ОПАСНОСТ

ЗА ЕМОТИВНЕ

ПОЛИТИЧКЕ НАЦИЈЕ.

ОДВАЈАЊЕ

СТРАНАКА

ОД БИРАЧА.

И Власти од Народа.

Полако се враћа Отоманска Полумиленијумска Ера у сексуалним односима Власти и Народа.

Коју је обиљежило неколико ствари.

·        Апсолутно одуство Државе и настојања да се она изгради.

·        Узимање Трећине. Што је био прећутни савез Турака и Србаља. Кад дамо Трећину, радимо штаоћемо. Кад узмемо Трећину, радите штаоћете.

·        Савршенство практиковања технологије Зајеби Турке. Што се, данашњим језиком, може превести као Зајеби Власт, Зајеби Државу.

Светри те чињенице, тренда и технологије, враћају се данас, на велика врата.

З&ФТ и Велики Кројачи, Неолиберализам и Запад, уништили су Државу. Не само СФРЈ, већ и ово што се кљакаво и сакато растићило послије ње. Али су уништили и друге Државе. Које су се превариле и ушле у ЕУ и Нато. Грчка па даље. Зато се Орбанизује Мађарска. И Путинизује Русија.

Трећину узима тај мултинационални З&ФТ, у сарадњи са домицилним властима и пљачкашима. Нека никога не завара то што се не ради о великим парама, профиту, капиталу, злату. Ни Турци нису имали много користи од Сиротиње Раје. Али су је на тај начин држали покорном. Њима, З&ФТ-у, је боље кад Народ нема ништа али да је покоран, него да им Трећина доноси екстрапрофите на морганизованом нивоу.

И Трећа Трећина пропасти Држава и Нација, Државнација, јесте технологија Зајеби Државу. Стога се и инсистирало на Приватизацији, која је у недостатку здравог тржишног, дуговјечног капитала, у недостатку тржишта и механизама контроле и конкуренције, постала најпрљавији лоповски посао. Сви ти власници сумњивог, опљачканог и профитерског капитала, одмах су примијенили ту Противтурску технологију а она се, онда, пренијела у посјед Власти и сваког обичног предузетника и самосталника. Онај ко покушава да буде индустријски или самостални тржишни приватник, онемогућава се на све начин, од инспекционисања до проглашавања будалом. Јер је изузетка који ремети правило.

У тој ситуацији, једино што може да буде брана том погубном сахранитељском процесу, пошто нема ни војске да изведе Војни Удар, нпр, јесте Политичка Странка.

Она, велика и добро организована, може да буде директна веза са Народом.

Ну. З&ФТ није наиван.

Инфлацијом Политичких Странака, под плаштом опште демократизације, борбе мишљења, позиције и опозиције, демократије и остале лажне западне просератије, уништена је сама суштина тог вида колективизма.

Зашто је Друг Тито развијао капиларни систем КПЈ, касније СКЈ. И тако развио масовни емотивни однос спрам Партије, касније Странака, и спрам чланства у њој. Није само због Власти. Јер је имао Силу па му Партија у тим размјерима није требала. А само је могла да штети његовом Култу.

Развијао је због дјеловања на масе. Због рада са масама. Та синтагма је заборављена. Али у масама. А не одозго.

Као што се данас ради.

Данас нема организованих политичких странака код Срба. Осим СНСД. Који већ неколико година трпи тешке ударе ерозије, екстерне девастације и унутрашње нихилизације.

Избори у Србију су добра очигледна настава.

Површинско позориште се обраћало Народу. Статисти и пајаци су возани аутобусима. Нико не ради у масама. Сви раде, од ријалитија, до Уно Нарциса, Над Масама.

Масе, Народ, Бирачи, које јесу необразоване, неуке и незаинтересоване, прихватиле су игру.

Играјте Мечке, бацићемо вам глас у решето.

То је одређена врста самоприхваћеног суицида, судбопомиритељство из доба Отомана.

