ОСВОЈИО САМ МАГЛИЋ,

НА РОЂЕНДАН, ЉЕТА ШЕСНЕСТОГА

МАГЛИЋ ЈЕ НАЈВИШИ ВРХ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ. 2386 МЕТАРА. ОН НАТКРИЉУЈЕ СВЕ НАШЕ ЉЕПОТЕ КОЈЕ НАМ ЈЕ БОГ ДАО. ОН, СУТЈЕСКА И ДРИНА, ПА ОКОЛО ЈОШ, ТАРА, ТРНОВАЧКО ЈЕЗЕРО, ПЕРУЋИЦА И ВОДОПАД СКАКАВАЦ, И ЈАХОРИНА СУ ДВА ПРИРОДНА ДРАГУЉА КОЈА МОГУ БУДУ СЛАВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

ПЈЕШАЧИО САМ ДО ТРНОВАЧКОГ ЈЕЗЕРА, СПАЛАВАРИО ЦИЈЕЛОМ ТАРОМ И ДРИНОМ, АЛИ НА МАГЛИЋУ НИСАМ БИО, ДО ЈУЧЕ.

ПОПЕПО САМ СЕ, ТЕЖОМ, ПРИЈЕВОРСКОМ СТРАНОМ, ЗА ДВА И ПО ЧАСА.

НИЈЕ ЈЕДОСТАВНО. НИСАМ ИМАО ПРЕДСТАВУ. СКОРО СВАКИ КОРАК, ОД 1660 МЕТАРА НАДМОРСКЕ ВИСИНЕ ПА ДО ВРХА, НА ИВИЦИ ЈЕ ЖИВОТА И СМРТИ. ЈЕДНО ОКЛИЗНУЋЕ НОГЕ, ИЛИ ЈЕДНО ХВАТАЊЕ ЗА НЕСТАБИЛАН КАМЕН И ПАД ЈЕ НЕИЗБЈЕЖАН. А НЕМА ШТА ДА МЕ ЗАУСТАВИ НЕКОЛИКО СТОТИНА МЕТАРА.

ПОТРЕБНА ЈЕ ДОБРА ФИЗИЧКА КОНДИЦИЈА, МАЧИЈИ ХОД, ЈЕР СКАКУТАЊЕ КОЗОРОГА НЕ БИ ПОМОГЛО. ПОТРЕБНО ЈЕ СВАКИ ПОКРЕТ ПРОВЈЕРИТИ И БИТИ СИГУРАН, ПОТРЕБНА ЈЕ КООРДИНАЦИЈА СВЕЧЕТИРИ НОГЕ. И НИКАКО НИЈЕ ПОЖЕЉНО ГЛЕДАТИ ГОРЕ, ШТА ТЕ ЧЕКА И ГЛЕДАТИ ДОЉЕ, ШТА СИ ПРОШАО.

НИКАКВОГ АДРЕНАЛИНА НЕМА. ТО СУ ПРИЧЕ ЗА МАЛУ ДЈЕЦУ. ПОСТОЈИ САМО КОНЦЕНТРАЦИЈА.

МОЈЕ ИСКУСТВО СА ПЛАНИНАРЕЊЕМ БИЛО ЈЕ НА НИВОУ ЧЕМЕРНИЦЕ.

МАГЛИЋ ЈЕ СПАЈАЊЕ ЖИВОТА И СМРТИ, СПАЈАЊЕ НЕБА И ЗЕМЉЕ.

НИЈЕ МИ ЖАО ЗБОГ РИЗИКА. 

ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ ДУБРАВКУ СУВАРИ, ДИРЕКТОРУ НП СУТЈЕСКА И ЊЕГОВОМ ЉУБАЗНОМ ОСОБЉУ, ВОДИЧУ МИЛОШУ, КОЈИ ЈЕ ПРВИ ПУТ СА МНОМ ИШАО ТОМ СТРАНОМ, ДОМАЋИНУ КАТУНА ГДЈЕ САМ ЛОГОРОВАО, ЗОКИ И МОЈИМ ДРУГАРИМА СТУДЕНТИМА, КОЈИ СУ СВИ ОМОГУЋИЛИ, ПОДРЖАЛИ ИЛИ ПОМОГЛИ МОЈ УСПОНН НА МАГЛИЋ.

 МИЛОШ И ЈА

 ЗОКА И ЈА

ОВО ДОЉЕ СУ ПОГЛЕДИ СА ВРХА МАГЛИЋА

ОВО ЈЕ СНИМКА НА СРЕДИНИ УСПОНА, ГДЈЕ ЈЕ ЈОШ УВИЈЕК БИЛО РАСЛИЊА ЗА СПАС И НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА СА ТЕ ПОЗИЦИЈЕ

ОДУШЕВЉЕН САМ ЦВИЈЕЋЕМ МАГЛИЋА И ПОДРУЧЈА ИСПОД ЊЕГА. ТО ЗАВРЕЂУЈЕ ПОСЕБНО ФОТОГРАФСКО ДОКУМЕНТОВАЊЕ. ПЛАНИНСКО ЦВИЈЕЋЕ ЈЕ НАТПРИРОДНИХ ОБЛИКА И БОЈА, ЗБОГ МАЛЕ МОГУЋНОСТИ ОПРАШИВАЊА- НА ТАЈ НАЧИН ПРИВЛАЧЕ ПЧЕЛЕ И ИНСЕКТЕ. МАДА МУВА ИМА У ОГРОМНИМ КОЛИЧИНАМА, ПУЖЕВА И ЛЕПТИРОВА, ЦИЈЕЛИМ УСПОНОМ. НА ВРХУ ЈЕ ТРАВНАТА ПОДЛОГА И ЦВИЈЕЋЕ. НЕЗАМИСЛИВО.

ОВО СУ СЛИКЕ СА ПОДНОЖЈА, НА 1660 МЕТАРА

КАТУНИ ГДЈЕ САМ СПАВАО, АКЛИМАТИЗОВАО СЕ И ЧЕКАО СУБОТУ. ПЕТАК ВЕЧЕ НИЈЕ ИЗГЛЕДАО ОБЕЋАВАЈУЋИ, ОБЛАЦИ ПОСВУДА, МАГЛИЋ, ЧИЈИ ЈЕ ЈЕДАН ЗИД ИЗНАД ОВИХ КАТУНА, БИО ЈЕ У МАГЛИ. ПОГЛЕДАВАО САМ ГОРЕ. БОЈАО САМ СЕ ДА МИ НЕ ПРОПАДНЕ УСПОН, ЈЕР ПО КИШИ ЈЕ РИЗИК ОГРОМАН И НЕ ПЕЊЕ СЕ ТАДА НИКО. 

НЕКА САМ И МАГЛИЋ РАЗМАГЛИО, ПА НЕК ИДЕ ЖИВОТ.