око, шапу и канџе на Угоститељски Дио Олимпијског Центра Јахорина. Односно на локације тих објеката.
Од Домаћег Криминала, гора је само спрега Домаћег и Страног. Па макар оба били српски.
Република Српска је уложила огромна средства у ОЦ Јахорина. Сада је све то неискориштено. Јер је много жица а мало лица.
Прошле зиме, а и прије, возио сам се шестосједом који иде крај двосједа којим сам се возио прије рата. Који стоји. А који није за бацити.
Јахорина је сада огроман плато прекривен Теренима и Жицама. Заустављено је једење стаза од стране грађевинске анархије. Снијег ће увијек бити проблем јер је висина испод 2.000 метара.
Али лијека има.
С тим што се Влади Републике Српске, свима који су учествовали у одлукама о улагањима у ОЦ Јахорина, требају уврнути муда што нису нашли менаџмент, и муда му уврнули унапријед, који мора, мора, мора, да позитивно управља ОЦ Јахорина.
Проблем Јахорине није мањак улагања и вриједност и савременост основних средстава. Проблем није ни у Креветима. Мада су будале умртвиле капитале градећи велнес, спа и сличне глупости, заборављајући да се на Планину иде због скијања.
Проблем Јахорине је у довођењу Скијаша. Такозвани Околни Транспорт. И Паркинг.
Јахорина не може економски да живи од попуњених хотела, викендица и апартмана.
Она мора организовати дневне бус линије, по ниској, сиротињској цијени, како би млади, па чак и школска дјеца, долазили на рекреативно скијање или на учење скијања. Како би се организовала такмичења за годишта, разреде, школе..... и тако сто пута по три тачке.
Јахорина мора да се омасови. На дневном нивоу. А у томе морају да учествују сви. И приватни власници објеката.
Од Јахорине се мора начинити СОУР.
Стари Самоуправни Социјализамци знају о чему говорим.
Систем.
А из Стратешког Партнерства Скијалишта Србије то се не види.
И не може да се види јер то нико и не жели.
Стога се Скијалиштима Србије треба уљудно захвалити а Влада Републике Српске треба да почне да ради свој посао.
Олимпијски Центар Јахорина је Државни Испит за Републику Српску.
Ако не може да организује ОЦЈ, да од тога направи Европски Скијашки Центар у изваналпском дијелу Европе, онда свака Влада треба да моли за оставку.
Република Српска мора показати способност управљања својим природним ресурсима. Способност њиховог унапређивања и организовања. Њиховог подизања на европски ниво.
Нама не треба никакво Бриселско Поглавље. Требају нама наша Поглавља.
А једно од најевропскијих је Јахорина.



среда, 22. јун 2016.

ГУБИМО ВРИЈЕМЕ
СА БОСНОМ
И ХЕРЦЕГОВИНОМ.
ГУБИМО НАЦИЈУ.

