БОСИЋЕВЦИ

И СРПСКО

ПРОБОСАНСТВО.

РЕЗУЛТАТИ

ПО ПОЛОЖАЈ

СРПСКЕ.

Босићевци и Српско Пробосанство, пројектоване су категорије.

При чему је мање битно да ли је Босић, као политички лидер са визијом, процијенио да долази такво вријеме, и свјесно прихватио колаборацију, кооперацију и копулацију, или је, као Класична Политичка Будала, упао у корито са напојем.

Ради се о механизму и технологији Националне Издаје, бандажиране европејством, о отоманском гркљанисању Изабраног Политичког Вођства, увијеног у борбу Против Криминала и Корупције, и о предаји Српске Сарају и Моргановцима, усвјетлуцаној Промјенама.

А цијела лепеза прекривена је учешћем Савеза За Промјене у Власти Сараја.

Синтагма У Власти Сараја значи да то нису представници Републике Српске, јер немају Власт у Републици Српској, нити практично желе да сарађују са Властима Српске, да слушају Народну Скупштину, већ су, напротив, тихи и перманентни еродитив свих одлука и политике Парламента, Власти и Српске уопште.

Посљедице су сљедеће.

► Ампутација Републике Српске. Република Српска је одсјечена од БиХ. Она за Сарај, за Сазап, за Странце Усранце и Шаптаче Унитаристима, значи колико Калесија.

► Изолација Републике Српске. Европски актери у Сарају, разговарају са Српском само редаради и колико морају. Све што могу да раде мимо Српске то и чине. Власт Републике Српске највећи дио одлука и политичких токова сазна из новина.

► Финансијска имобилизација Републике Српске. Странци Усранци су Босићевцима и Промјенашима обећали паре кад они дођу на Власт. Како би се показало да су то Промјене а да је за вријеме СНСД била права пропаст. Стога се у финансисјком смислу све зауставља што може да се заустави. Крајњи практични циљ је уништити Републику Српску а прије тога довести до незадовољства, протеста, хаоса и на том фону довести Промјенаше на Власт како би они прихватили и легализовали уништење Српске.

Босић и Српски Пробосанци, укључујући и Иванића, остали су политички кркани и можда учествују, можда знају али је то небитно, прихватио је да учествује у Пљачки Републике Српске и њенј Финансијској Канцерогенизацији.

Због свега тога, Буџет Републике Српске је свакодневна представа еквилибристике.

► Република Српска је на тај начин  присиљена да се окрене Београду. А то значи Вучићу. А то значи Великом Ризику.

Република Српска, и Додик, ризикује, да постане политички привјесак Вучића.

Тим је изгубљена ситуација када је србијанским лидерима Српска увијек требала као Здрав Национални Артефакт.

Сада Српска почиње да замјењује Косово. Србијанским ненационаним властима служи као тракторска гума за пливање по површини. Лијечење властитих историјских и пријатељских болести, уз даљу пљачку и продају Србије.

Ако се Српска препусти, србијанске власти ће моћи на њеној пропасти да живе још мандатима. Као што су живјеле на пропасти Книнских Срба и Косова Равног.

► Дио Политике Самосталности се поништава. Јер, Сазап непрестано релативизује све акције у том смислу. Не раде то нарочито наглас али одлагањем, нечињењем, приупитивањем, релативизовањем, као што је у случају Референдума, Пописа, борбе за мјесто у Механизму Координације... постижу се ефекти неефективности.

► Дејтонска позиција Републике Српске је на леду, на чекању. Све одлуке и процеси, у којима Република Српска, уставно и дејтонски мора да учествује, одвијају се мимо ње. И мимо Савеза За Промјене.

То је само кратак, веома скраћен, инвентаријум двогодишњег политичког самоубиства Савеза За Промјене. И убијања Републике Српске, праћеног масовном сликовницом у којој је СНСД ажбаха.

У сљедеће двије године трендови се могу само погоршати.