РАДОВАН ЈЕ

ПОСЉЕДЊИ ЗАЛОГАЈ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Ту више љеба нема.

И посљедњи Велики Лажни Изговор на униформама Зифта и Великих Разбијача.

Он је сада замјена за Слободана Милошевића.

Он мора да преузме улогу Највећег Србина Злочинца.

Стога ће његова казна бити и највећа могућа (14.23 ч). А и коликагод буде, биће третирана највећом и стално ће се увећавати. Као и Сребреница.

Радован Караџић је само једна од личности које се нису снашле у Распаду СФРЈ. Укључујући све, од Вардара па до Триглава.

Што је поуздан знак да они сви, па ни Пјесник Караџић, нису жељели Распад Југославије.

Сви они су, на челу са Туђманом и Милошевићем, били једна Тужна Дружина ухваћена у колективном снимку у времену између претпосљедње и посљедње ноћне кафане.

Неко приприт, неко егзалтиран, неко пијан, неко заљубљен, неко загубљен.

Можда је понеко и схватао о чему се ради али за пет година тих догађаја није баш то и показао.

Нејасно је како је Караџић дошао на чело Покрета Српска Демократска Странка. Која је задња формирана, у том низу националних и демократских а у суштини фалшантикомунистичких странака.

Јер он није имао никакве политичке и националне референце, као Алија Изетбеговић, нпр.

Нико о томе неће да јавно говори. Осим што се тајно шушка о улогама неких Служби.

Ну.

Та нереферентност, одразила се на Караџићеву улогу током предраћа, рата и пораћа.

Он се није снашао. Као и многи, већи од њега.

·        У политичком организовању. Морао је што прије СДС организовати као јаку и монолитну Политичку Странку. Јер је то био једини инструмент и структура која је Србима стајала на располагању. Све друго се распадало или није имало реалну шансу да се појави.

·        Морао је, он али у склопу СДС, организовати народ и каналистаи страх од новог, Великог Јасеновца у БиХ. Ту су се могла искористити искуства партизана и комуниста. Народноослободилачки одбори и слично.

·        Морао је организацију војске препустити професионалцима.

·        Морао је заштити, уопштено говорећи, Народна Добра. Свачија.

Умјесто свега тога, Радован Караџић је био трострука, четверострука личност, политичка, војна, национална, естрадна, без плана и програма. И без Тима. То можда може на изборима у Италији. Али у Рату Опстанка Српског Народа, не може.

Срби су добро прошли с каквим су се аматерима нашли у распаду СФРЈ. Говорим о Србима Српске. Остали су нестали. А о аматерима кад говорим то су Слободан Милошевић и Радован Караџић.

Караџићеве Српске Грешке су веома велике.

·        Отоманска Владавина. Он се, на Палама, понашао као Сулејман у Стамболу. Когод је шта требао, или хтио, или радио, морао је на Пале, Радовану пред ноге. Није сам Радован томе крив. Људи су уживали у томе.

·        Нарцисодина Аутократура према сарадницима.

·        Некомпетентност према Странцима.

·        Непријатељство према Војсци Републике Српске. То је за доживотну казну пред Српским Судом. Познато је да је војницма у рововима послао писмо да се изјашњавају. Да ли су за њега или за Генерала Младића. Нећу опростити Младићу, који је био само генерал и није имао никакав политички сјећај, што их све, Радована, најприје, није похапсио на Скупштини у Санском Мосту. Извео Војни Удар.

·        Толерисао је и генерисао ситуацију одвојености Војске Републике Српске од Цивилне Власти. Што је први случај у модерној историји ратовања да је једна Војска била без подршке позадине и цивлне власти. Па је сама себи морала тражити донаторе, понижавати се и скоро отимати храну и опрему.

·        Уништавање фабрика које су остале иза распада СФРЈ. Дозволио је хаос у постављању директора који су за свачији божији рачун па и свој, пљачкали док их нису уништили. Неку прије, неку касније.

·        Од самог почетка, у СДС је ушао Криминални Свијет и Бизмис Полусвијет, Шверцери и разни Отпад. То је он, као Лидер Есдееса морао да спријечи. То је било неспојиво за инетелктуалцима типа Кољевића а и са многима који су касније пришли Странци. Дабоме да је то није било лако јер Рат увијек за собом вуче курве, керове и криминалце.

·        Крио се, послије рата, непотребно, и тако допустио могућност да се врши пресија на Српску, да се њене надлежности отимају и носе у Сарајево.

За све то, Радован Караџић је крив Србима и Републици Српској.

Он није крив Хагу.

Нити је крив Бошњацима и Хрватима.

Његова кривица, као и других, нигдје није евидентирана и доказана. Не постоје Политичке, Административне нити Војне писане одлуке и наредбе о било чему што је проузроковало Злочине.

Све што се догодило на простору Хрватске и БиХ је тужна крвава клацкалица. Свега је било на свим странама. А по тој Командној Одговорности би могао одговарати сваки Предсједник. Амерички сви до једнога.

Радовану Караџићу се могло судити на међународној сцени само у пакету са Милошевићем, Туђманом и Алијом.

Без њих, он је невин.