ИЗБОРИ У СРБИЈИ,

НЕРАЦИОНАЛНА

И НЕОШТРА

СЛИКА

Неразумно је и политички и национално неправедно да је Србија, као највећа земља, највећа нација и највећа вјера, изашла најнеспремнија из Распада Југославије.

Македонију не рачунам јер је и у СФРЈ била оптерећена Бугарском, Грчком и Шиптаријом.

Ну. Србија је сама крива.

То уљуљкивање Пијемонташтвом, Београдом као Метрополом једне добре земље, коју годину до прдсмрт Јосипа Броза, и бројношћу, стиже, од Распада наовамо, на наплату.

Слободан Милошевић је био први знак неба који Србија није прочитала.

Он је први у Галерији Ирационалних Лидера Србије.

Нико не сме да вас бије.

То је био вјесник Ирационалане Ере Србије.

А послужио је за трагедију.

Касније је дошао Коштуница. Који је за оног криминалца рекао Господин Легија. Каква Ирационалаост једног Легалисте и несхватање времена. Онда је био Ђинђић. Такође Ирационалист. Да није убијен у планском и органзованом атентату, завршио би у Голој Реалности.

Што никоме, ни од страних организатора атентата, ни од домаћих фуњара, није био циљ.

Циљ је наставак Ирационалне Србије.

Онда је дошао клуновски отмјени Ирационалист. Борис Тадић. И Косово и Србија. Или тако нешто, око Брисела. Ера му је завршена веома рационално. Јер није успио у оном зашта су га инсталисли Велики Кројачи. Није допринио Ирационализму.

Па је дошао Вучић. То већ не морам да објашњавам. Ирационалност је у самој коштаној сржи. Нико се не може трансформисати из Радикала у Напредњака. То је кување злата из жарике, пирике и жирева.

У земљама гдје сви хоће да буду селектори, гдје су сви већи католици од папе, гдје сви знају све и гдје сви желе да буду чланови партије, по могућности више од двије, Избори нису Политички Датум већ су Ирационлни Оријентир.

Нека врста Ирационалног Свјетионика.

Према њему се усмјерава ирационално вријеме и политички људи, до обичних бирача, а од њега траже нове оријентире на картама слијепих морепловаца, без шестара, линијара и оних секстаната.

Тако је и данашњим даном у Србији.

Дејвид Коперфилд Вучић организовао је Пролазак Кроз Изборе, као тешку Илузију. Као обред Ирационализма. Када више нема никога ко би могао да га угрози. На игралишту, гдје нема ни судије, ни публике, ни корнер заставице, ни Српске Напредне Странке. Само Александар Вучић.

Не треба њега кривити за то.

И то би било ирационално.

Србија је цела ирационална.

Она је створила Вучића а не он њу.

При томе не треба потцјењивати Бираче у Србији. Они знају све боље и од мене и од Вучића.

Само пуштају да Ирационалност траје.

Јер, то је стање најслађе. У сваком другом требало би тешких мука.

То је, немам воље да разрађујем, довело и до помирењачког предавања Косова.

Па што, онда, не би довело и до самопобједе Вучића.