РЕФЕРЕНДУМ

И РАТ,

ДИЈАГНОЗЕ

О СРПСТВУ

Тако ми је драго што је Сефер Халиловић опет испао Будала. А не неки Српски традиционални бјелолуков Чупопрсоид.

Али није дуго требало па да се, за Сеферчином, Курчином, од ратника и генерала, појаве и Српски Чупопрсоиди.

Они су против Рата.

Будалаши.

Ко те пита. Пустиш будалу нека врше у чаврндији своје балеге коју је изасрао.

Умјесто да се Сарајево пере од Будалаша, Срби полетјели да се противе Рату.

А нити их ко зове у Рат, нити их неко очекује у Рату, нити би они чему служили у Рату. Осим да се усеру. Између првог и другог пуцња.

Ту се потежу дјеца, политичари који гурају народ у Рат јер хоће да прикрију своје криминале за анале, ту се језди у Европу и благосиља Регион, ту све пуца од Мира.

А све поводом Лудог Сефера.

Тог Сејфудина Токића са чином.

И све се јавности предочава као да су Срби и Српска ти који су поменули Рат, који желе Рат и који желе и нас, Бребеоградске Србе да увуку у опет неки свој усрани Рат у коме ми треба да страдамо и да нам узму Милошевића. Пардон, Вучића.

При томе су, углавном, против Рата

● Они који су против Републике Српске

● Они који су лажни интегристи и еуропљани

● Они који нису прстом мрднули за Републику Српску и за Српство уопште, нити ће икада

● Они који су страни плаћеници и пушитељи.

Сличан спектраријум је и код Антиреферендумиста.

Сва божија сила се сјатила против Референдума.

Говорим о Србима.

Вучић је потегао и у Америку да би саопштио да Србија не подржава Референдум Српска.

Што није тачно.

Јер ни једна званична институција која представља Србију, није о томе заузела став.

Он може то да каже у своје име.

Референдум се жели претворити у Оптужбу, Пресуду и Кривицу Републике Српске. Он се жели онемогућити као мали добитак у борби против Режима.

Па су против Референдума и они који су против СНСД и против Додика.

Они, у свом сљепилу, плиткоћи и оплази, не могу да схвате да је Референдум улазница у Права Народа. Да је овај Референдум историјски важан за Српску јер се њиме сваја Поље Слободе за све будуће Референдуме или демократске одлуке Српске и њених институција.

Те двије актуелне синтагме, Рат и Референдум, показују колико је Српско Политичко Биће у нескалду са Временом, са Српством, са дугорочним Националним Интересом, са потребама цијелог овог Вијека, који ће бити вијек Националних Држава.

У случају Сефер Рата, Српска Јавност је са изузетном лакоћом изгубила ту медијски биткицу. Одмах ставила главу на пањ и ушла у дефанзиву. Као и ономад, пред почетак Ратова Распада.

У случају Референдума, Српска Јавност је демонстрирала потуричарство, добровољно сепетарство и моникацио, у количинама непримјереним Трећем Цивилизацијском Миленијуму.

Та два часа Српске Анатомије, говоре нам да се на Српству, као Рационалном Национализму, много мора да чини.

Јер смо запустили тај дио Националне Душе. Јер смо се продали сводницима, и још им ми плаћамо за сношаје над нама. Јер нам се национални рефлекс потпуно истањио. Јер нам је Историјски Комплекс претежак а ми га још и преувеличавамо.

Јер не схватамо са каквим Џелепима и Џелатима имамо посла.