РЕПУБЛИКА
СРПСКА
ТРЕБА
ДА УОБЛИЧИ
НАЦИОНАЛНИ
ПРОГРАМ
Овдашњица и
шира контекстуалност већ неко вријеме шаљу нам сигнале да је завршена фаза
плутања на постдејтонским морима у коју се Република Српска добровољно уљуљкала,
што неспособношћу послијератног Есдееса, што нејасном позицијом Српске у
главама њених политичара и интелектуалаца. И што нам је однијело драгоцјене,
барем три, петољетке.
Вријеме је да
се уобличи Национални Програм Републике Српске. У шта треба да буду укључени
сви који то прихватају не као политички намет и прљави национализам већ као
обавезу према Србима Овдје и Српској, као Другој Српској Држави.
Тај програм
би морао да обухвата неколико међаша и биљега.
● Дефинисање
Самосталности Српске као Друге Српске Државе. Што значи да сирови национални
поглед и примитивни политички програм о припајању Србији треба да буде
елиминисан из озбиљне политрајекторије. Као и останак у Сарајевској Босни.
● Зауставити,
у Заједничким Органима, било какво доношење одлука у корист Сарајева и БиХ а
које нису темељене на Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Органа БиХ. И инсистирати
на Споразуму Републике Српске и Федерације БиХ. И за најмању ситницу.
● Тражити
начин да се на територији Републике Српске не признају нелегалне дејтонске
институције БиХ, да се Пореска Власт, паре, врати у руке Српске, да се поништи недејтонска
конститутивност свих на цијелом подручју БиХ, да у свим институцијама, у
Сарајеву, буду Представници Републике Српске а не Срби. Или Православци, како Чадораши
све чешће зову оне који им служе за тобожњу мултиетничност.
● Редефинисати
односе са Србијом. Јер Србија се у Дејтону обавезала на Специјалне Паралелне
Везе са Српском а не са Сарајевом.
Односи
Српске и Србије треба да се поставе на темељац Двије Српске Државе. Умјесто у
дневно-политичке и изборно-мандатне торове.
Односе треба
градити на економској помоћи. Србија је обавезна да помаже Републику Српску у
економској стабилности. Јер у војној, нпр, то није могуће.
● У
унутрашњој економској сфери Република Српска мора форсирати пољопривреду и домаћи
приватни сектор који има здрава запошљавања. Од великих произвођача до малих
газдинстава. Од великих предузећа, 300 – 400 радника, до малих аутосервиса.
У пољопривреди
је то воћарство, сточарство, перадарство, повртларство, житарице.
Држава мора
планирати градњу центрипеталних пунктова, као што су хладњаче, прерада, пласмани.
У
привредном сектору се мора наградити сваког ко стално запошљава раднике и
отворити све погодности за даље запошљавање.
У све те
сврхе, потребно је формирати Јаку Државну Банку, Јак Државни Генекс, преуредити
многа министарства од бирократског мрсимуданства у савремеме експертске,
економске и финансијске пунктове подршке. Не управљања, бирократизовања и
саморазмножавања, већ Подршке.
Инспекцијске
органе потпуно преусмјерити. Сада контролишу и кажњавају само оне који
запошљавају. Мора их се окренути онима који не запошљавају.
● Формирати
Обавјештајну Службу и Одјел за заштиту Републике Српске.
● Полицију
максимално професионализовати, осавременити и поставити је на темеље задатака
унутрашњег реда, борбе против тероризма и ратног распореда.
● Окупити
Национални Фронт за Културу.
● Заштити
Јавност Републике Српске.
● Политички
Мозаик, Политичку Артикулацију и Институције, ставити у службу Националног
Програма. Што значи да се мора елиминисати подаништво Сарајеву и Странцима,
колаборационизам, провинцијализам, волунтаризам.
Формирати
Нацонални Политички Комитет, у Народној Скупштини, од представника
парламентарних странака, као позитивно савјетодавно тијело Републике Српске, са
редовним и процедуралним функционисањем.