недеља, 24. јул 2016.

МАНИФЕСТ
РАЦИОНАЦИОНАЛИЗМА

Баук кружи Европом.
Баук наметнутог, неодрживог, понижавајућег, индивидуализма.
Авети Морганизма и Територијализма већ деценијама проводе стратешку битку против сваког облика људског колективитета који је одржао Цивилизацију, против Нације, против Вјере, против Државе, против Културе, одвајајући једног по једног припадника и бацајући га у раље заваравајућег индивиуализма, од хомосексуалности, секташтва, потрошачења, до масовне виртуелне манипулације у којој му се лаже да припада великом интернетском колективитету а све више га се оставља на дну буњишта и затрпава по њега разорним информацијама од којих он више не види пут, не види шуму, не види небо, не види Другог Човјека.
Европа је, не случајно, постала полигон наметнутог бесперспективног индивиуализма и убрзано срља у Анархизам. Скоро идентични резултати су постигнути код изворног европског живља, као и код прворођене генерације дошљака и њихових актуелних мигрантских насљедника.
То је поуздан знак тешке болести која је захватила Европу.
Европа није грешком одабрана за велики пројект уништења Нација и Држава.
Европа је, у овој половини свијета, некинеској, колијевка колективитета. Колијевка Нација. Колијевка Држава. Права. Културе. Општег цивилизацијског насљеђа.
Ако се то овдје уништи, цијели Свијет постаје слобода за Морганисте и Територијалисте.
Уз Европу, још једини озбиљни противник трулог Индивидуализма јесте Русија. Она је за Морганисте и Територијалисте опасна, не због свог нуклеарног или другог оружја, већ због снажног и неуништивог Колективизма.
На другој полулопти то је Кина.
Не ради се о томе да се Европа промијени.
Ради се о томе да се Појединац врати Нацији.
Данас је дошло вријеме Национализма окренутог унутрашњој везивости Појединаца. Прошло је вријеме Национализма окренутог изван, према другим Нацијама.
Нације више нису противници и непријатељи. Противници и Непријатељи су Морганисти, Територијалисти, Зифтовци, Финасијери, Оружари, свеопшти поробљивачи Људског Духа.
Стога је дошло вријеме за Рационални Национализам.
У оптици Рационалног Национализма није Крв, већ Нација и Држава.
Као једина два колективитета који могу очувати Појединца. И у којима Пјединац може бити и Битак и Вријеме. И Корица и Књига. И Крст и Водица.
Нација је на првом мјесту јер су други колективитети подложни промјенама. Чак и Вјера и Држава.
Нација се не мијења.
Нација се не замјењује.
Нацијом се не тргује.
Из Нације у Нацију се не може прелазити.
У своју нову Вјеру можете убиједити људе, у новој Држави у коју стигнете, можете осјећати добробит већу него у оној гдје сте рођени. Али у своју нову Нацију никога не можете убиједити и то не можете доказати.
Стога је Нација, данас, у 21. вијеку, најбитније питање Опстанка сваког људског јединаштва и заједништва.
Само Нација може да створи Државу која ће обезбиједити Појединца и његов колективитет. Може то и војна сила и нека друга диктатура. Али то су краткорочни закораци.
Само је Национална Држава довољно дуготрајна да производи егзистенцијално неугрожене генерације.
Морганисти, Територијалисти и њихови европски предрадници у Бриселу и Берлину, раде на два колосијека, истовремено.
Једним колосијеком уништавају земљице које су поотпадале са велике биполарне хладноратовске крошње, разбијају им сваки колективитет.
Другим колосијеком их присилно и тоталитарно гурају путем интеграција, на коме ће им, даље и до краја, уништити сваку везивост људи према људима, према вјери, према нацији, према култури, према земљи и према постојању предака.
Ако икада стигне тамо, у Интеграције, ни један Појединац више неће постојати.
Он неће имати прилику ни за терористички напад.
Он неће имати предака ни потомака.
Он неће имати посла, индивидуалности и креативности.
Осим оног што му се баци, Ко псу у синџиру.
Ради се о томе да се Појединац освијести, осамостали, охрабри. Како би мого да се врати Нацији и поново се уједини, на своју и на националну корист а ни на чију штету.
Појединци свих Нација, уједините се у своју Нацију.
Млин туђих интеграција неће имати милости.
Зауставите и ноге и путеве који нису ваши и на којима не видиш никог свог.