СРБИЈА
И ХРВАТСКА
О
ДЕЈТОНУ.
УТРНИ
СВИЈЕЋУ И
ОДМАКНИ
СЕ ОД ПРОЗОРА.
Колинда
Храбра Китаровић, јер са таквом храброшћу игра Државницу, скоро као и Вучић
улогу Свјетионика у Региону, маломало, запути се по Европи, углавном да покаже
оне своје двобојне комплетиће, па ћу је, ускоро, умјесто Барбикина Тетка, звати
Пингвинета, и да, због недостатка тема за разговоре и објаве, саопћи нешто то
изазива позор.
Вријеме је
да се Дејтон мијења.
То ће она
координирати, не. А за њу ће радити Брисел и Вашингтон.
Јер, њу
брине стање у БиХ.
Из Србије,
брале, са неколико мјеста истовремено, јер више нико није у стању да детектује
гдје је Вучић тренутно, чак ни уз помоћ базних станица, тако да се чини да је, у
истом трену, са Рамом, да је под прозором, да је у Касарни, стиже јавка Србија
ће да поштује све што се три народа у БиХ договоре.
Неколико опасности
се крије у овим изјавама, орлушинама над буњиштем и бујадиштем званим Босна и
Херцеговина.
Пингвинета
се није изјаснила о три народа иако помиње промјене Дејтона. Њена, и подршка
Хрватске, може лако да склизне ка Унитаризацији БиХ.
Из два
разлога. Један је да би се утркивала са Србијом у лидерству у региону. Други је
што им Хрвати у БиХ више не требају а могу да им праве проблеме тражећи подршку
за Једнакоправност и Трећи ентитет.
Вучић је,
пак, поновио стару, префалсификовао, олињалу поставку дозлабога неоригиналног
Бориса Тадића. Србија ће подржати све што се три народа у БиХ договоре.
То је за
Српску и Србе толико опасна теза да сам о њој неколико пута напосе писао.
Јер,
постоје, овдје, разни начини договора три народа. Неке убиједе обећањима о
унитаризму а неке НАТО бомбама. Понекад затварају и у Бутмир.
Не знам за
Хрватску. Али и о томе сам већ све рекао. Трећи Ентитет, подјела Федерације. То
је једини пут да се растерети Република Српска и да БиХ опстане.
За Србију,
међутим, знам.
Србија
треба да на Републику Срску гледа, и тако се понаша, као на Другу Српску
Државу.
То је
најчистија подршка Дејтону.
Јер Српска
је у Дејтон отишла, и у Споразум ушла, као Српска Држава.
Извитоперице
које су се у међувремену догодиле, не треба да замагљују очи Србији.
Република
Српска, да би ојачала свој положај, а ослабила Србијин самозаљубљени
колаборационизам давања шаком и шајкачом Бриселу, треба да затегне пут према
Бриселу, да повуче ручну, да почне да поставља упитнике и захтјеве за видљивом
економском помоћи. Кредит за аутопут то није.
То све
треба радити брзо. Не чекајући Национални Програм Републике Српске.
Јер, Србија
и Хрватска, кадгод немају шта да раде, забрину се за БиХ.
А углавном
немају шта да раде, јер их нико ништа не пита.
Кад се
Србија и Хрватска истодобно забрину за БиХ, овдје се може, у току ноћи, већ,
очекивати тешка воденаста просерица.