З&фт је учинио да властодршци, у Србији, униште опозицију, чиме су уништавали и себе. Сада више нема и једног ни другог. Ни Власти ни Опозције. У Републици Српској, пак, Опозиција је уништена на начн да је постављена у Позицију под Сарајском Сећијом. Остаје још да се уништи Власт у Српској. И да се у обје Српске Државе добије страначко, властничко и опозиционо ништавило.

Тиме ће Нација бити на пладњу. На Послужавнику Запада.

Да постоје Велике Политичке Странке, добро организоване, спуштене до опанака живота, Бирачи би били заинтересованији. Не би из Играјмечко Синдрома гласали за Авлажове. И не би власт могла да краде изборе. Јер, само добра страначка организација може да спријечи крађу. Коју ће Власт увијек покушавати јер користи све што има у рукама.

Управо то је на сцени сада у Србији.

А они што се иментују Политичким Странкама, Листама и слично, у недостатку страначке организације, позивају народ на Протесте.

Протести им служе као Протеза.

Требају, само, да имају на уму да за Нацију и Државу не постоје Протезе.

АДМИНИСТРАЦИЈА

И УПРАВА

ВАЖНИЈЕ СУ

ОД ДЕМОКРАТИЈЕ

И ЉУДСКИХ ПРАВА

Јер су промјењиве и поправљиве.

И јер и Демократија и Људска Права, по некој пртини морају да ходе.

Људи се обично заваравају.

Најважније је Новац. Власт. Сила. Војска. Диктатура. Избори. Слобода Медија.

Све је то Гокурац.

Стара је, позната, упитница. Зашто је на овим просторима општег хаоса, гдје корњача може да јебе ждријебе а гдје Турчин може да влада петсто година, најуспјешнија владарица била Бечка Аустроугарска.

Само због Администрације и Управе.

Све прецизно пописано и свиме управљано.

Не говорим о томе на који начин, за чију корист, у које сврхе.

Неспособност Администрације и Управе видљива је на сваком путељку, након Распада и Рушења СФРЈ. Ни један земљурак и државуљица није успјела да достигне рекорде ЦКСКЈ и њихове Државе. А они, пак, Социјалистичко Самоуправљање, није успјело да достигне оне висине које је поставила Аустроугарска.

Позната је стварна зајебанција у којој неко из Беча шаље дописе овдашњим зградама да је прошло Сто Година од градње и да се више не може сматрати да је све сигурно, онако како је направљено и како би требало да буде.

У БиХ се не може обавити Попис становништва. Мада постоје сва бјелосвјетска достигнућа, правила и критеријуми.

Дабоме да је то због сукоба нација и вјера. Али тај сукоб се преноси и на друга подручја адмнистрације и управе, гдје ти односи немају никаквог утицаја.

Цијела историја БиХ, од рата, а и током, јесте историја непознаница и неустановљивих познаница.

Нема Уговора за Боску.

Слом банака у Републици Српској.

Политички Волунтаризам надјачао Администрацију и Управу. Није поштовао Правила и Процедуре. А нису све потребне ни постојале.

У Србији изборни хаос. Осамсто хиљада људи у Бирачком Списку више него пунољетних грађана.

А сваког минута бујају уобичајене чињенице о изборним неправилностима.

Ну.

Избори су ништа.

Једне ноћи, јављају, у по Београда, људи рушили неки кварт. И нико не зна ко, на основу чега и зашто.

Они у Хрватској дали Мађарима, МОЛ-у, да управљају националном нафтном компанијом а Држава Хрватска има већинско власништво. Након толико деценија свјетских правила о процентима власништва, берзи, дионицама, управама. Такозваном Менаџменту.

Администрација и Управа су темељ сваке успјешне Државе.

Не говорим о њеним предзнацима. О добробити или злу, о користи или назатку.

Нови Свјетски Поредак све чини против тог темеља.

Непотребно је набрајати те бескрајне ставке дерегулације свега постојећег.

Довољно је рећи да ће тај Неолиберализам, тај З&ФТ, тај Финансијерски Територијализам, у ту сврху подржати сваког тиранина, диктатора, самовољца, кретена, на мјесту лидера, вође и државника.

Јер, очито је, то он ради, можда и незнајући, за њих.

