ПАРТИЈСКА ДИКТАТУРА,

СТРАНКОВЛАДА,

ИЛИ КЛИЈЕНТЕЛИСТИЧКИ

НЕОЛИБЕРАЛНИ СИСТЕМ

Ово Доба не пати ни од чега и ни за чим.

Пати од Неефикасности.

Која је пројектована да уништи НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.

Запад, то је широк појам за прилично прецизан и поименичан скуп, инсталира Неефикасност, као Дерегулацију, у све поре НДД Сфера које запосједне. И које ће запосјести.

Од Независног Одбора до Уставнога Суда.

Да не прљам ретке усраним Уставним Судом БиХ, опричаћу нешто мало о Уставном Суду Хрватске.

Хрватске, Неовисне, Младе Демокрације, чланице ЕУ и НАТО, просперитетне земље која се отргла од Комунизма, мрских агресора и геноцидаша, очистила се од Срба, и чија два играча играју у Реалу.

Влахо Орепић, министар унутрашњих дјела у Влади Хрватске, инач из Мостоградње, некидан је у интервјуу Глобусу уништио Уставни Суд Хрватске.

Премијер Пленковић је морао да изјави да то није став Владе. И толико је могао да уради. Нема више института да Премијер разријеши министра. Нема га у пракси. Јер је моћ Политичке Странке из које долази Пленковић, таква каква је.

Ну. И то је производ Дерегулације. Што сада не мора да буде тема.

Орепић је, објашњавајући феномен Клијентелизма, који је захватио Хрватску, навео примјере о Уставном Суду Хрватске, за поједине судије који су се лажно представљали, , који су, могуће, примали мито, који су били у групама које су се нудиле да лобирају за стране банке. Који су се, неће он да каже, понашали на турско-балкански начин.

Орепић ражи од Уставног Суда да се самораспусти.

Мени је кључна ријеч, у свему, Клијентелизам.

Клијентелизам је посљедица уништења Савеза Комуниста Југославија. Па, онда, формирања приручних странака, манипулативног политичког инструментаријума, као што је код нас Партија Демократског Прогреса, у Србији Српска Напредна Странка, у Хратској Мост. А након тога департизација, борба против монструма Партијска Држава, Партократија и Политичка Подобност.

У Њемачкој, прецизно је познато колико мјеста у Уставном Суду припада странкама Власти а колико странкама Опозиције.

И нико не говори о страначком утицају нити се чуло шта о тим лажним представљањима и скидању лоби гаћа.

Клијентелизам је најбржа епидемја.

Клијентелизам је амброзија која разара све друштвене система и зауставља дисање.

Механизам је једноставан.

Политичка Странка иде на изборе и побиједи. Бирачи гласају и нешто очекују од ње. Забраниш јој да поставља своје чланове, кадрове и активисте. То искористи ниженразредни бирократски, администратвни апарат, и вјештији страначки лидери нижег вишег слоја, и развијају своју клијентелистичку мрежу. Од возача до чланова Уставног Суда.

Такви људи не одговарају ни држави, ни нацији, ни политичкој странци. Одговарају само свом Добротвору. А ни то. Јер развијају свој Клијентелистички Круг. Или, у бољем случају, постају дио мреже, групе, клијентеле, која покрива одређене области, послове, законодавно уређење, монопол, корист, пљачку.

Политичка Странка, након неког времена, поново иде на изборе. Бирачи знају шта је на ствари, па смањују гласове. Ти гласови неће отићи неком ко испуњава друштвене, бирачке, циљеве и жеље, него неком без везе, као што је Мост, ДНС, ПДП... који нема моћи да утиче на квалитет кадрова и који, хтионехтио, креће у Клијентелизам као излаз и спас.

Тако се кругови затварају.

А из Круга нема излаза. Круг нема каључаницу. Ни шифру.

НДД Сфера постаје система са дватри Трута на врху, нешто колаборациониста око њих и непрегледном масом термита и црвице који изједоше све до чега дођу.

Дакле.

Доклегод НДД Сфера има Велике Политичке Странке, Држава мора да буде Страначка. Партијска. Да би ме боље разумјели и другови и либерали из Странака.

Као што је Стевка Ђурина жена, а није сеоска.

Ко није оженио Стевку, или нема своју, некад дрка до сљедећих Избора.