У
КАКВУ
ЛЕГЕНДУ
ЈЕ
ОТИШАО
КОПАЊА
Ниукакву.
Јер и
Копања је био уништитељ Легенде.
Пошто Копања
више неће умирати а пошто је прошло то вријеме жалости и сахране, кад није
пристојно бити истинит, ред је да се поставе координате.
Наши народи
и народности воле да кажу О покојнику све најбоље. То није ради покојника. То је
ради нас живих. Кад умрем, заборавите све моје гријехе, дивљаштва и зло које
сам правио и носио са собом. Сахраните ме са добрим, поштеним, смјерним и скромним.
Ну.
То тако не
бива.
Сваки човјек
у гроб, са собом, носи своју доброту. А његово зло остаје на површини. Као и
добра дјела, ко их је чинио.
Зато не
може о покојнику све најбоље. Не ради њега. Већ ради живих.
Од Копањине
смрти и сахране направљена је велика представа. Сви су се потрудили као он што
се трудио да направи Личност Године. Нисам сигуран да би и он то тако урадио.
Пале су
тешке ријечи. Копања, новинарска легенда. Власник и Већински Власник, Отац
Независног Новинарства. Опсједут Помирењем. Сањао новине које ће се једнако
читати у оба ентитета. Отворена је књига жалости.
Све је урађено
како приличи вјештачкој Босни и Херцеговини. Вјештачки и без покрића.
Неистинито и лажно.
Шта је био
Жељко Копања.
● Копања
није био Новинарска Легенда. Није био неки нарочити новинар. Његов опус не
садржи текстове којих се ико може сјетити. Он, једноставно, није био за тај
посао. Био је све друго, фудбалер, алкохоличар, пушач, али не и Новинар.
● Службаш.
Испочетка мали а касније употријебљени и на крају услужни. За више страна. Треба
видјети, сјетити се, ко је, у гаражи, како то репортажно звучи, с њим покретао
Независне Новине. Код Копање су, у егзилу, боравили и Тијанић, Србијанско
Службашко Чудовиште, под изговором да га Милошевић прогања, али и други, ситни,
који су, послије, хапшени у акцији Сабља, након убиства Ђинђића.
● Страни
плаћеник. Сам је говорио да је од САД добио 1,5 милион долара за своје
пројекте. А присуство Америчке Амбасадорке на комеморацији, која, иначе, не
жели да се види са Предсједником Републике, говори о томе против кога је и за
кога је радио Копања. Као Пројект.
● Монополист.
Копања је имао новине, штампарију и дистрибутивну мрежу.
● Страшило.
Он је политичаре, и друге, нарочито оне без покрића, који не знају, не знају
гдје су и не знају шта треба да раде, а немају храборсти да то сами схвате,
стражио непостојећим тиражима. Касније, кад се извјештио, чинио је и теже
ствари.
●
Манипулатор. Пошто су га странци промовисали у Барда Независног Новинарства,
нарочито након атентата, који нема везе са слободом, новинарством и
независношћу, и учестало га посјећивали, Копања им је не само саопштавао своје селективне
ставове о људима већ и селектовао туђе ставове и дијелио их нашима.
● Уништитељ
Новинарства. За двадесет година у његовим новинама није одњегован ни један
Новинар. Да га се може назвати Новинарчином. Ја сам, као дописник, сиромашни
рођак из провинције, за десет година, у предратној ТВСА постао самостални
уредник и добио своју емисију. Не зато што сам био паметан, способан и
талентован, већ зато што је ТВСА, као и друге куће, његовала и хранила Новинаре.
Копања је
био скретничар на раскршћу гдје се сахрањује Новинарство а стварају Медији.
● Типична
Ратна Наплавина. Неко ко је постао важан без покрића. И ко је био у прилици да
поништи све оне који су нешто створили иза себе, прије рата, а рат им је то све
однио на бувљак мира, помирења и усране Босне и Херцеговине.
И нешто
сасвим лично.
Копања је
био један од мојих најкрволочнијих прогонитеља. За рачун Америчке Амбасаде,
Лагумџије и други, ситних, шкевчади. У својим медијима је забранио помињање мог
имена и презимена а то је покушао да
проводи, коликод је то било могуће и на РТРС-у.
Ипак. Нека Црна
Земља о њему мисли много боље него ја.