На Администрацији и Управи почивају и Демократија и Људска Права.

Јер не могу да висе о небесима.

Али. Тај процес изградње А&У, на овим просторима, суморно је неперспективан.

Свима нама, до задњег појединца, одговара општа Дерегулација. Анархија. Хаос. Зарада без Рада, Избори без резултата.

УЗДАЈ СЕ У КЉУСЕ

И У УЛИЧНЕ ПРОТЕСТЕ,

САМО УСЕ

НЕ УЗДАЈ СЕ

Краду побједници ал краду и Цензусаши.

Србија Јуче Данас Сутра.

Актуелна епизода са Цензусашима у Србији, каквих је формирано више него што сироти Цензус може да поднесе, долази до свог финала.

Неко од њих је запријетио да ће организовати Уличне Протесте. Ако их се децензусира.

То није оно Слабом Курцу и длаке сметају. Већ Кад немаш Курац трљаш длаке да расту.

Ако оставим по страни све могуће варијанте крађе и манипукације, јер са ове даљине то није могуће знати за какавтакав оквир тврдње или става, могуће је, само, сумњати у то да је прво објављено да Вучић и Србија имају 58% а остала сића није ни близу Цензуса а да се, касније, предзору, почело масовно цензусирати, најзанимљивији политички феномен у Србији је та пријетња Уличним Протестима.

Како они који не могу да скупе Пет Посто, могу да пријете Уличним Протестима.

Како то да Улични Протести постају Институција Система.

Како то да се Улични Протести потежу у ситуацији када се знало да ће Вучић побиједити. То што је била дилема колико није била дилема како. Свим расположивим приручним средствима које му Власт омогућава.

Тако се у Београду дошло у идентичну ситуацију као и у Бањалуци.

Они који не могу да побиједе на изборима, пријете побједом на улици.

Улица не може да буде рјешење у какотако организованој држави.

Јер та Цензусрана Опозиција у Србији годинама, као и сва јавност, гледа шта ради Вучић и не подузима ништа. Да барем смијешно штракује глађу, као ономад Николић. Ништа. Још и скоро сви саучествују са њим у уништавању Србије. Оног политичког, институционалног и економског дијела Србије.

Цијела та по трећи пут пропала опозициона булументарија, није прстом мрднула да покуша да уједини незадовољство, ако га има, да му нађе заједнички множитељ, да каже Народу и Јавности шта хоће, шта може и шта предлаже Србији.

Сада, када је Вучић потпетио Српску Напредну Странку, када је, како изгледа, шутнуо Дачића, када је остале размрвио ко сунце и мрмци балегу, када је себе изједначио са Србијом, јер Он и Србија побјеђују уједињени, сада би позвали Народ Сербски на 27и Март.

Нисам за то.

Кад дозволиш да те јебе Вучић, нек те јебе и Карић, и Љајић и Кркокркић.

Тако је и у Републици Српској.

Опозиција, по задатку и налогу Странаца, пуних десет година добошари Режим Лопови Криминалци Пљачкаши. Бирачи пуних десет година гласају за ту Власт.

Сада, у октобру који први дође, а Опозиција у Српској би да не дође још барем десет година, локални су избори. Нема назнака да ће се негдје, што се тиче Опозиције, убрати каква златна побједа. Нема ни Власт неку узгојицу, додуше.

Али, Опозиција би хтјела Уличне Протесте, пред изборе.

Очито је да желе да Властима Српске прије избора узму оно што би Опозиција Србије Властима да узме послије избора.

А ни глогиња немају.

ПРОТИВНИЧКЕ

МЕДИЈЕ

ТРЕБА ОТЈЕРАТИ

У ПОТПУНУ

ЈЕДНОСТРАНОСТ

Својевремено сам креирао концепт игнорисања некоректног, опозиционог, инструменталисаног, плаћеног, манипулативног медија. Од стране СНСД и његових функционера у Администрацији.

Циљ је био АТВ.

Касније је тај проналазак проширен на БНТВ, на ФТВ и на БХТ.

Данас се успјешно држи фронт према БНТВ.

