СРПСКА СМРТ

СРЂАН ПУХАЛО

Са сваким Народом, путује и његова Смрт. Она дијели добро и зло са својим Народом. Пролази кроз ратове, кроз пашњаке, кроз плодине и родине, нариче на гробљима. Она је дио околине сваког Народа.

Ако је природна и добра, смрт одводи појединце, оне који долазе на ред, оне чија нога више не може да стигне пут, оне којима се чини да је пут нешто убрзао па се више немере.

Ако, пак, Смрт, оболи, извитопери се, не ажурира се, она се увуче у Народ и захвати Живе Појединце. Па их врбује као нека вјерска секта или илегална комунистичка партија. Усмјерава их да смртују, смрдују и сврдлују. А често их пусти да они то раде и без усмјеравања.

Има, ту у Бањалци, извјесни Срђан Пухало. Човјек у стању социјалне потребе да буде јаван. То није ништа лоше. И у сватове и на сахране се иде да те људи виде, примијете, загледају.

Али, као што за сватове треба имати китове, тако и за Јавност треба имати твитове. Треба имати Ријеч. Ни у кавану недају Нако.

Ту настаје мали проблем са Пухалом.

Гдје он престаје бити предмет за зајебанцију, као и свако од нас. Или за изливе ставова. Мада су га многи већ окарактерисали као мало сасушено гованце на путу које не треба дирати клипом јер онда засмрди више него што је нормално. Па и мени добронамјерно савјетују Пусти Пухала.

Ја, међутоа, имам ту настраност одувијек. Волим да јебем будале.

Тај мали проблем са Пухалом јесте у томе што му је онај точкић на плугу, напријед, отишо па се све више засијеца у земљу. Забраздио, што кажу људи који не разумију шта то значи.

Пухало се претвара у Србомрсца, Националног Аутодестрктивца, Српску Етикетирку, Колективистички Оцјењивачки Жири за Србе, Српског Бич Дресера. А све у свом настојању да на пиједестал свег зла постави само Српске Злочине. Он прецизно израчунава децимале, броји раке, нишане и крстове. Само од Српске Руке. Он скоро никад не помиње зла која су нанешена Србима. Он се болесно, својој бошњачкој јавности, јер овдје га не јебе нико, обраћа са Браћо Срби.

Јуче је, поводом ослобађајуће пресуде Шешељу имао свој дан. А и његови виртуелни пухољупци.

Сарајевски портал, просрал, вијести.ба, посветио је Брату Србину велики простор и цитирао његове твитове. У којима је он показао сву скученост свог нарученог ума. Сву празнину својих координата јавности, стања свијести, политике и ближе историје.

Јучер је Пухало написао Данас је хаг поштено судио а Караџићу је судио политички суд, браћо Срби ово је шизофренија.

Јасно је да Пухало мисли на оне Србе који одобравају ослобађање Шешеља и сматрају то поштеном пресудома, на оне Србе који сматрају да је пресуда Караџићу политичка и на све те Србе које он, Пухало, смара шизофреним.

Та колективна карактеризација Браће Срба од стране Срђана Пухала, кога сарај просрал представља као политичког аналитичара и социолога, јесте Пухалов Фашизам према Србима.

Само Фашизам натура Народима колективне негативне особине.

Суштина је, пак, посве другачија.

Хашки Трибунал је потпуно Политички Пројект. Када је планирано разбијање СФРЈ, испланиран је и Хашки Трибунал. И Срби као кривци.

Све што је урадио Хашки трибунал, политичка је представа. Баш све. Према било ком Народу и према било ком поједнцу. Тако се никако не може рећи да је ова осуда добра а ово ослобађање лоше. Или обратно.

То Пухало, и други социогологузи, није он сам, не могу или не желе да виде. Лакше им је подметнути Србима Шизофренију.

Алај волем да јебем и Шизофренопотврдодајце.