Босна и Херцеговина је само још један Антисрпски Пројект.
Све је почело Геостратешком Агресијом З&ФТ на СССР. Али, што је веома важно, не само на СССР, већ на Русе, Русију и њену Територију. У том склопу је требало разбити Југославију. Не због Комунизма. Не због Неовисне Државе Хрватске. Не, чак ни због Југословенске Територије. Већ због елиминације Срба са њихових подручја, откидања Косова и Војводине и свођења те Нације на Шумадију. Што треба да доведе и до биолошке девастације. Јер, оно што је Срба остало у Хрватској, нема никакву националну персективу. То више није Нација. У политичком смислу је мањина а у биолошком и националном, непописана роба у складишту.
Република Српска је једини Српски Национални Колективитет који је остао изван тог пројекта. Захваљујући, прије свега, Војсци Републике Српске, жртви народа, тадашњем геостратешком односу снага и историјској случајности.
Јер, почетни план је био Шаховница На Дрини.
То је сада пало у заборав, и политички и историографски.
А томе би, ради будућих путоказа и координата, требало посветити пажњу и добро то истражити.
Дедејтонизација БиХ, њен процес Отоманизације, Сарајевска Унитаризација, које Запад проводи приљежније него и само Сарајево, има за циљ цементирање, трапљење, Срба у БиХ. Запад то ради систематски и полако. Они више од пола вијека чекају да рехабилитују Фашизам и да његове циљеве врате на сцену. Њемачка владавина Европом, Њемачка и западна најезда на Русију.
Они су спремни деценијама да раде на црвоточини Републике Српске.
Црв по црв.
Један од тих црва је и Савез За промјене.
То је булумента Српских Будала која не схвата шта се догађа, гдје се налазе и за шта служе. Они чак нису способни ни да се запитају Откуда сада, наједном, толика љубав према Српској Ратној Странци. Према онима који су владали док су Срби организовали Агрсије, Геноциде, Четништво и Ратне Злочине. Што је уобичајена лепеза општужби за Србе, конструисана и прије него се појавио Есдеес. И Распад СФРЈ.
Циљ је не да се изгради БиХ, јер БиХ није ништа и никада неће бити ништа. БиХ је већ сада Бивша Дејтонска Синтагма. Већ је циљ да се Срби утрапе у ту љуштуру и доведу до статуса Мањине, као у Хрватској.
Ако никоме није јасан судски третман Срба, војни третман, укидањем ВРС, полицијски, покушај укидања Полиције Републике Српске, финансијски третман, опкољавање Граничном Полицијом, УИО и Царином, уставни третман, онда Пописни Третман говори све, иако је то тек површинска, статистичка процедура.
Али. Управо она открива циљеве. Свођење Срба на статус Мањине.
Сваки Политички Србин мора да застане и размисли о свему. Крајње је вријеме да се не иде Грлом у БиХ.
То је пут нестанка.
Република Српска мора да почне да вуче те одлучне, мале потезе одбијања и против БиХ. Није потребан велики потез као што је Сецесија или Референдум о Самосталности. Потребно је прекинути са праксом уласка у мале замке какав је попис. Прекинути ход територијом пуном замки за мале животиње.
Републици Српској не треба ништа босанскохереговачко. Она мора да се окрене себи. Да гледа своја посла. Тај активизам, и мука, ревитализоваће Нацију. Сарајско Сећијашење претвориће је у некрозу ткива.


уторак, 21. јун 2016.

БАЊАЛУКА
СЕ МОРА
РАЗВИЈАТИ
ЗАЈЕДНО

Дакле, не Промјенито, не Револуционарно, не Сегментарно, не Урбано, не Рурално.
Бањалука је већ довољно велика, и територијом и бројем становника, да се мора посматрати као економска цјелина а не као територијално-административна јединица власти.
Бањалука није само Власт у Општини. Она није мјесто на карти.
Бањалука је велики социолошки колектвитет.
Стога је за Бањалуку превазиђено свеобухватно политичко програмирање и обећавање, по ставкама о свему и свачему. Као што је једне године Мићо Гаћановић закупио рамазански број страна у новимама и, ситним словима, објавио свој програм за Предсједника Општине.
За Бањалуку су превазиђене и недовољне, досјетке о томе шта бих ја, кад побиједим и будем градоначелник, могао да урадим. Типа Парка на двадесет хектара.
Програм за даљи живот Бањалуке није ствар једног мандатног периода. Једног Великог Пројекта и једног слоја грађана.
Величина Бањалуке, њена комплексност и њена велика пољопривредна, воћарска и сточарска, околна повшрина, захтијева потпуно нови однос према напретку, развоју и ангажману.
Политичке структуре и Грађани Бирачи, најприје на подручју Бањалуке, имају прилику да одступе од класичне Политичке Фатаморгане типа Мало водице, мало путића, мало шљункића, која бандерица, мало мостића и готови Избори.
Овдје су потребни свеобухватни процеси који се морају одражавати на цијело подручје Општине Бањалука.
Бањалучке Власти би морале све учинити да искористе околну географију, а за оно за шта није надлежна општинска власт, мора бити присиљена републичка, министарства и управе, која је, околина, невјероватан потенцијал стварања нових вриједности и радног ангажмана становништва.
Градско подручје, прекривено асфалтом, искориштено је до крајњих граница. Сада је потребно само опорезивати, градски отаксирати, све оне који од тог асфалта и од урбанитета, имају користи и добро зарађују. Ту је цијели спектар рудишта за градске таксе. Дабоме, треба разликовати оне који запошљавају и оне који праве мртве капитале пословних простора. Република мора промијенити законодавство у тој области.
Марка уложена у њиву мора бити награђена још једном. Марка уложена на асфалт мора бити оптерећена са још двије.
Тај свеобухватни, фронтални развој, напредак, па чак и обично бивствовање, стајање у мјесту, мора бити распређено у корист свих. И свих подручја општине.
Стога је дошло вријеме да се бањалучка побједничка политика, и политичке снаге, сврста под заставу Заједно смо.
Мале средине могу себи дозволити луксуз да се протежира само један дио. Велике средине, као што је Бањалука, по свему европски град-општина, мора да да се развија заокружено и фронтално.
То Заједно смо, Грађани Бирачи ће разумјети на најбољи начин.