Остали су пали. Заслугом оних који уђу у странку и политику и имају једину дилему, и сазнање, да ли да уљепшавају своју гузицу или своју главу. Не могу да се опредијеле која им је важнија.

Али и заслугом Милорада Додика. Који би се, да је то медиј, вечерас у пола осам појавио на Марсу. Без скафандера.

И који не може да схвати да уз неважност иде огроман број појављивања у медијима а са растом важности, тај број мора да се смањује.

Некидан су четири српска посланика, Народна Посланика из Народне Скупштине Републике Српске гостовала на ФТВ, код монструозне Душке Јуришић, Противсрпске Јуришне Пушке, која то умотава у вео пробосанства и која се због једног пишања у Сребреници, пријавила да гласа тамо. Против Српског Кандидата.

То гостовање је политички аналфабетизам.

Да не употријебим ријеч коју употребљавам за Пробосански Савез За Промјене.

Сарајевска медијска сцена, звала се она босанскохерцеговачка, звала се федерална, противсрпска је и против Републике Српске. Дакле, то нису медији, нису информативне структуре, то је најцрња националистичка, скоро фашистичка пропаганда против једног народа и међународно признате Државе, Републике Српске.

Тај ћенифаријум користи информације о Републици Српској само уколико могу да послуже Сарајском Унитаризму или иностраним кројачима и саучесницима тог Унитаризма. И допринесу наметнутом српском злочинаштву и геноцидности.

Ићи таквим медијима на ноге и тамо приповиједати о стању у Српској, о политичким борбама, о протестима, прање је ногу Сарајским Унитаристима, служење их ратлуком и клечање док они кавенишу.

Потпуно је легитимно да нека политичка странка, или администрација до краја игнорише неки медиј.

Јер се медији, стицајем историјских околности, понашају као политичке странке или претенденти на власт, као да су равноправни чланови Опозиције.

Сваки медиј може да подржава Странку и Опцију по газдиној жељи, по пристиглим парама или по јарму у којем је.

Само то треба јасно и јавно да објави.

Али. Сваки медиј који има информативни сегмент, у њему мора да буде објективан. И да даје простора свим колико им по гласовима на изборима, у администрацији, парламенту и у јавности припада.

Све друго је информативна тортура.

Против такве тортуре једини начин борбе је тотално игнорисање тог медија. На тај начин се он гура у Једностраност у којој фиктивним и редаради појављивањем оних против којих ради, неће моћи да гледаоцима и читаоцима даје лажну слику да је објективан.

Након неког времена, и најзагриженије присталице ће схватити да се ради о Једностраности и то ће се окренути против тог медија и против оних за које ради и које подржава.

Медијска борба је одавно постала крволочна па Велика Политичка Странка на власти и Администрација, не смију бјежати из те борбе. Јер је губе. Али и не смију употребљавати влажне марамице. Већ једнака, и боља, крволочна средства.

Политичке Странке, па и СНСД, не схватају главне колосијеке, скретнице и раскрснице Новог Времена Медија. Не схватају ни практичне стварчице.

Као што је, нпр, превазиђеност разговорних емисија са више страна и учесника. Типа Латиница. Све оне су пропале. Оне су служиле за релативизовање политичке сцене, за потапање оних који су изабрани и који имају одоворност. Њима се претпостављала и друга страна, као равноправна, а која је изгубила на изборима, која не ради ништа и није одговорна низашта. И то по формули Један из Власти и Сви из Опозиције.

Зато су неупотребљиве емисије типа Поштено, Апостроф и слично.

То су данас емисије за политичко самоубиство.

Доба Релативизације замијенило је доба Манипулације и Дезинформације.

Пошто медији не могу да одњегују новинара којег се политичари боје, који има знање веће или као и они али много већу храбортс и слободу јер не мора да пази на све на шта мора да пази политичар, Политичари морају преузети ту улогу, да их се медији и новинари боје.

Дабоме, они који имају способности и храборсти за то.

Остали, највећи дио, нека иде у колективне торове и нека тамо пиша уз вјетар. Трчећи испред Брзог Воза.

