ПРОПУШТЕН СЛОГАН:

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ,

ИМАТЕ ПРИЈАТЕЉА

Шта, дакле, причају предизборни слогани у кампањи Избори Србија 2016е.

Предизборни Слоган је као наслов доброг романа.

Ако је роман лош, онда је наслов небитан.

Слоган је име презимену.

Пошто је Петровића много, глупо је једном од њих дати име Петар. Јер тиме нећете рећи ништа. Али ако му надијете Жилбер нпр Петровић, рећи ћете много. Најмање да је рођен у Француској, да умије са Францускињама, да је слушао шансоне, да говори два језика, да је видио свијета. За Петра Петровића нећете знати да ли је из Жагубице, Мале Крсне или је гастрабајтер у Жилберовој земљи рођења.

Политичке Странке у Србији, иначе, пате од мањка креативности у свему. Па и у кампањама.

Зато што су све више пута преименоване, препаковане и префабриковане, зато што су многе по неколико пута прејебане или су прављене дојебавањем, зато што им се тешко зна мама а поготову тата.

Агенције које се у Србији баве тржишним кампањама, а пошто тржишта нема то су вашарске кампање, такође немају специјалисте за Политички Маркетинг.

Јер нема ни политичког тржишта.

У Србији се избори добијају тако што неког понесе.

То је као њива густе пшенице доброг и тешког класа, мало покисла а онда вјетар наиђе и све обори на једну страну.

И овогодишњи избори у Србији нису Избори. Јер, Вучића је понијело. И Србија ће га изнијеи и поднијети.

Маркетиншке агенције не могу да креирају употребљиве Слогане ако Политичка Странка не зна шта јој циљ, коме то жели да саопшти, шта хоће и може да уради, кога представља.

Што значи да се Слоган рађа у Полиитчкој Странци.

Странка која ангажује агеницију за Слоган и за остали дио креативне кампање, чудно је биће које би се јебало али не зна да ли је мушко или женско.

Онда се добију ликови који су намјештени, смијешни, уљепшани, циркуски. И поруке као да су се око ријечи отимале завађене јетрве, скрпљене и неразумљиве. Понегдје се види како је неки страначки сероња инсистирао да се убаци и његова реченица.

Слогани у Избори Србија 2016е.

·        СНС – Уједињени можемо све! Александар Вучић – Србија побјеђује!

·        СПС-ЈС – Слобода, једнакост, солидарност, правда! Само храбро! До победе! Служимо народу!

·        СРС – Србију у сигурне руке – Др Војислав Шешељ.

·        СДС-ЛДП-ЛСВ – Мора другачије и Чеда, Борис и Чанак.

·        ДС, Нова Странка – За праведну Србију! Живети нормално! Живети сад! Достојанство ти нико не сме одузети.

·        Левица Србије – Идемо.

·        ДСС и Двери – Срећа.

·        Доста је било – Доста је било.

·        ЛСВ – Главу Горе.

Из овог се може закључити неколико битних ствари

·        Политичка Србија нема шта да каже. Јер су на њеној сцени истрошене политичке протуве које су све што су имале већ рекле. И то у најцрњем и најтрагичнијем облику. А када су имале праву шансу да нешто кажу, нису умјеле и нису имале хабрости.

·        Политичка сцена Србије, њени актери, скупина је психолошки баластираних јединки. Нарцисоидних, формалистичких, епохалистичких, ситношићарџијских. Вучић себе поиствјећује са Србијом. Шешељ упорно пише Др Војислав Шешељ мада је довољно рећи Шешељ. Она три небројено пута рециклирана јадничка се удружили под паролом Мора другачије. Ви ћете да ми кажете.

·        Општа неодређеност и непрецизност. Мора другачије. Срећа. Идемо. Живети сад.

·        Србија је политички бесконцептна. Таква је сада и тако ће и проћи убудуће. Ова кампања, ови избори и ове поруке, најављују тужну будућност Србије. У наредна два мандата.

·        Обољела Ауторитарност Србије. Јасно је да је цијела политичка сцена, па и ови избори, припремљена и подрђена стварању Ауторитета Александра Вучића, стварању Култа Личности, градњи Лагајућег Диктатора, паковању Прикривеног Анархисте, продаји Националног Продавача.

·        Србија је у полиитчком смислу паролашко варошанска. Што је неколико степеница ниже од социјалистичког паролашења.

·        Потпуни крах Опозиционе Србије, Побуњене Србије, Србије Против. Та ућутала Србија није више ни за шта ни против нечега. Она је задовољна што има Вучића, као што има Станију и Венди.

А то показује и главни Слоган те опозиционе, побуњене, противне Србије. Вучићу Педеру. То је њен крајњи домет, народна, свакодневна досјетка. Ефектна али празна и немоћна. Као на сеоској утамици Уа, Судија.

Србија је, Политичка Србија, нажалост, данас лонац са рупом на дну. Која се чепи уврнутом траком тканине и тако ставља директно на ватру.

Ту тканину треба да дају ови Избори.