ГУБИМО ВРИЈЕМЕ

СА БОСНОМ

И ХЕРЦЕГОВИНОМ.

ГУБИМО НАЦИЈУ.

Босна и Херцеговина је само још један Антисрпски Пројект.

Све је почело Геостратешком Агресијом З&ФТ на СССР. Али, што је веома важно, не само на СССР, већ на Русе, Русију и њену Територију. У том склопу је требало разбити Југославију. Не због Комунизма. Не због Неовисне Државе Хрватске. Не, чак ни због Југословенске Територије. Већ због елиминације Срба са њихових подручја, откидања Косова и Војводине и свођења те Нације на Шумадију. Што треба да доведе и до биолошке девастације. Јер, оно што је Срба остало у Хрватској, нема никакву националну персективу. То више није Нација. У политичком смислу је мањина а у биолошком и националном, непописана роба у складишту.

Република Српска је једини Српски Национални Колективитет који је остао изван тог пројекта. Захваљујући, прије свега, Војсци Републике Српске, жртви народа, тадашњем геостратешком односу снага и историјској случајности.

Јер, почетни план је био Шаховница На Дрини.

То је сада пало у заборав, и политички и историографски.

А томе би, ради будућих путоказа и координата, требало посветити пажњу и добро то истражити.

Дедејтонизација БиХ, њен процес Отоманизације, Сарајевска Унитаризација, које Запад проводи приљежније него и само Сарајево, има за циљ цементирање, трапљење, Срба у БиХ. Запад то ради систематски и полако. Они више од пола вијека чекају да рехабилитују Фашизам и да његове циљеве врате на сцену. Њемачка владавина Европом, Њемачка и западна најезда на Русију.

Они су спремни деценијама да раде на црвоточини Републике Српске.

Црв по црв.

Један од тих црва је и Савез За промјене.

То је булумента Српских Будала која не схвата шта се догађа, гдје се налазе и за шта служе. Они чак нису способни ни да се запитају Откуда сада, наједном, толика љубав према Српској Ратној Странци. Према онима који су владали док су Срби организовали Агрсије, Геноциде, Четништво и Ратне Злочине. Што је уобичајена лепеза општужби за Србе, конструисана и прије него се појавио Есдеес. И Распад СФРЈ.

Циљ је не да се изгради БиХ, јер БиХ није ништа и никада неће бити ништа. БиХ је већ сада Бивша Дејтонска Синтагма. Већ је циљ да се Срби утрапе у ту љуштуру и доведу до статуса Мањине, као у Хрватској.

Ако никоме није јасан судски третман Срба, војни третман, укидањем ВРС, полицијски, покушај укидања Полиције Републике Српске, финансијски третман, опкољавање Граничном Полицијом, УИО и Царином, уставни третман, онда Пописни Третман говори све, иако је то тек површинска, статистичка процедура.

Али. Управо она открива циљеве. Свођење Срба на статус Мањине.

Сваки Политички Србин мора да застане и размисли о свему. Крајње је вријеме да се не иде Грлом у БиХ.

То је пут нестанка.

Република Српска мора да почне да вуче те одлучне, мале потезе одбијања и против БиХ. Није потребан велики потез као што је Сецесија или Референдум о Самосталности. Потребно је прекинути са праксом уласка у мале замке какав је попис. Прекинути ход територијом пуном замки за мале животиње.

Републици Српској не треба ништа босанскохереговачко. Она мора да се окрене себи. Да гледа своја посла. Тај активизам, и мука, ревитализоваће Нацију. Сарајско Сећијашење претвориће је у некрозу ткива.