Велике Политичке Странке то себи не смију да дозволе.

БАЛКАНСКА

ПРОВОКАЦИЈА

ДАВУТОГЛУ

Јасно је да је Турска уведена на Балкан, само да би се Балкан подјаривао.

Јер, Турска нема никакве аспирације што се тиче овог шареног подручја. Мали Санџак и мало већи Филџан у БиХ, обзиром да се Албанци и Шиптари на пригодан и потребан начин не баве исламом, већ нечим другим, уноснијим, нису довољни магнети за присуство и утицај.

Нема ни аспирације, нити могућности, за економске инсталације и тржишни кајмак. Јер, овдје нема тржишта а Економија Турске није таква каквом је национално-вјерске очи Сарајева виде.

Осим тога, Турска, и без Ердоганове агресивистичке и диктаторске политике, има, за цијели овај вијек, својих и околних проблема у толикој мјери да јој не остаје ни времена ни снага за било шта друго.

Ово подручје, не само БиХ, не може Турској ни да послужи за степеницу ка Европској Унији. Јер Унија у исти кош трпа Србију, Албанију и Турску, као смрдљиве потенцијалне чланове. БиХ се и не сјете.

Дакле, једина сврха ратног и дејтонског, као и постдејтонског, инсталирања Турске у БиХ, јесте држање националне и вјерске мјешавине у БиХ, а и Србије, довољно подгријаном.

Балкан као Буре Барута.

У том свјетлу треба гледати и долазак Предсједника Владе Турске на отварање бањалучке џамије Ферхадија.

То је мали корак за Ислам. Али свјетлосни за Скалу Запаљивости БиХ.

Стога овај потез треба схватити као прворазредну Турску Балканску Провокацију.

А није лоше да се мало и накнаднопамети.

И да Срби увиде да је рушење Ферхадије било потпуно антисрпски потез, срачунат на оправдање чишћења Срба из тадашње Босанске Крајине и цијеле БиХ.

Јер, да је отишла Српска Бањалука, отишло би све.

Што је био Циљ.

Данас је. И будући је.

УСИТЊАВАЊЕ

СРБИЈЕ

Изгледа, све што расте и треба да расте.

Све што је ушло у Изборе у Србији, ући ће и у Народну Скупштину Србије.

Скрпоздолне листе, трипут истрошене и смијешно комбиноване, у мојој оптици нису имале никакве шансе. Па ни Радуле листа Доста је било.

Први резултати такође смијешног Цесида, формираног за друге потребе, друга времена и друге намјере, говорили су о томе да је Цензус Горе Далеко за све, осим за Дачића, Шешељића, и Наравно Вучића. Коме је додијељено 58%.

Да и народ и листе и они који би да се зову Опозиција, одмах замру.

Онда је наступила Ћутња Рикања.

А Предсједник РИК-а је прочитао први саопштај као опроштај. Тако зидобелно, као да се ради о изборима у Темишвару.

Током ноћи многи је цензус сазрио.

Све то, дабоме, не мора да значи да је било манипулације и да је неко наређивао РИК-у, благоугодним ријечима Пуштајте их преко цензуса.

Јер Цензус је сиромашни рођак Цензуре.

Одуство Монолитне Опозиције, коликогод она била нереална, а објаснићу да је била реална, пројектовани је циљ ових Избора у Србији. Као што се Монолитном Опозицијом жели нешто постићи тако се, можда још више, жели постићи и многобројним безизгледним листама.

Ако су се могли спојити Ђинђић и Коштуница, ономад, и ако су се могли спојити Трио ЧБЧ, сада, могла се спојити и сва опозиција са једним вођом. Тада би притисак на Вучића био много већи и тада би се дало повода бирачима да изађу у већем броју и да више гласају Против него За.

Могла је, да су Страни Аранжери и Велики Кројачи тако хтјели. Јер за властиту такву креацију, у Србији одавно нема шнитова, маказа и кројача.

Опозиција, која се сада окупља код Рашковићке и иде у РИК, шарена је. А без Шешеља је. Једини прави противници су ДСС и друштво, који су против ЕУНАТО и Радуловић који је против Вучића.