понедељак, 20. јун 2016.


ПОСТАВЉАЊЕ ДВОЛИЧНЕ КУГЛЕ
НА ПОСТОЉЕ










ОВО ЈЕ СЉЕДЕЋА КАМЕНА РАБОТА


ДРВЕНИ ВОЗИЋ НА 
ЖЕЉ. СТАНИЦА ВРБАЊА

ЧАВИЋ
ИЗНОСИ
СВОЈУ
ОДБРАНУ

Драган Чавић, кандидат Савеза За Промјене и Сарајевског Ослобођења за градоначелника Бањалуке, има иза себе срамну Антисрпску Епизоду Сребреница. Њега су тада наговорили, натјерали, или је наивно умислио претјерану лакоћу лансирања у орбиту Великих Државника, па је потписао извјештај Комисије о 8.300 жртава које Бошњаци, муслимани, Босанци, Сарајево и Странци, ни до данас нису пронашли и комплетирали.
Ну. То је историјска срамота за Чавића и терет за Републику Српску.
По мојој градацији то је Велеиздаја.
Ја на то никада не бих пристао, ни по цијену стријељања.
Ну. То нема везе са кампањом за Градоначелника Бањалуке.
Има, међутим, са Чавићевом консатацијом, изреченом данас у Ослобођењу: Али испаст ће да ће боље интересе Бање Луке штитити Црногорац него Србин.
Та ћенифска, сокачка, ћаршијска, консатација не говори нешто нарочито о расизму код Чавића. Да би био неки расист, фашист, нацист, и слично, мораш најприје бити Велики Националист.
Говори о Чавићевом политичком безкоординатном систему. У његовој глави. Говори о силним рупама у његовој Политичкој Платформи и Политичком Формату. Његова Политичка Главуша је помијешала Хардвер и Софтвер.
Говори о истој оној полутрулој решетки кроз коју је пропала и Комисија за Сребреницу, Потпис на Извјештај и његово обраћање на РТРС поводом тога.
Немама времена да образлажем.
Али, доласком Чавића на чело Бањалуке, Бањалука би постала Добој а Обрен би добио адекватну замјену.
Чавић је изнио четири колосијека којима ће дјеловати као градоначелник, ако би у недјељу били избори а он побиједио.
► Реорганизација Јавне Управе како би се омогућило запошљавање у Јавном Сектору.
► Пречишћавање отпадних вода.
► Нова два вртића сваке године.
► Оживљавање бањалучког спорта.
Нећу да кажем шта бих ја урадио, као Градоначелник.
Али ћу да кажем да је ова Четверочлана Банда циљева, типични соцреалистички лажни спектраријум, срачунат на лако узимање гласова.
Запошљавање у Јавном Сектору само значи да ће грађани хранити нове непотребне џепове. Јер се и боља организација и реорганизација може учинити са садашњим бројем запослених.
Колектори никад нису били темељ развоја Града. Било којег. А да би Бањалука то радила, треба да учествују и низводне општине па и Република.
Од Чавића Два Вртића. Дабоме да треба и три пута више. Али треба рећи гдје су средства за то јер то је сигурно на терет Града, пошто економске цијене не могу да се примијене.
Бањалучки спорт не може да ријеши Бањалука. Он је толико пара прогутао да је то економска трагедија. Он не може да буде ни приватизован. Јер нема интереса и јер би то била бањалучка мамићизација.
То може да ријеши само Република Српска. А ако не може, онда мора пропасти.
Можда Два Вртића и нису лаж, али ово о оживљавању Бањалучког Спорта, сигурно јесте.
Нешто мнијем, Драган Чавић данас не помиње Парк на 20 хектара.
То говори о озбиљности, хаотичности и импровизионарству његовог Политичког Програма за Бањалуку.
Значи, прво је био Паркер. Сада је Рестауратор Шахтова.
Ко зна шта ће још, до октобра, бити.


недеља, 19. јун 2016.

