БАКИР,

САЗАПОВЦИ

И СРПСКИ

НОВИНАРИ,

ПРИЗИВАЈУ

УЛИЧНЕ ПРОТЕСТЕ

И ДЕМОНСТРАЦИЈЕ

Већ година и година има.

Није то њима само упало. Неко је њима то морао гурнути.

Бакир Изетбеговић, резервни члан Предсједништа, испред Савеза За Промјене, већ неколико пута  у овој години избора, зборио је о томе како ће Додик схватити кад празни срски стомаћићи прораде, кад се дигне сиротиња раја и јебе матер националним темама те изађе на улицу и до темеља сруши и изгази борбу против одузимања надлежности Републике Српске.

Савез За Промјене је додавао пропаст на ватру. Финансијски је све пропало. Банке су пропале. Владина политика је пропала. Лијекови су пропали. Домови здравља су пропали.

А и практично су, мегафонски и парковски, дјеловали.

Покушавали на разне начине.

Али, прољеће прође, расада се не узелени.

Медији и многи Новинари, непрестано призивају Протесте. Има тих телевизија које, когод им дође у студио, макар био свјетски рекордер у мјерењу бамбуса педљом, прво питају Шта мислите, кад ће ти и ти изаћи на улице.

Атеве је, тако постао Чекаоница За Протесте.

Беентеве само још Алексу Милојевића није изуличарио.

За Бакира и разумијем. Он би, кад би га се питало, ко његовог Бабу, пристао да се сруши сво Сарајево само кад би се укинула Република Српска. Па би уред преселио код Чеде на Соколац.

Разумијем и Савез За Промјене.

Десет пунијех годиница гледаш сису а ниђе млаза. Ко да су трипут служили морнарицу, Сунце Ти Јебем.

И, онда им се појави продавач магле Маглен Иванић, и она Кардашијанка из Једне Амбасаде, и намаме их на причу о томе како је све пропало, сад ће то Мектић да помете, све у говнима а они, само, треба да се појаве На Белом Коњу.

Све је то у реду.

Чак и за Медије. Како су настали, чији су и чијим су парама финансирани, ибожепомози.

Али. Откуд ту Новинари.

Како је дошло до тога да тај мислећи, обавијештени, животовити, начитани, понекад и стваралачки и боемски, независан и реалан, свијет, јер нећу да мислим да то раде јер не знају ништа друго па их тетке погурале у то без школе, без очију и без слова, доспије у ситуацију да види само једну страну, да се опредјељује, да служи неком странцу усранцу, да одустане од образовања, од модернизма, од објективитета, и стави се у службу провинцијалног анархорадикализма и амонијакалног либерализма.

Како је дошло до тога да одустану од ОМО, при чему би увијек били у огромној предности над параполитичарима, паразитполитичарима, парајлиполитичарима, над тајкунским и лешинарским привредницима, над купљеним дипломцима, над културним актерима, над Јавношћу, јер би знали више, знали боље и видјели даље, па би их се сви бојали, прибојавали, обавезно поштовали и клањали се.

Већ се стављају у блатњаву опозициону мочвару и глуме Лењина, Че Гевару, Робина Худа. Че Гевара на Бардачи. Не схватајући да свако њихово опредјељивање копа им бунар умјесто раке. Даје им камен око врата, умјесто пера или лагане тастатуре. Сви то и хоће. Баш то. Да се опредјељују. И баш сви. И Власт и Опозиција. Јер је лијепо новинарским курчићима млатити глогиње. Јер тако моја позициона или опозициона каријера може да траје неовисно о изборним резултатима. А новинарска не може. Једном кад се опредијелиш, готов си.

Курва се и враћа са ћошка али Новинар никада.

Дабоме. Нису Новинари криви.

Али су се могли борити.

Не тако како Снејкица пита Шта мислите, хоће ли сљедеће године бити протеста.

Коме се јебе за протесте.

Ни Власт ни Опозиција не зависе од Протеста, а, богухвала, ни Народ. Бирачи.

Од Протеста у Српској зависи само Бакир, Америчка Амбасада и један мали број Гузица За Промјене.

Вријеме треба разумјети.

Никада, у Времену, да не сужавам на Историју, није ишло набоље. Увијек је ишло нагоре. Технолошки напредак, убрзавање живота, поплава догађаја и информација, само су шарене лаже које то прикривају.

Пошто, дакле, увијек иде низбрдо, оно што прође и остане, не може се сачекати, не може се вратити.

Тако и Новинарство.

Али ОМО се могао сачувати.

Јер. Једном ће морати и Вријеме да стане. Мада се неће вратити. Једном ће све морати да се ресетује. Неће то данашњи Новинари доживјети. Али ОМО хоће, ако их сви његујемо и чувамо.

Замало заборавих.

Да ли ће Новинари Републике Српске протестовати на улицама у сљедећој години.