Све остало ће шаренило показати прије или касније.

Инструктори за толико листа нису имали за циљ да ослабе Вучића већ да разједине и ослабе сваког од њих појединачно.

У постизборној ноћи, очито се водила борба, да ли их разједињене пустити и у Народну Скупштину.

Преовладала је снага која жели дерегулацију, уситњавање и даље атрофирање политичке сцене.

Јер СНС је одавно смрвљен. На тој Вучићевој листи нема кога нема а нико није из СНС-а. И он сам ту странку више не помиње.

Знајући да је у питању процес дробљења и дерегулације, блиједи Дачић је у ноћи послије Избора саопштио да је Социјалистичка Партија успјела да сачува идентитет. Веома чудна постизборна изјава.

Сада ће се великим бројем прекоцензусаша та сцена даље гранулирати.

Србија ће, тако постати Вучићева Земља Листа. Умјесто Демократија Политичких Странака.

ИЗБОРИ У СРБИЈИ,

НЕРАЦИОНАЛНА

И НЕОШТРА

СЛИКА

Неразумно је и политички и национално неправедно да је Србија, као највећа земља, највећа нација и највећа вјера, изашла најнеспремнија из Распада Југославије.

Македонију не рачунам јер је и у СФРЈ била оптерећена Бугарском, Грчком и Шиптаријом.

Ну. Србија је сама крива.

То уљуљкивање Пијемонташтвом, Београдом као Метрополом једне добре земље, коју годину до прдсмрт Јосипа Броза, и бројношћу, стиже, од Распада наовамо, на наплату.

Слободан Милошевић је био први знак неба који Србија није прочитала.

Он је први у Галерији Ирационалних Лидера Србије.

Нико не сме да вас бије.

То је био вјесник Ирационалане Ере Србије.

А послужио је за трагедију.

Касније је дошао Коштуница. Који је за оног криминалца рекао Господин Легија. Каква Ирационалаост једног Легалисте и несхватање времена. Онда је био Ђинђић. Такође Ирационалист. Да није убијен у планском и органзованом атентату, завршио би у Голој Реалности.

Што никоме, ни од страних организатора атентата, ни од домаћих фуњара, није био циљ.

Циљ је наставак Ирационалне Србије.

Онда је дошао клуновски отмјени Ирационалист. Борис Тадић. И Косово и Србија. Или тако нешто, око Брисела. Ера му је завршена веома рационално. Јер није успио у оном зашта су га инсталисли Велики Кројачи. Није допринио Ирационализму.

Па је дошао Вучић. То већ не морам да објашњавам. Ирационалност је у самој коштаној сржи. Нико се не може трансформисати из Радикала у Напредњака. То је кување злата из жарике, пирике и жирева.

У земљама гдје сви хоће да буду селектори, гдје су сви већи католици од папе, гдје сви знају све и гдје сви желе да буду чланови партије, по могућности више од двије, Избори нису Политички Датум већ су Ирационлни Оријентир.

Нека врста Ирационалног Свјетионика.

Према њему се усмјерава ирационално вријеме и политички људи, до обичних бирача, а од њега траже нове оријентире на картама слијепих морепловаца, без шестара, линијара и оних секстаната.

Тако је и данашњим даном у Србији.

Дејвид Коперфилд Вучић организовао је Пролазак Кроз Изборе, као тешку Илузију. Као обред Ирационализма. Када више нема никога ко би могао да га угрози. На игралишту, гдје нема ни судије, ни публике, ни корнер заставице, ни Српске Напредне Странке. Само Александар Вучић.

Не треба њега кривити за то.

И то би било ирационално.

Србија је цела ирационална.

Она је створила Вучића а не он њу.

При томе не треба потцјењивати Бираче у Србији. Они знају све боље и од мене и од Вучића.

Само пуштају да Ирационалност траје.

Јер, то је стање најслађе. У сваком другом требало би тешких мука.

То је, немам воље да разрађујем, довело и до помирењачког предавања Косова.

Па што, онда, не би довело и до самопобједе Вучића.