ЗАШТО ЈЕ
РАДОЈИЧИЋ
ИДЕAЛАН
СТРАНАЧКИ
КАНДИДАТ
ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА
БАЊАЛУКЕ

► Зато што има година баш колико треба. А поличтиког искуства двапут више.
► Зато што има веома добро утемељење у Организацији, што је учествовао у њеној градњи, био је Генерални Секретар, и што је, свакодневно, повезан са микроорганизационим ћелијама. Јер је укотвљен у том сегменту који је најважнији за сваког кандидата, на било ком нивоу.
Никад не можеш толико радити за себе колико за тебе може да ради организација која те прихвати, кандидује и подржи.
► Јер поштује Страначке Организационе Процедуре. Многе је и сам креирао. А то је у Великој Политичкој Странци, коликогд то изгледало бирократизационо или сувопарно, неопходно. Ако не поштујеш процедуре, чиниш незадовољним и небитним обиман слој члалова и активиста и тако их пасивизујеш или окрећеш против себе.
► Не припада Бизнис Класи Есенесдеа. То га чини отпорним на многобројне интересе који настоје да искористе сваку Власт, сваку Администрацију и сваку Странку на Власти. Радојичић је рецепт како Велика Политичка Странка треба да гради и користи своје кадрове. Давање позиција и кандидатура екстерној екстраинтересној бизнис класи, најбржи је пут пада са Власти.
Радојичићева кандидатура може бити прекретница у шкодљивој политици Есенесдеа која се показала као преширока рука за раздјељивање позиција сваком ко мало замаше репом пред нашим ногама. А није нас, Есенесде, та шкодљива политика, коштала само зато што Опозиција не умије да се политички позиционира, да формулише двије политичке реченице и што мисли да је Српска Политичка Моћ у Сарајеву а не у Бањалуци.
► Зато што је координатно спектралан у политичким темама које је апсолвирао током два мандата у Народној Скупштини.
Он експертски зна како функционише политички систем у свим слојевима. За разлику од многих других, нарочито опозционара, који само знају гдје су њихове јасле. Па одмах с врата иду у тај угао. И десет година преживају исто сијено.
► Зато што је прихватљив многим групама и слојевима, не само у Бањалуци, и изван страначкх слојева и организаторијума.
► Зато што је страначки, колективистички и политички поткован па је њему и са њим лако радити кампању. Код многих других, кампању им мораш водити као школовање или допунско образовање одраслих.
За десет година сам се нагледао и нарадио свашта. Од „генијалног кандидата“, који је прво јутро кампање у Одбор донио три литре штока, једна је била начета, до Јунака који је на митинзима почео да прича паролама Есдееса.
► Зато што има тимове. А и раније их је имао. Није му то сад пало на памет. Окупио је неколико тимова младих људи, за различите кампањске послове. Иако многе ствари зна изнад појединаца, није побјегао у самоизолацицију Великог Кандидата и Богомданог Лидера који све зна а остале, около, пушта да се кољу и глуме да нешто важно раде.
Тај дух колективизма, коликогод био тежак и непрактичан, потребан је сваком озбиљном кандидату.
► Веома добро зна и користи Политичку Азбуку. Можеш преспавати кампању и бити сигуран да неће у неком наступу улетјети у сокак за који ћеш требати двије недјеље да га затрпаш и пред Јавношћу замаскираш.
Мање је познато да је Гаврило Бобар, кандидат Есенесдеа у Бијељини, ономад, изгубио изборе, највећим дијелом, јер је упо кампање обећао Јањи општину. Претежним дијелом је изгубио јер није желио да слуша шта треба да ради. А сам није знао.

► Зато што уважава све факторе и слојеве. Треба много пута прочитати оно што је рекао послије сједнице Предсједништва ГО БЛ, на званичној објави кандидатуре.




ВРАТА
ОД ШЉИВОВИНЕ И ЈЕЛОВИНЕ, ПОШТО НЕМА ШЉИВОВОГ ДЕБЛА ДУГОГ ДВА МЕТРА, СА ПЕТ СЛИКА У СЕНДВИЧ СТАКЛИМА И СА ЖИЧАНОМ МРЕЖОМ ИЗМЕЂУ. СВЕ СЛИКЕ СУ ОБОСТРАНЕ А РАЂЕНЕ СУ УЉАНОМ БОЈОМ, СИЛИКОНОМ, СУВИМ ЛИШЋЕМ И СПРЕЈЕМ, НЕПОСРЕДНОМ ПРИЈЕ СПАЈАЊА СТАКАЛА, ТАКО ДА ОБЈЕ СТРАНЕ НИСУ ИДЕНТИЧНЕ.
МАНА ВРАТА ЈЕ ЊИХОВА ТЕЖИНА, ШТО ЋЕ ЗАХТИЈЕВАТИ ОКОВЕ НА УГЛОВИМА И ЖЕЉЕЗНУ НОСЕЋУ КОНСТРУКЦИЈУ.














САЛЕ, ДАЛЕ И НАЛЕ








ПА ЈОШ ЦВЈЕТОВА






И ЦВИЈЕТ НЕБА