ШТА ЈЕ СВЕ ПАЛО

СА КЛИНТОНИЗМОМ

И ШТА ТО ЗНАЧИ

ЗА СРБЕ И СРПСКУ

И Хилари и Бил Клинтон су мали и небитни политичари и историјске фигуре венерис, да би се по њима звала епоха.

Ипак, Клинтонизам се уобличио у нешто што се може временски и глобално детектовати.

Тачније би било рећи да је једно Доба у тим свјетским међама, произвело двоје Клинтонаца чији суноврат је омогућио да се оно полако и завршава.

Моника Левински је од својих уста одвајала да би Србија била бомбардована. То дивљаштво над Србима, дакле, заслуга је Била Клинтона. Хилари Клинтон је мање софистицирана луђакиња. Њена имбецилна и ментално поремећена изјава Дођосмо, Видјесмо, Убисмо га, поводом дивљаштва над Гадафијем и Либијом, свједочи о њеној незрелости да се позиционира у ширем политичком координатном систему и систему моћи, не ширем од неког америчког округа.

Али. Мало је недостајало да таква лујка дође на чело најмоћније свјетске силе која има праксу да то и доказује.

Доналд Трамп је превише познат да би се о њему могло нешто важно рећи. И он долази из свијета коцке, ријалитија, женскиња као сексуалних објеката, банкрота и Дивље Америке.

За разлику од Клинтонаца, он је нешто стварао, он је реално пропадао и он је практични амерички инокосник. Није Породица, типа Буш или Клинтон.

Његове изјаве у кампањи не морају да значе ништа.

Оне су биле реденици за рушење Хилари, за мотивацију бирача, за покретање слојева за гласање и за илузију о промјенама.

И оне су уродиле плодом.

Што треба квалификовати као велики чин.

Тим који је то креирао Трампу, заслужује моје велико поштовање.

Јер, пораз Хилари Клинтон је много већи него што је то побједа Доналда Трампа.

Мада ни Трамп није сам и није пао с неба. Не треба да имамо илузије да је Трамп сам срушио цијели Систем. Очито је да у самој Америци има оформљрна снага, или снага која израста и која има нешто другачији пут од оног којим се ишло од Пада Првог Берлинског Зида.

У Америци се неће одмах много значајног догодити. Јер тамошњи систем има амортизере за све Президенте. И глупе, и филмске, и нафтне, и кикирики, и црне, и бијеле, и говорничке и муцавце. Па ће имати и за Трампа.

Шта ће се догодити, сазнаћемо када у мандат уђе сљедећи Президент.

У Европи, пак, догађања су могућа.

У опасности је цијела једна Тврђава коју је изградила Европска Унија. А преузела је Њемачка.

Та Тврђава постала је сила за себе. Постала је Систем. Не само против Русије. Не само у рукама Америчких Морганиста и Милитантних Нато Пентагониста.

Честитке Трампу из Француске и Њемачке, говоре о томе колико се та Тврђава осилила.

Та Тврђава, да има силу и у трећину као што је Америчка, сијала би трипут веће зло по околини, од оног којег сије Америка.

Ту Европу, ту Меркел Тврђаву, тај Берлин, захватило је Општественое Сасраније.

Не од тога да ће Трамп тражити веће паре за Америчку Заштиту, или да ће распустити Нато Пакт.

Њихов страх је само у једној могућности. Да ће Трамп отићи у Москву и прагматизовати са Путином.

У том случају, чак ни да ништа конкретно не договори и не уради, ЕУ, Тврђава, Берлин, испада из игре.

А да би се вратила, мораће пузећи, четвероношке, са мирним репом, да не диже прашину, пред Путина. Пред Русију.

Што ће Трамп са сладострасјем да гледа. Сјећајући се како је та Тврђава, ЕУ, Берлин, подржавала Клинтонку а како је њега дочекала са честиткама.

Шта Срби и Српска, па и Србија, треба да раде.

Треба да схвате да је падом Хилари Клинтон, у опасности да падне Други Берлински Зид.

То што је Берлин учинио од ЕУ, Зид је према свему слабом свијету Европе. Онај Први је био Зид само према СССР-у и Русији.

Потребно је зауставити срљање у ЕУ.

Потребно је захтијевати Партнерство. Ми вама дајемо корак на европском путу а ви нама дајете паре, фабрике, технологије, тржиште.

Не причамо о Уставу, Систему, Нацији, Држави.

Узми или остави.

Срби, Српска, па и Србија, треба да схвате да је ЕУ, Тврђава, Берлин, веома слаба, да никад слабија није била и да је неизгледно да ће из те слабости да се опорави и одскочи.

Њене ране су велике.

Брегзит. Мигранти. Ердоган. Путин. Пољска. Мађарска. Долазак Кинеза. И, коначно, пад Клинтонизма. Који је ЕУ, Тврђави, Берлину, омогућавао идеолошлу позадину, логистику и силу да према свима око себе, па и према Ердогану, Турској, наступа као незаустављива црна неман.

Сада то тројство иза ЕУ пада.

Сада је бјелоданије вријеме Националне Државе.

Сада Република Срспка, па и Србија, треба да извуче своје велике поуке за битне мале кораке.